Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Колико ће резултати локалних избора у РС имати утицаја на опште изборе за две године – и да ли је Додик уопште ослабљен?

Штампа
Слободан Дурмановић   
среда, 25. новембар 2020.

Пошто су сабрани готово сви гласови на локалним изборима у Републици Српској (РС), углавном је познато ко ће у ком граду/општини и у коликом обиму имати власти. Излазност на протеклим изборима била је мања за око 5 одсто у односу на опште изборе 2018. године, а у односу на те изборе неке странке забележиле су раст, а неке пад, ако се саберу гласови за одборничке листе у свим градовима и општинама у РС. То може бити значајан показатељ трендова за наредне опште изборе 2022. године, али не мора бити једини, јер се та врста поређења није увек показала најпоузданијом.

СНСД остаје убедљиво најјача странка                

Најјача странка остао је СНСД Милорада Додика са нешто више од 33 одсто гласова, што је раст за неких 1-1,5 одсто у односу на опште изборе пре две године, СДС је освојио око 13 одсто, што је мање за око 5 одсто, ПДП је освојио око 8 одсто, што је мање за око 2 одсто, док је Уједињена Српска(УС) Ненада Стевандића освојила близу 6 одсто, што је готово дупло више него пре две године на општим изборима. Још су интересантнији резултати две социјалистичке партије(СП-а Петра Ђокића и СПС-а Горана Селака) и ДНС-а Ненада Нешића и Демоса, чији је председник Недељко Чубриловић, иначе председник Народне скупштине РС(НС РС).

Елем, на општим изборима пре две године тада јединствени СП освојио је око 8 одсто гласова, да би се почетком ове године од матичне странке одвојила група која је основала СПС у коју је ушла већина посланика СП-а у НС РС, те добила и неколико значајних функција уместо дотадашњих кадрова СП-а. На локалним изборима СП и СПС у збиру су освојили око 10,5 одсто гласова, при чему је СПС освојио нешто више од 3 одсто гласова, а данашњи СП је пао за 1-1,5 одсто у односу на резултат јединственог СП-а пре две године. Као и подељени социјалисти, тако су и ДНС и од њега отцепљени Демос на овим локалним изборима у збиру освојили више: преко 16 одсто гласова, што је за око 4 одсто више него што је јединствени ДНС освојио пре две године. Притом је ДНС са садашњих 9,5 одсто остао трећа странка по јачини у РС(иза СНСД-а и СДС-а), док је Демос  избио на пето место, одмах иза ПДП-а. Највећи губитник избора је НДП Драгана Чавића који је као опозициона странка са 4 одсто освојених гласова пре две године пао на свега 1 одсто на овим локалним изборима, и то као чланица владајуће коалиције. Дакле, сем Чавићевог НДП-у, свим другим странкама владајуће коалиције се мање-више на локалним изборима исплатило учешће у власти на нивоу РС и БиХ. Но, питање је да ли ће и где ће СПС и ДНС остати у владајућој коалицији након локалних избора.

Иако се Милорад Додик похвалио да је његов СНСД са својим коалиционим партнерима освојио власт у 42 локалне заједнице, те тако и даље имати власт у две трећине локалних заједница у РС, није баш извесно да ће тако и дословно бити 

Иако се Милорад Додик похвалио да је његов СНСД са својим коалиционим партнерима освојио власт у 42 локалне заједнице, те тако и даље имати власт у две трећине локалних заједница у РС, није баш извесно да ће тако и дословно бити. Елем, ако се узме у обзир да је дан након локалних избора из досадашње коалиције у Бањалуци избачен СПС, те да је ДНС у једном делу општина и градова остао уз СНСД, а у већем броју подржао кандидате СДС-а и ПДП-а за градоначелнике/начелнике општина, тек треба да се види да ли СНСД, УС, СП и Демос могу сами формирати власт у све 42 локалне заједнице које Додик помиње, а да им понегде не затреба подршка локалних одбора СПС-а и ДНС-а. Иако је СПС избачен из скупштинске већине у Бањалуци, а председник странке и неколико функционера одмах смењени са републичких функција, СПС је наставио да се нуди СНСД-у за наставак коалиције на свим нивоима, истичући да не желе у коалицију са СДС-ом и ПДП-ом. Међутим, њих у коалицији не желе УС, СП и Демос, али, рецимо, они без СПС-а тешко могу формирати скупштинску већину у Приједору, где је СНСД освојио место градоначелника. У истом граду СДС и ДНС су већ склопили споразум о формирању скупштинске већине, али и они ће ту већину тешко сакупити без СПС-а. Изгледа да ће, на крају, одлуке о формирању скупштинских већина доносити локални одбори СПС-а и ДНС-а, како ко где буде видео сопствени интерес. У случају СПС-а то се, међутим, односи на свега неколико општина, док се у случају ДНС-а то односи на много више општина и градове Бањалуку, Приједор, Источно Сарајево: у прва два града већ су одлучили (у Бањалуци уз СНСД, а у Приједору уз СДС), док ће у трећем највероватније бити уз СДС и ПДП.

Искушења ДНС-а, СДС-а и ПДП-а

Да ли ће ДНС у наредне две године расти са садашњих 9,5 одсто или ће им Демос отцепити још неки проценат који би несумњиво ишао у корист СНСД-а, зависиће и од развоја ситуације са неколико кривичних пријава које је МУП РС поднео против вође ДНС-а Ненада Нешића, и то за штету буџету РС која се у укупном износу мери милионима евра. Месец дана уочи локалних избора он је, након разговора са Додиком, поднео оставку „из здравствених разлога“ са функције в.д. директора јавног предузећа „Путеви РС“, а убрзо након тога Нешић је позвао вође СДС-а и ПДП-а на потписивање коалиционог споразума на свим нивоима. Вођа СДС-а Мирко Шаровић је већ дао свој пристанак, па се сада чека одлука врха те странке, док се у ПДП-у још нису изјаснили о Нешићевој понуди. А Нешић је најавио и како ће се бранити уколико против њега буду подигнуте оптужнице, речима да је „за све што је радио као директор 'Путева' сагласност дала Влада РС“. То упућује на закључак да ће Нешић - уколико буде оптужен - као нека врста сведока инсајдера са собом покушати да повуче и највише функционере РС. То би могло нанети политичку штету СНСД-у, а из такве евентуалне ситуације до општих избора могли би да профитирају не само СДС и ПДП, већ и супарнички Демос, а делимично можда чак и ДНС, уколико успе да Нешића прикаже као жртву политичког прогона, како је Нешић већ покушао да се представи поводом поменутих кривичних пријава.

Даље, победе кандидата СДС-а и ПДП-а за градоначелнике Бањалуке и Бијељине могле би да представљају много више од симболичних победа те две опозиционе странке, поготово када је реч о Бањалуци, где СНСД од 2016. године бележи тренд пада гласова, а ПДП тренд раста, док се СДС готово истопио. Елем, новоизабрани градоначелник Драшко Станивуковић најавио је да ће тим правника, који он буде формирао, прегледати све важне уговоре које је у протекле две деценије склапала СНСД-ова локална власт. Ако се узме у обзир да су и сам Станивуковић и други опозиционари протеклих година оптуживали СНСД-ову власт за милионске малверзације са градским грађевинским земљиштем - па и за везу са убиством грађевинског инспектора Милана Вукелића пре 12 година(који је јавно износио тврдње о везама функционера СНСД-а и „грађевинске мафије“ у Бањалуци) - више је него извесно да ће нових афера тек бити. Станивуковић ће, такође, имати прилику да или заустави или обелодани сваки посао који скупштинска већина око СНСД-а буде покушала да склопи. Но, Станивуковић би се могао суочити са смањењем градоначелничких надлежности, имајући у виду да је Додик најавио измене закона о локалној самоуправи РС, према којима би градоначелници/начелници општима имали само протоколарне надлежности, док би стварна моћ била концентрисана у рукама градских/општинских менаџера које би контролисале одборничке већине. Све ово ће, дакле, утицати на будући рејтинг и самог Станивуковића и опозиције и СНСД-а и његових савезника у Бањалуци, као и у другим локалним заједницама.

Станивуковић би се могао суочити са смањењем градоначелничких надлежности, имајући у виду да је Додик најавио измене закона о локалној самоуправи РС, према којима би градоначелници/начелници општима имали само протоколарне надлежности

Тако ће и нови градоначелник Бијељине Љубиша Петровић бити у прилици да оформи свој тим правника који би ушао у „ревизију“ свих милионских послова које је склапао Мићо Мићић током 16 година своје владавине на челу Бијељине. Међутим, Петровићева невоља је што би се ту, сем Мићића, на удару могао можда наћи и неко од СДС-оваца који је остао веран тој странци, пошто их је Мићић напустио. Јер, Мићић је свих 16 година, све до фебруара ове године, владао као први човек СДС-а у Семберији, хваљен из врха странке малтене за сваки потез који је повукао и никад јавно критикован, чак и када је склапао приватне уговоре о издавању пословних просторија своје породице са институцијама РС које држи СНСД. Петровићу, ипак, не би требало да буде тежак тај посао, имајући у виду да је са Мићићем из СДС-а отишао највећи број оних које је овај лично „задужио“, а да таквих није мало сведочи и добар изборни резултат Мићићеве странке, а више него скроман резултат остатка СДС-а у Бијељини. Истовремено, Петровић ће, свакако, морати да настави пројекте започете у сарадњи са Владом РС, што је сасвим сврсисходно уколико ти пројекти буду реализовани потпуно транспарентно, што би се рекло модерним политичким речником. Делујући на та два колосека, Петровић може донети политичку корист не само себи, већ допринети и опоравку СДС-а у Семберији. Или ће и он и његова странка постати политички непрепознатљиви за 2-4 године.

Таква судбина би могла да задеси СДС и ПДП у највећем делу РС, уколико остану уљуљкани у победе Станивуковића и Петровића и добитак власти у неколико великих општина, попут Модриче, Дервенте и Брода, те задржавање власти у Теслићу и мањим општинама. Уколико и буде настављен тренд пада СНСД-а и тренд раста ПДП-а у Бањалуци, то неће бити довољно за много бољи резултат СДС-а и ПДП-а, а лошији СНСД-а и њихових савезника на нивоу целе РС. Тако, на пример, сада нема ни назнака да би за две године СНСД могао ослабити у Добоју и Зворнику, где СДС и ПДП постоје само као статистичке грешке, упркос тврдњама да им је део гласова покраден у Добоју. Чињеница је да СНСД у ова два града прави велику разлику у гласовима у односу на СДС и ПДП, којом може да покрије и већи губитак гласова у Бањалуци. То се посебно односи на Добој, где је СДС победио на локалним изборима пре четири године, али је након општих избора пре две године цео одбор СДС-а „прелетео“ у редове СНСД-а: од тога се СДС до данас није опоравио, а никаква утеха не би требало да им буде то што је на овим локалним изборима СНСД у Добоју освојио неколико процената мање гласова него СНСД и СДС у збиру пре четири године. С дуге стране, СНСД је победио у Требињу, али је изгубио готово трећину гласова: ту су убедљиво прва странка, али за њима тек за око 5 одсто заостају у збиру СДС, ПДП и „Странка за правду и ред“ опозиционог народног посланика Небојше Вукановића, која је освојила колико СДС и ПДП заједно у Требињу. Ту управо Вукановић има највише разлога за задовољство, јер је покупио опозиционе гласове бирача који су се, изгледа, мало заситили СДС-а и ПДП-а.

Уколико и буде настављен тренд пада СНСД-а и тренд раста ПДП-а у Бањалуци, то неће бити довољно за много бољи резултат СДС-а и ПДП-а, а лошији СНСД-а и њихових савезника на нивоу целе РС

С друге стране, СНСД има разлога за задовољство у Приједору и Источном Сарајеву, где су забележили стабилне резултате, а ако успеју да их очувају, за две године не би требало да имају пуно брига. Опозиционим СДС-у и ПДП-у ће, пак, требати пуно труда и рада да би могли озбиљно да парирају СНСД-у и његовим највернијим савезницима у целој РС на општим изборима за две године. То је, изгледа, најјасније препознао председник Главног одбора СДС-а Милан Миличевић, који је поново изабран за начелника општине Теслић, а између два циклуса успео да „преживи“ и референдум о опозиву, одржан на иницијативу СНСД-ове скупштинске већине.

„Одлични су резултати СДС-а у Теслићу, Лопарама, Источној Илиџи, Модричи, Угљевику, Броду и у још неким локалним заједницама. Одлично је оно што се десило у Бијељини и Бањалуци. Али, то није услов да можемо очекивати победу опозиционих странака на изборима 2022. године. Рећи ћу нешто у медицинском жаргону. Да би пацијента могли да лечите, пацијент мора да прихвати своју болест. Ако је он прихвати, онда имамо сарадњу и можемо напредовати. СДС мора сасвим рационално, истинито, на органима странке да анализира резултате ових избора. Ми то нисмо урадили као странка, дакле нисмо направили ваљану анализу изборних резултата ни 2016., ни 2018. Нисмо нашли узроке наших проблема и губитка тих избора. То сада не сме да се понови“, рекао је Миличевић - иначе, лекар по струци - затраживши анализу резултата СДС-а на локалним изборима, које је председник те странке Мирко Шаровић оценио задовољавајућим.

Вучићева улога и Додикова искушења

С друге стране, Милорад Додик ће са својим СНСД-ом остати зависан од мањих коалиционих партнера Демоса, СП-а и УС-а, што му - након разлаза са СПС-ом и ДНС-ом - не олакшава превише владавину. Може се очекивати да ће апетити Демоса, СП-а и УС-а у извршној власти временом само наставити да расту, што би могло да поремети и баланс између унутрашњих струја у СНСД-у: у тим апетитима и том дисбалансу на протеклим локалним изборима Додик би требало да потражи шире узроке изгубљене Радојичићеве битке за градоначелника, не ограничавајући се само на СПС. Јер, проста рачуница говори да је Радојичић освојио тек две трећине од укупног броја гласова које су добиле странке које су га формално подржале, а од „изгубљених“ 20.000 гласова, само нешто више од 8.000 отпада на „издајнички“ СПС. Још горе је прошао СНСД-ов кандидат за градоначелника Бијељине Мићо Мићић, који је освојио само половину гласова које су у укупном збиру добиле странке које су га формално подржавале.

Колико ће Додик имати успеха у покушају да „развласти“ градоначелнике/ начелнике у корист скупштинских већина – тешко је прогнозирати. Али, ако то учини, опозиција ће добити још један аргумент у својим тврдњама да Додик у РС прихвата само једну власт – апсолутну власт чији је он неоспорни ауторитет

Колико ће Додик имати успеха у покушају да „развласти“ градоначелнике/ начелнике у корист скупштинских већина – тешко је прогнозирати. Али, ако то учини, опозиција ће добити још један аргумент у својим тврдњама да Додик у РС прихвата само једну власт – апсолутну власт чији је он неоспорни ауторитет. То ће му ослабити ионако нејак политички положај у односу са ЕУ - до кога му је, ипак, стало - тако да га можда ни његов кључни савезник, председник Србије Александар Вучић, неће моћи успешно као до сада „бранити“ у Бриселу. Још ако се опозиција у РС приближи Вучићу који метар више, то би могло да значи и метар више удаљености Додика од Вучића. А како Вучић воли да „арбитрира“ међу политички „зараћеним странама“, нипошто не треба искључити његов утицај на исход општих избора у РС 2022. године. Подсећања ради, тај утицај замало је пресудио у корист опозиције на општим изборима 2014. године, као што је Вучићева мање-више отворена подршка била итекако добродошла Додику на општим изборима 2018. године. Баш као и долазак Вучићеве премијерке Ане Брнабић у Бањалуку на потписивање изјаве о заједничкој градњи три хидроцентрале на Дрини, само два дана уочи ових локалних избора. Такви политички „детаљи“ свакако су много битнији међу бирачима у РС на изборима за председника РС, српског члана Председништва БиХ и посланике у НС РС и Парламентарној скупштини БиХ, а могу бити пресудни ако истраживања јавног мњења за непуне две године буду показала да ће изборна трка бити тесна.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]