Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Велика обмана

Штампа
Милан Благојевић   
субота, 05. фебруар 2022.

Народна скупштина Републике Српске, боље рећи власт предвођена Милорадом Додиком, на сједници одржаној 1. фебруара 2022. године усвојила је закључке којима, на крајње приземан начин, обмањује српски народ и Републику Српску. Стога овим текстом желим да укажем на детаље те обмане, који треба да буду забиљежени јер ће у противном промаћи нашој јавности.

Обмана почиње првом тачком првофебруарских закључака, у којој се народ обмањује наводном бригом носилаца власти, израженом ријечима да "Народна скупштина Републике Српске констатује да нису престали разлози због којих је та скупштина усвојила закључке на двадесетој посебној сједници одржаној дана 30.7.2021. године."

Затим Народна скупштина к'о фол констатује "да су се представници Републике Српске у институцијама БиХ понашали и дјеловали у складу са Закључцима усвојеним на двадесетој посебној сједници одржаној дана 30.7.2021. године, као да ми немамо ни очију ни мозга па да нисмо видјели како је Зоран Тегелтија и његов Савјет министара (са Војином Митровићем и Сташом Кошарцем) само у протеклих мјесец-два усвајао бројне одлуке за које није било потребе да њих тројица учествују у томе, јер доношење тих одлука није било противно интересима Републике Српске, а није било, нити је разријешено питање наметнутог приватног Инцковог "закона о забрани негирања геноцида".

Ако су вам нејасне ове ријечи да није било потребе да Тегелтија, Митровић и Кошарац учествују у доношењу одлука Савјета министара БиХ, "јер доношење тих одлука није било противно интересима Републике Српске, а није било, нити је разријешено питање наметнутог приватног Инцковог 'закона о забрани негирања геноцида'", имајте стрпљења и прочитајте овај текст до краја.

У покушају обмане сопственог народа, и испуњавању наредбе Александра Вучића, конвертите и већ деценију кључног српског сервуса Запада, који је прије неколико дана наредио Додику да се представници Републике Српске врате у институције БиХ, носиоци власти смишљају тривијалну тачку 3. својих првофебруарских закључака.

У њој они, под плаштом Народне скупштине, тривијално траже "да представници Републике Српске изабрани у Парламентарну скупштину БиХ предложе закон о забрани злоупотребе појма геноцид".

У чему је тривијалност овог покушаја? Да би се она разумјела, подсјетићу и себе и нас да тривијалност није само обичност нечега, већ је то и описивање испразности и садржај у којем не постоји квалитет и свјежина изражавања или, краће казано, садржај у којем је одсутна љепота мисли.

Господо из власти, са све Додиком на челу, па ви нисте остварили ни основни циљ који сте у јулу прошле године обећали овом народу да ћете остварити, а испразно постављате нови, за који унапријед знате да га не можете остварити.

То се зове бацање прашине у очи, јер да бисте могли уопште поставити тај нови циљ, прво морате испунити циљ који сте поставили у јулу 2021. године, да се мора разријешити питање наметнутог тзв. "закона о забрани негирања геноцида".

Не можете, побогу, ићи у парламентарну процедуру са приједлогом закона о забрани злоупотребе појма геноцид прије него што се укине приватни Инцков закон о томе. Јер, управо тај тзв. "закон" хоће да забрани свако размишљање и јавно изношење мисли, па и оно научно, ма каквим се научним доказима и аргументацијом докаже и објасни да оно што пише у пресудама Трибунала у Хагу и Суда БиХ не одговара истини.

А кад се тако поступа, то је злоупотреба и власти и појмова, таман да је такав закон донијела и Парламентарна скупштина БиХ, а камоли што га је противправно, без икаквог овлашћења у међународном и домаћем праву, наметнуо Валентин Инцко.

У даљем одвраћању пажње јавности од неиспуњења сопственог циља, већина у Народној скупштини "тражи од Владе Републике Српске да у парламентарну процедуру упути закон о финансирању невладиних организација", "подржава што скорије усвајање и ступање на снагу закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу на имовину", те обећава да "ће основати радно тијело за борбу против корупције и својим актима предвидјети да на челу тог радног тијела буде представник опозиције".

Нико разуман не може имати ништа против тога, али зашто сада у причу о Инцковом "закону" убацујете све ово. Несувисло је, а осим тога ви нисте од ријечи. Прво истрајте у борби да се разријеши питање које до овог тренутка није разријешено, а то је наметнути Инцков закон.

Оно је за Републику Српску и српски народ кључно питање, и то питање не само истинске владавине права на нашем простору, у којој нема мјеста насиљу било ког појединца, већ је то кључно питање и нашег националног и државног достојанства и биолошког опстанка на овим просторима.

Није само бацање прашине, већ је, усуђујем се то тако назвати, и кардинално незнање када, опет без икакве сувисле везе са Инцковим "законом", у првофебруарским закључцима "Народна скупштина Републике Српске тражи од Парламентарне скупштине БиХ да јој прије сваке сједнице достави све материјале на разматрање ради узимања ставова у адекватном временском року", док од Савјета министара "тражи да прије сваке сједнице достави све материјале Влади Републике Српске на разматрање ради узимања ставова у адекватном временском року", а од Предсједништва БиХ тражи "да прије сваке сједнице достави све материјале предсједнику Републике Српске ради заузимања ставова у адекватном року". Ствари се правно не раде нити се могу урадити на овакав начин.

Умјесто тога, овакве одредбе требају се уградити у пословнике домова Парламентарне скупштине БиХ, Пословник Савјета министара БиХ, односно Пословник Предсједништва БиХ.

А то до сада, за све ове године, није покушао да учини нико од бројних српских представника (како из садашње опозиције, тако и из власти у Републици Српској) који су продефиловали кроз те савезне институције.

Никога од њих до овог тренутка та питања нису ни занимала, јер да јесу, предузели би одговарајуће кораке у том правцу, пошто је све то правно могуће и правно дозвољено.

У сложено уређеним (федералним) државама федералне јединице чији представници истински држе до достојанства и уставног положаја својих јединица, а не само до својих фотеља и новчаника, на вријеме се води рачуна о томе, па се све то, што Српска тражи тек 25 година послије, лијепо и благовремено угради у одговарајуће федералне прописе.

Као један у низу примјера, навешћу Устав Републике Аустрије. У члану 22. Устава Аустрије прописана је једна генерална одредба, која каже да су сви органи федерације и федералних јединица обавезни да пружају једни другима међусобну помоћ у подручју њихове правне активности, што подразумијева и достављање одговарајућих материјала који ће бити разматрани на сједницама федералних власти.

Или, чланом 23д. Устава Аустрије је прописано да федерација мора без одлагања обавијестити своје федералне јединице о свим пројектима у оквиру Европске уније који су од утицаја на уставне надлежности федералних јединица или би и иначе могли бити од интереса за федералне јединице.

Иако је оно што сам навео прописано једним уставом, нису постојале нити постоје препреке да се та или слична рјешења уграде у одговарајуће пословнике Парламента БиХ, Савјета министара БиХ и Предсједништва БиХ. Само да су постојали знање, воља, истрајност и непоколебљивост српских представника у савезним институцијама у том правцу.

Али, вјероватно је и требало власти да свега и свачега набаца у своје првофебруарске закључке, како би читаоца заморила њима, па кад стигне на кључну, десету тачку тих закључака, опадне му концентрација.

А та тачка је најважнија у свему овоме и у контрадикцији је са првом тачком тих истих закључака.

Наиме, у десетој тачки се каже како "Народна скупштина Републике Српске сматра да је у складу са закључцима са двадесете посебне сједнице, да представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ могу да присуствују сједницама, али на начин да у свом одлучивању уважавају ставове и одлуке Народне скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске и предсједника Републике Српске, респективно".

Ово је кључно мјесто цијеле ове обмане, а туђица "респективно" ми говори да су писање текста закључака контролисали западњаци, и то и они "респективно".

Обмана се огледа у томе што је Народна скупштина Републике Српске у својим закључцима од 30. јула 2021. године одлучила да због Инцковог "закона" не постоје услови за доношење одлука српских представника у заједничким институцијама, осим у случајевима када је неопходно њихово учешће ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске и све док се не разријеши питање наметнутог закона.

Дакле, овиме је више него јасно речено да српски представници у заједничким институцијама могу учествовати у одлучивању само у оним случајевима када је то неопходно ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске. И, према тим истим закључцима, тако треба да остане све док се не разријеши питање наметнутог закона.

У томе је, дакле, суштина велике обмане од стране актуелне власти, јер из тачке 10 њених првофебруарских закључака је јасно, ма колико се власт трудила да то прикрије, како се том тачком извршава недавна срамна наредба Александра Вучића о враћању представника Републике Српске у институције БиХ, прије него што је разријешено питање наметнутог Инцковог "закона", те се том тачком даје могућност да учествују у одлучивању у свим случајевима, а не само када је то неопходно ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске.

Ово је не само велика обмана, него и трагедија једног народа, од чега је једино поражавајућа чињеница да и опозиција у Република Српској, која би да заскочи на власт, није ништа боља од актуелне власти.

Боже мили, какви све негативци и незналице, да не употријебим теже ријечи, су представљали и представљају Републику Српску, право је чудо што је она и до сада постојала.

(nezavisne.com)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]