Дојче веле: Колико Американце кошта рат с Ираном?

 Оно што је требало да буде кратка војна операција претвара се у озбиљан проблем за председника Трампа. Последице рата са Ираном Американци све више осећају у свакодневном животу, од продавница до бензинских пумпи.

На крају шестог месеца рата добра вест за Сједињене Државе јесте да се америчка привреда за сада држи боље него што се очекивало. Већина економиста не предвиђа рецесију, а незапосленост остаје ниска.

Ипак, рат има своју цену, а посебно је осећају мала предузећа.

Аџ Наваро, власник два камиона с брзом храном у Сакраменту, каже:

„Оба камиона користе генераторе како би храна и пиће остали расхлађени. А они троше много горива. Део додатних трошкова морам да пребацим на купце.“

Рекордне цене дизела

Главни разлог су високе цене енергената.

„Високе цене последица су рата са Ираном и поремећаја у Ормуском мореузу“, објашњава Боб Мекнели, некадашњи енергетски саветник председника Џорџа В. Буша.

Борбе и блокада у Ормуском мореузу озбиљно су пореметиле један од најважнијих поморских праваца за транспорт енергената. Последице се осећају и у Сједињеним Државама.

А више се не ради само о ценама горива на пумпама. Алема Крофт, стручњакиња за тржиште сировина из РБЦ Цапитал Маркетса, упозорава: „Посебно забрињава тржиште дизела. Цене дизела достигле су рекордне нивое.“

Поскупљују превоз и храна

Скупљи дизел повећава трошкове теретног саобраћаја. Због тога расту трошкови превоза робе, хране и путовања. Потрошачи последице рата осећају свакодневно.

Истовремено, сукоб постаје све скупљи и за државу, каже Гејб Марфи из организације Таxпаyерс фор Цоммон Сенсе, која се бави буџетском и пореском политиком.

„Према најобухватнијим проценама, директни трошкови за пореске обвезнике већ премашују 100 милијарди долара. То су подаци закључно са крајем јуна. Од тада је рачун додатно порастао. Томе треба додати и трошкове које сносе потрошачи“, указује Марфи.

Двоструки терет за грађане

Према једној анализи, рат је америчка домаћинства до сада коштао око 1.000 долара по породици.

Грађани тако сукоб плаћају на два начина: кроз више трошкове живота и кроз државни буџет. Притом се велики део војних расхода финансира новим задуживањем.

То значи да ће у наредним годинама расти и трошкови камата које држава мора да плаћа.

На крају ће и тај рачун сносити порески обвезници.

Међу ретким добитницима налазе се војна индустрија и делови енергетског сектора.

Већи страх од инфлације него од рецесије

Због тога већина економиста тренутно не очекује озбиљну економску кризу.

Много већа бојазан јесте да ће инфлација остати повишена дуже него што се раније очекивало. То би могло да примора Федералне резерве, америчку централну банку, да и даље задржи високе каматне стопе.

Последице такве политике виде се и у свакодневним одлукама грађана. Један од њих је Шон Бенет, који управо сипа гориво у свој стари аутомобил.

„До сада сам возио ауто који сам купио без кредита. Али куповина новог возила и отплата рате, уз осигурање и остале трошкове, били би веома тешко изводљиви“, каже он.

Због тога још не зна да ли ће ускоро купити нови аутомобил. А одговор на то питање, како каже, зависи и од тога колико ће дуго трајати амерички рат са Ираном.

(Данас)