Данас: Ко је најбоље проценио, а ко потценио руску економију?

 По многим показатељима, стагнација која је у економији Руске Федерације трајала готово од средине 2024. године сада се приближава крају.

Разумљива жеља да се сазна шта ће се даље догодити повећава интересовање за предвиђања стручњака.

Делује уверљиво претпоставка да ће они међу њима који су током ратних година најпрецизније предвиђали заокрете руске економије и овог пута бити успешни. Зато ћемо, напомиње у анализи за The Moscow Times Сергеј Шелин, руски економски аналитичар, погледати главне прогнозе из протекле четири и по године и изабрати најбоље.

После 24. фебруара 2022. године, буквално за три-четири недеље, економски стручњаци поделили су се у две „странке“. У складу са смислом њихових краткорочних и средњорочних прогноза, назваћемо их „странком слома“ и „странком стагнације“.

Постоји и још једна странка, „странка тријумфа“, која би, чини се, требало да доминира међу аналитичарима оданим Путину, али је она сувише малобројна да бисмо се њоме бавили.

Од оних који су стално присутни у јавности, можда се издваја само Михаил Хазин, са својим сталним предвиђањем да се „Русија налази на прагу огромног економског раста“ (обично говори о 10–15 одсто годишње). Нећемо трошити време на њега и пређимо на оно што је занимљивије.

Након руске инвазије на Украјину, Запад је у економском смислу прекинуо везе са Русијом: искључио ју је из СWИФТ-а, запленио резерве до којих је могао да дође, прилично брзо смањио куповину гаса и нафте и, колико је могао, ограничио испоруке Русији бројних полупроизвода и производа од којих је њена привреда зависила.

У облику у којем је била уочи рата, руска економија требало је да доживи слом.

Међутим, у случају брзог прилагођавања новим околностима – преусмеравања извоза и увоза према Кини, успостављања нових канала за увоз неопходне робе, убризгавања државног новца кроз војно-индустријски комплекс и преуређивања унутрашњих производних ланаца – уместо тога могла је да се заврши само у стагнацији.

Стручњаци су морали да изаберу.

У марту 2022. године „странка слома“ била је очигледно јача. Упућени људи нису штедели на набрајању економских ужаса који су, по њиховом мишљењу, требало да уследе.

„Већ је очигледно да ће ово бити највећи пад економије од почетка деведесетих… По неким параметрима, Русија се вратила на крај 1980-их или почетак 1990-их… Очигледно неће бити довољно новца да се ублажи економски шок и руске власти ће очигледно већ сада радије плаћати војску, Росгвардију и пропагандисте“, тврдио је Сергеј Гуријев.

„Русија је економски Бенелукс. Огромна земља са великим становништвом, великом војском и нуклеарним ракетама, али са слабом економијом. Закон економије гласи: трошкови за земљу пропорционални су њеној отворености према свету. У том смислу, трошкови изолације биће катастрофални за све“, сматра Олег Ицоки.

„Постоје… сектори у којима треба очекивати национализацију… То је све што је повезано са производњом и продајом робе од ’животне важности’, пре свега хране… Пре 10–15 година, још пре свих санкција, са истим проблемом суочила се Венецуела. Да би се зауставио раст цена хране, потребно је национализовати произвођаче, трговинске ланце и, на крају, продавнице“, мисли Константин Сонин.

Очекивања у мрачним тоновима

Међународне институције и агенције углавном су ишле укорак са „странком слома“.

Пад руског БДП-а од 10 одсто у 2022. години предвидели су ОЕЦД и ЕБРД. Исто толико прогнозирао је Голдман Сакс. Берклејс је предвиђао пад од 12,4 одсто, а Институт за међунаропдне финансије чак 15 одсто.

Најопрезнији је био Блоомберг Ецономицс са прогнозом од -девет одсто, где је Русијом у то време био задужен Александар Исаков, који је данас један од најистакнутијих стручњака лојалних властима.

Веома песимистичне прогнозе, иако су избегавале реч „слом“, давали су Игор Липсиц

„Да сам Силуанов, био бих у хистерији – потребно је крпити рупе у буџету, а приходи се смањују. Шта могу да урадим?

Само да покушам да повећам пореска издвајања, иначе ће се буџет једноставно урушити. То значи да ће сада узимати новац од оних слојева становништва који имају макар неку резерву… Сада се води расправа о томе да ли ће инфлација премашити 20 одсто. Сматрам да ће бити знатно већа, не двоцифрена, већ троцифрена.“

И Наталија Зубаревич: „Цела 2022. година, не треба ићи код врачаре да би се то схватило, биће веома тешка. Али економија ће опстати. Па слушајте, чак и када смо прелазили са планске на тржишну економију, када су цене ослобођене контроле, то је био страховит пад, али то не можемо назвати ’сломом’, када ништа не функционише“.

А постојала је и још већа доза скептицизма: „Мислим да су они који говоре о паду од осам одсто (БДП-а – С. Ш.) оптимисти. Према мојим проценама, пашћемо за 15–18 одсто.“ (Јевгениј Коган).

„Двоцифрени пад (БДП-а – С. Ш.), наравно, уследиће.“ (Олег Вјугин).

„Помножите кризу из 1998. године са три.“ (Олег Дерипаска).

Две водеће државне аналитичке службе Руске Федерације у марту 2022. године представиле су јавности своја очекивања. И оне су их обојиле мрачним тоновима, иако не тако дубоким као „странка слома“.

Централна банка Русије је, након што је анкетирала 35 стручњака лојалних властима и израчунала просек њихових прогноза, саопштила да се инфлација током прве године рата очекује на нивоу од 20 одсто (у стварности је касније износила свега 12 одсто), а пад БДП-а од 8% (у стварности само 1,4 одсто). Владама блиски Центар за макроекономску анализу и краткорочно прогнозирање (ЦМАКП) тог марта је проценио да ће пад економије износити 6,6 одсто. За наредну, 2023. годину, Централна банка и ЦМАКП предвиђали су само успоравање пада и постепен прелазак у стагнацију.

Као што видимо, већина аналитичара, било да су били лојалисти или противници Путиновог режима, очигледно, а понекад и претерано, преценила је тадашње тешкоће руске економије. И то по свим тачкама: очекивали су и раст незапослености, пад прихода и многа друга погоршања.

Слома није било

Двојица стручњака прилично су се јасно издвајала из општег хора.

Први је био Дмитриј Некрасов. „Информациони балон у којем живе Украјинци и Руси опозиционо настројени према властима (међу које и сам спадам, само покушавам да сачувам објективност) потпуно се одвојио од стварности у проценама проблема руске економије… Пад БДП-а у 2022. никако не може бити већи од 10 одсто за целу годину. Чак ћу се веома изненадити ако пад буде 8 одсто… Дугорочни ефекти… изолације делотворни су и руска економија нема никакве методе да се од њих заштити, али њихов утицај биће распоређен на деценије.

Вероватна путања БДП-а изгледа овако: 2022. минус шест до осам одсто, 2023. +три одсто, а затим дуготрајна деградација у распону од +један до -два одсто годишње током много година. Све је то лоше, суморно и дугорочно значи претварање Русије у земљу трећег света. Међутим, то је далеко од слике глобалне економске катастрофе…“

Други је био Андреј Клепач: „Извоз руских енергената ће се наставити, што значи да доток девиза у земљу неће престати… Након завршетка панике, рубља ће јачати према долару… Најболнија тачка су приходи становништва. Ако не буду предузете мере подршке, реални приходи домаћинстава могли би да се смање за четири до шест одсто, уз просечну годишњу инфлацију од 15–17 одсто… Наша економија поседује значајну отпорност… Пад руске економије биће мали…“

Могуће је да Дмитриј Некрасов није довољно академски за професионалног економисту, а да је Андреј Клепач исувише лојалан властима и режимски послушан да би се саосећало са његовим каснијим непријатностима. Али, захваљујући непристрасности и познавању материје, управо се њихов приступ ономе што се догађало у руској економији показао као најперспективнији.

До краја 2022. године већина аналитичара више није сумњала да у наредним годинама неће бити слома. „Странка стагнације“ се ширила. Карактеристична је, на пример, еволуција процена Владислава Иноземцева.

Почетне претпоставке да руска економија иде ка томе да „умре до зиме“ замењене су почетком 2023. очекивањима спорог пропадања: „Ни 2023. ни 2024. године у Русији неће доћи до великог економског криза: постоје извори за покривање буџетског дефицита, нема предуслова за експлозиван раст инфлације. Имајући у виду да приходи већине Руса на овај или онај начин зависе од буџета, не треба очекивати њихов радикалан пад: пре ће падати квалитет живота него његов ниво – како се друштво и економија буду примитивизовали у свим својим појавним облицима…“

Пошто се и сам бавим економским коментарисањем, рећи ћу нешто и о сопственој еволуцији.

У марту 2022. године најубедљивијом од свих прогноза сматрао сам поменути извештај ЦМАКП-а: „Од свих процена које су економисти ужурбано правили тих дана, најмање мрачна објављена је у Центру за макроекономску анализу и краткорочно прогнозирање (ЦМАКП) – не нарочито познатој, али веома блиској руским властима институцији. Мислим да се управо на ова предвиђања сада ослања економски блок владе… Ево какав су сценарио добили. Тако рећи, најбољи од најгорих…“

Тада сам претпостављао да је остварење тог сценарија могуће само у случају обуставе војних дејстава и ублажавања барем неких санкција.

Међутим, у стварности се руска економија брзо навикла на рат који се настављао и учинила је то чак раније него што је ЦМАКП очекивао. До јесени 2022. морао сам изнова да сагледам прилагодљивост руског привредног система и способности челника Путиновог економског блока.

Без непогрешивих

Вратимо се на каснија изненађења која је током овог рата приредила „путиномика“. Следеће по реду био је њен краткотрајни процват 2023–2024. године. Он је заправо почео још средином 2022. и завршио се две године касније, али нећемо улазити у детаље.

Важно је да је за само две године БДП порастао читавих девет одсто, а новчани приходи, очишћени од инфлације, чак 15 одсто.

Да ли је то ико предвидео? Дворски улизице, који су јавности без проблема обећавали и то, и још много тога, договорили смо се да не узимамо у обзир.

Дакле, почетком 2023. године ниједан професионални стручњак није примећивао овај раст, иако је он већ почео. ЦМАКП је у четири сценарија тада чак предвиђао пад од два до шест одсто током 2023. године.

Мање блиска властима, Централна банка била је оптимистичнија и предвиђала је кретање БДП-а у распону од -један до +један одсто. Међусобно супротстављени лојални, али уз извесну дозу независности, Телеграм канали ММИ и „Хладна рачуница“ предвиђали су, редом, пад БДП-а од 2,2 одсто и стагнацију.

Дмитриј Некрасов сматрао је да током 2023. неће бити ни значајног раста ни пада.

Андреј Клепач очекивао је почетак „опоравка“ тек у другој половини године. Међутим, његови подређени из Института ВЕБ већ су у марту 2023. објавили да је дошло до „обнављања економског раста“ и вероватно су били први међу професионалним економистима који су то учинили.

У целини, овај чудни двогодишњи процват нико није како треба предвидео, а потом ни објаснио његове размере. Почео је непредвиђено, отишао много даље него што се очекивало и готово непредвиђено се завршио.

Много тога је и даље остало нејасно. Објашњавати све ове заокрете само променама кључне каматне стопе Елвире Набиулине делује некако превише једноставно.

Вратимо се на актуелно питање: колико смо сада близу кризи и по ком сценарију ће се она одвијати.

Свиђало се то нама или не, међу аналитичарима једноставно нема оних који су током овог рата без грешке предвидели сваки нови заокрет руске економије. Постоје само они који су доказали своју савесност и стручност.

Недавна разматрања о пропадању Руске Федерације која је изнео један од таквих стручњака, Андреј Клепач, делују утолико уверљивије јер су његове раније „руске“ прогнозе биле повољније према руској економији од већине других. И консензус обе некадашње експертске „странке“ сада такође нагиње ка сценарију пропадања.

Тај консензус, као и сваки консензус, не мора нужно бити у праву. Такође не мора одражавати најновије промене у Русији. Притисак на аналитичаре који су остали тамо брзо расте. О многим стварима они сада ћуте.

Зато се једноставно надам да ћемо, пошто сада знамо много више о Руској Федерацији него почетком 2022. године, имати мање грубих промашаја, мада вероватно не и мање изненађења, закључује Шелин.

(Данас)