Лондонски "Ај пејпер": Русија појачава притисак на Велику Британију, настојећи да утиче на став Лондона према подршци Украјини

 Русија појачава притисак на Велику Британију, настојећи да утиче на став Лондона према подршци Украјини, пише лондонски лист Ај пејпер.

Даље заоштравање ситуације могло би да створи додатне ризике за руско руководство и доведе до опасне ескалације односа са још једном земљом. Истовремено, више британских званичника сматра да Русија није заинтересована за директан војни сукоб са НАТО-ом.

Бивши заменик руског министра спољних послова Андреј Федоров у интервјуу британским медијима назвао је Лондон „злом број један“ за Москву. Према његовим речима, руски одговор на подршку Украјини од стране Велике Британије потенцијално би могао да буде усмерен на предузећа која производе дронове за Украјину.

Како наводи лист, појачавање претњи из Москве уследило је након изјава британског премијера Ендија Бернама о даљем јачању помоћи Украјини.

Конкретно, реч је о намери да се Кијеву предају нацрти британских ракета „сторм шедоу/скалп“, које би могле да се користе за ударе по циљевима дубоко на територији Русије, додаје портал ТСН.

Аналитичари сматрају да доследна политичка и војна подршка Украјини од стране Лондона све више иритира Москву. Русија сада тражи начине да покаже спремност да одговори.

„За Русију је говор Ендија Бернама у Кијеву заиста звучао као бојни поклич“, рекла је новинарима Ана Матвејева, виша гостујућа истраживачица Института за Русију при Краљевском колеџу у Лондону.

Према њеним речима, Бернамове речи могле су да појачају забринутост руског руководства због намера Велике Британије да настави да подржава Украјину. Матвејева је навела да је руско руководство став Лондона могло да схвати не само као спремност да се задржи садашњи ниво помоћи Кијеву, већ и као сигнал могућег даљег заоштравања.

Безбедњаци упозоравају на хибридне операције Русије

Истовремено, британски представници у области безбедности и одбране већ дуже време упозоравају на опасност од хибридних операција Русије и других земаља које представљају безбедносни ризик. Међу могућим циљевима наводе се британска инфраструктура и економски објекти.

Лист подсећа да је британска влада прошлог месеца најавила планове за одржавање највећих војних вежби у последњих неколико деценија, које би требало да буду одржане 2027. године. Њима би требало да се провери спремност земље за суочавање са претњама попут сајбернапада и саботаже.

Стручњаци истичу да потенцијална опасност не мора да се односи само на војна предузећа.

„То нису измишљене претње. То не мора нужно да буде директан напад на фабрику за производњу дронова — то би могло да се догоди негде у ланцу снабдевања компонентама за те фабрике“, изјавила је Мелани Гарсон, ванредна професорка међународне безбедности на Универзитетском колеџу у Лондону.

Према њеним речима, Москва настоји да утиче не само директно на предузећа, већ и да психолошки притиска британску индустрију и владу.

Британски званичници су 28. августа, током брифинга у Министарству одбране Велике Британије, изјавили да је настојање Русије да спроводи хибридне операције или делује у „сивој зони“ према земљама НАТО-а, укључујући покушаје саботаже и сајбернападе, „веома очигледно“.

Истовремено, део британских званичника сматра да Русија неће започети директан рат против држава НАТО-а.

Аналитичари оцењују да би даље повећање напетости могло да створи сложену ситуацију за руско руководство. Уколико се претње наставе, а конкретних потеза не буде, Москва би могла да се суочи са потребом да покаже спремност на деловање како не би изгубила ауторитет.

Међутим, такав потез истовремено носи значајне ризике за руско руководство.

„Ако стално износите претње, а заправо ништа не предузимате, временом ваше претње губе уверљивост“, рекла је Матвејева.

Она је додала да би без преласка са претњи на конкретне мере противник могао да престане да их схвата озбиљно.

„И док не предузмете стварне мере, неће вас доживљавати као озбиљног противника, па у том смислу сматрам да је то опасно“, закључила је Матвејева.

(Политика)