Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Како ће се Додикова предизборна подршка Вучићу вратити Републици Српској?

Штампа
Слободан Дурмановић   
субота, 20. јун 2020.

 Као и за све досадашње изборе у Србији, тако је водећи српски политичар у Републици Српској (РС) и Босни и Херцеговини (БиХ) Милорад Додик и за предстојеће изборе 21. јуна пружио подршку председнику Србије и СНС-а Александру Вучићу називајући га “државником у правом смислу те речи”. ”Вучић је више пута поновљао да ће Србија штитити стабилност и опстанак Српске и на томе смо му неизмерно захвални, као и за економску сарадњу Србије и Српске, пре свега у области инфраструктуре”, нагласио је Додик, између осталог, додавши да “сарадња Српске и Србије никада није била боља”.

Наравно, Додик је у постпетооктобарској Србији имао само речи хвале и за све досадашње водеће политичаре у Србији, попут Војислава Коштунице и Бориса Тадића, али само док су били на власти. Истина, Коштуницу је одликовао највишим орденом РС и када Коштуница није био на власти, али то је најмање што је могао да учини за њега, имајући у виду барем две чињенице: 1) Коштуничина влада је, практично, поклонила Српској око 100 милиона евра буџетског новца Србије када је купила “Телеком Српске” за око 650 милиона евра; 2) Kада је Коштуница изгубио изборе и 2009. године јавно предложио Додику да распише референдум у РС о приступању НАТО алијанси, Додик не само да је то одбио, него је високи функционер Додиковог СНСД-а Небојша Радмановић, обављајући функцију председавајућег Председништва БиХ, исте те године лично потписао захтев БиХ НАТО-у да активира Акциони план за чланство (МАП) БиХ у НАТО.

 Додик се касније мало правио невешт, мало наиван, одбијајући да прихвати књижење нешто више од 20 војних локација у РС на БиХ као услов НАТО-а за активацију МАП-а, да би крајем прошле године на то пристао потписујући “Програм реформи БиХ”. А добро је познато да га је у томе подржао баш Вучић, називајући “добрим компромисом” потписивање поменутог документа, који Председништво БиХ до данас није у целости објавило. Но, Уставни суд БиХ донео је већ три пресуде према којима испада да РС треба да укњижи три војне локације на БиХ, али Додик сада тврди да то не иде тако и да Геодетска управа РС ништа неће књижити на БиХ.

Додик се касније мало правио невешт, мало наиван, одбијајући да прихвати књижење нешто више од 20 војних локација у РС на БиХ као услов НАТО-а за активацију МАП-а, да би крајем прошле године на то пристао потписујући “Програм реформи БиХ

Ипак, није тешко претпоставити да ће му – ако из НАТО-а на јесен појачају захтеве за књижење имовине, све машући Додику његовим потписом на “Програму реформи БиХ” – Вучић помоћи да што лакше преброди притиске из седишта НАТО-а под видом опет неког “доброг компромиса”. Та Вучићева подршка биће од непроцењивог значаја за Додика, као што је била и подршка потписивању “Програма реформи БиХ”, како би лакше амортизовао оптужбе опозиције за “издају”.

Таква врста Вучићеве подршке потребнија је Додику него све оне десетине милиона евра које је Вучићева власт што позајмљивала Влади РС, што донирала општинама и градовима у РС, а коју су и Додик и опозиција толико величали да је неупућени посматрач могао да помисли да Вучић тај новац даје из свог приватног џепа,а не из буџета Србије, тј. из џепа свих грађана Србије.

Додиков СНСД је у том величању “државника” Вучића наставио да предњачи, па је Вучић од скора постао добитник још једног највишег општинског признања: у Источном Новом Сарајеву на општинску славу Спасовдан. А у Сребреници су се “досетили” да баш сад пред изборе подигну билборде са Вучићевим ликом и ћириличним натписом “Захвална Сребреница”, због раније додељених неколико милиона евра донације, наравно не из Вучићевог приватног џепа,већ опет из буџета Србије. А истовремено су одиграли уобичајени политички пинг-понг са СДА, која је одмах осудила постављање билборда због “Вучићевог противљења британском предлогу резолуције о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација (СБ УН)” пре неколико година, баш као да је Вучић лично ставио вето на британски предлог у СБ УН, а не тадашњи представник Русије, покојни Виталиј Чуркин. Успут је Вучићева слика на једном од билборда поцепана, што у СДА нису осудили, а што је постављачима билборда добродошло да поруче својим сународницима у Србији да је сад, је ли, ваљда јасно за кога треба да гласају 21. јуна. На страну што је вођа СДА Бакир Изетбеговић само који дан касније - свађајући се у Парламенту БиХ са посланицима СНСД-а због одбијања власти РС да прихвате кампове са илегалним мигрантима у РС - малтене похвалио Вучића што није у Санџак послао мигранте из исламских земаља који улазе у Србију.

Да ли је Вучић, преко својих емисара, тражио овакве похвале и покуде – није много ни важно, имајући у виду да је све више оних који имају моћ да му јавно дижу рејтинг међу Србима у РС, на овај или онај начин, свако из свог интереса, надајући се да ће им Вучић помоћи кад им затреба. Вучићу ће, међутим, бити потребна подршка из РС када буде потписивао “Споразум о свеобухватној нормализацији односа са Приштином” – да би у Србији делимично амортизовао оптужбе за “издају” - а, како то никога на политичкој сцени у РС неће коштати ни пребијене паре, неће им бити тешко да му удовоље.

Додиково “крунисање” Вучића као “државника” коме данас нема равна међу Србима понајвише личи на увод у нови период удвориштва. Само, питање је хоће ли се тај период завршити чистим подаништвом, ако им њихов цар, суперстар и свезнадар буде једног дана – који не мора бити тако далеко - буде “сугерисао” да размисле о прихватању разговора са представницима ЕУ о услову из Брисела да суспендују/укину ентитетско гласање у Парламенту БиХ приликом услађивања легислативе ЕУ са законодавством у БиХ. Ово је један од 14 услова ЕУ да БиХ добије статус земље кандидата за чланство у ЕУ и једини о коме нико од политичара у РС – барем не јавно – до сада није хтео да разговара, јер им је свима јасно да је суспензија ентитетског гласања само пречица ка централизацији БиХ, односно развлашћивању РС. Но, како ће та тема неумитно доћи на дневни ред у Бриселу убрзо после постизања “Споразума о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине”, и Додик и остали српски политичари у РС имаће све мање времена да размисле шта им је чинити. Пуко чекањена то шта ће им Вучић “сугерисати” представљаће само обичну политичку стазу која води од удвориштва у подаништво Вучићу.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]