| Хроника | |||
"Билд": Шест сценарија којима би Русија могла да тестира НАТО |
|
|
|
| недеља, 30. август 2026. | |
|
Тенкови на граници, ракете на небу, војници у напредовању. Тако многи замишљају почетак рата. Међутим, безбедносни стручњаци упозоравају да би, уколико би Русија желела да тестира НАТО, напад могао да изгледа сасвим другачије. Уместо великог напада на Европу, могуће су и прикривене операције, саботаже или ограничени продори који би Алијансу довели пред тешке одлуке, а немачки Билд наводи најчешће разматране сценарије. Први ударац могао би да дође дубоко под водом. Русија располаже специјализованим јединицама и подморницама за дубоке воде које могу да делују у близини кључне инфраструктуре на морском дну. Могући циљеви су комуникациони и електроенергетски каблови, цевоводи и постројења на мору. Уколико би истовремено било прекинуто више важних веза, могло би да дође до озбиљних поремећаја у комуникацијама, снабдевању енергијом и трговини. Проблем би представљало то што би у случају саботаже на отвореном мору у почетку могло бити нејасно ко је извршио напад. Естонска Нарва Наоружани људи изненада се појављују у граду НАТО-а, док Русија тврди да није умешана. Управо на томе се заснива такозвани сценарио из Нарве. У естонском пограничном граду Нарви већ годинама се разматра могућност прикривене руске операције по узору на Крим: „зелени човечуљци” без ознака, подстицање немира, сепаратисти и истовремено демантији из Москве. Деведесет одсто становника Нарве говори руски, а град се налази на граници са Русијом. Продор на Балтик Ко контролише Готланд, угрожава једно од најважнијих стратешких чворишта Балтичког мора. Због тога се шведско острво, као и финска Аландска острва, изнова појављују у ратним сценаријима. Могућ је руски изненадни напад са покушајем постављања система противваздушне одбране и противбродских система на тим острвима. Тиме би значајно било отежано слање појачања НАТО-а у балтичке државе. Следеће могуће жариште налази се готово на Северном полу. Свалбард припада Норвешкој, а самим тим и држави НАТО-а. Истовремено, архипелаг има посебан статус према међународном праву, а Русија на њему и даље има сопствено насеље Баренцбург. Стручњаци страхују да би Москва могла да изазове кризу, на пример тврдњама о наводном кршењу споразума или потреби за заштитом руских грађана. Циљ би могао да буде вршење притиска на Норвешку или заузимање стратешких тачака. На само неколико стотина километара налази се једно од војно најзначајнијих подручја Русије – полуострво Кола, где се налазе важни објекти руске Северне флоте и система нуклеарног одвраћања са мора. Калињинград Руске снаге напредују из Белорусије ка Калињинграду и копненим путем одсецају балтичке државе од остатка територије НАТО-а. То је сценарио у области Сувалкијског коридора, уског подручја између Белорусије и руске ексклаве Калињинград. Уколико би Русија успела да изведе брз продор, Москва би могла да покуша да створи свршен чин пре него што стигне веће појачање НАТО-а. Сувалкијски коридор се због тога већ годинама налази међу кључним сценаријима могућег директног сукоба Русије и НАТО-а. Аутор текста напомиње да је важно напоменути да ниједан од ових сценарија није познати руски план напада. Реч је о ратним симулацијама, анализама ризика и сценаријима стручњака. Они, међутим, показују где војни стручњаци, обавештајне службе и истраживачи безбедности виде највеће слабости Европе. (Политика) |