„Милитари воч“: Војска САД током иранског ракетног напада на њене базе у Јордану, у ноћи између 30. и 31. августа, испалила више од 80 пресретача из система МИМ-104 „патриот”, укупне вредности 320 милиона долара

 ВАШИНГТОН – Америчка војска је током иранског ракетног напада на њене базе у Јордану, у ноћи између 30. и 31. августа, наводно испалила више од 80 пресретача из система МИМ-104 „патриот”, што је поново отворило питање одрживости америчке противракетне одбране у дуготрајном сукобу.

Према наводима магазина „Милитари воч”, две батерије „патриота”, распоређене из Ансбаха у Немачкој, испалиле су у просеку готово четири ракете на сваки долазећи ирански пројектил. Велики део лансирања забележен је камерама, али америчко Министарство одбране није званично потврдило број употребљених пресретача.

Званични подаци засад показују знатно мањи број иранских пројектила. Јорданска војска саопштила је да је оборила осам балистичких ракета које су ушле у ваздушни простор те земље, док је Асошиејтед прес пренео да су сви пројектили усмерени према америчким положајима пресретнути. Вашингтон је навео да није било значајније штете, док Техеран тврди да је у нападу било погинулих и рањених. Независне потврде иранских навода нема. Ројтерс, Асошиејтед прес

Уколико је податак о више од 80 испаљених ракета ПАЦ-3 тачан, само ово ангажовање могло је да кошта Вашингтон више од 320 милиона долара. Најновија верзија пресретача ПАЦ-3 МСЕ кошта приближно четири милиона долара по комаду, према америчким војним буџетским документима. Ројтерс

Таква рачуница показује један од највећих проблема савремене противракетне одбране – нападач може релативно јефтинијим и бројнијим пројектилима да примора противника на потрошњу вишеструко скупљих и тешко заменљивих пресретача.

Ирану зато није неопходно да свака ракета погоди циљ. Довољно је да сваки долазећи пројектил натера америчке батерије да испале два, три или четири „патриота”. У таквом односу, број потрошених одбрамбених ракета може веома брзо да премаши број иранских пројектила који успеју да пробију одбрану.

„Милитари воч” оцењује да је Техеран управо на том принципу засновао део своје стратегије, користећи и старије ракете, попут „шахаба 3”, чије су залихе стваране још од деведесетих година. Најважнији циљеви, међутим, могу бити гађани савременијим системима, међу којима је и „фатах 2”, пројектован тако да маневрисањем отежа пресретање.

Залихе већ озбиљно исцрпљене

Америчке залихе „патриота” биле су под притиском и пре почетка садашњег рата са Ираном. Још у јулу 2025. године објављено је да су пале на приближно 25 одсто количине коју је Пентагон сматрао потребном за спровођење свих оперативних планова.

Додатно оптерећење донели су рат у Украјини и масовна употреба пресретача на Блиском истоку. Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је 5. марта да су САД и њихови блискоисточни савезници за само три дана борби употребили више од 800 ракета „патриот”. Тај број Пентагон није јавно потврдио, али су западни војни аналитичари сагласни да је потрошња била изузетно висока.

Према августовској процени Центра за стратешке и међународне студије, америчкој војсци остало је мање од 1.000 пресретача „патриот”, док је један амерички званичник за Еј-Би-Си њихов број описао као „изузетно низак”. Еј-Би-Си њуз

Вашингтон је због недостатка муниције пребацивао део противваздушних система и пресретача из Европе и Индо-пацифичког региона на Блиски исток. Према медијским извештајима, од Пољске је незванично затражено да уступи једну батерију и део ракета ПАЦ-3, али је Варшава то одбила.

Пентагон је у међувремену потписао оквирни споразум вредан више од три милијарде долара за убрзање производње компоненти за системе „патриот” и ТХААД. План је да производња пресретача за „патриот” буде утростручена, али стручњаци упозоравају да ће за обнављање залиха бити потребне године. Ројтерс

Најновији напад на базе у Јордану показује да Иран, чак и када не нанесе велику материјалну штету, може да оствари важан стратешки циљ – да примора САД да из ноћи у ноћ троше ограничене залихе најскупљих пресретача, истовремено смањујући количину оружја расположиву за Европу, Украјину и америчке снаге на Пацифику.

(Политика)