Нова.рс: Мирослав Мишковић је живи споменик Вучићевог преображаја од „српског Елиота Неса“ у лидера који корупцију толерише и негује

Од српског Елиота Неса у борби против корупције до рехабилитовања лица на којима је градио тај имиџ, Александар Вучић, председник Србије који трчи трку за премијера као носилац СНС коалиционе листе, прошао је пун круг. Нигде то није очигледније него на примеру Мирослава Мишковића, власника "Делте".

Био је децембар 2012. године када је тадашњи први потпредседник Владе Ивице Дачића на Фејсбуку објавио поруку: "Србију није, нити ће моћи, нико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић". Раније тог јутра, ухапшен је власник "Делта Холдинга", који ће се касније оптужницом теретити за злоупотребу функције у привреди, конкретно због махинација у путарским предузећима (али и утаје пореза, отуд паралела Елиот Нес-Ал Капоне).

Вучићев рејтинг доживео је огроман скок, преко ноћи се малтене удвостручио (тај скок забележио је ЦЕСИД, пише ББЦ на српском).

Два преседана

Процес који је уследио био је и компликован, и мучан - и за Србији и за самог Мишковића - а осим правосудних, онтарио је и макар два занимљива политичка момента. Најпре, "створио" је првог "дисидента" из државног система. Одмах да се разумемо - ову квалификацију треба узети са резервом. Јер, судија Владимир Вучинић - судија Вишег суда који је прихватио да Мишковићу врати пасош у тренутку када је био у кућном притвору - није политичар, али је "страдао" из политичких разлога. Вучинић је, након непријатног разговора са председником београдског Вишег суда Александром Степановићем, смењен у децембру 2013. године, а касније је каријеру наставио као адвокат.

Тада шоканатан, овакав манир обрачуна са професионалцима у систему (правосудном у овом случају) постаће у годинама које долазе "нова нормалност" Вучићевог режима.

Други занимљив моменат догодио се када је исти суд од Народне скупштине затражио аутентично тумачење закона по ком се (за кривично дело из сфере пореског права) гонио Мишковић. Још један манир на који смо у међувремену навикли, тада је струка критиковала као директно мешање законодавне (политичке) и судске власти.

Ови примери тек су цртице из тадашње политичке свакодневице, али цртице, у збиру, чине слику.

Пресуде и обрти

Поступак против Мишковића био је, као што смо навели, дуг и мучан: добро је то сумирано у тексту Нова.рс из 2023. године:

"За Мирослава Мишковића последњих 11 година у Србији могло је да остави горак укус. Ухапшен је 2012. године са променом власти, а у притвору је провео осам месеци. Да би се бранио са слободе морао је да положи јемство од 12 милиона евра и то је било највише јемство у историји српског правосуђа.Судило му се због оптужбе да је помогао сину Марку да утаји порез, али је ослобођен. Правоснажно је ослобођен и оптужби за злоупотребе у путарским предузећима.Паралелно са овим суђењима, Мишковићи су водили поступак пред међународним институцијама. Тај поступак је формално покренула фирма “Мера инвест” која је у власништву Марка Мишковића. Она је покренула спор пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова Светске банке, а како је Нова.рс објавила по првостепеној пресуди држава Србија била је дужна да исплати Мишковићима 30 милиона евра", писала је тада Наташа Корлат.

У међувремену, Мирослав Мишковић је, од непријатеља број 1, постао најпре прихватљив партнер. "Пукло" је то јавности пред очима најкасније у новембру 2020. године, када је Делта холдинг за 17,5 милиона евра купио "Сава центар" - један од најпознатијих архитектонских топонима Београда.

Мишковић је из рећег пута пазарио најзначајнији културни простор окупљања у престоници - манир који ће се, видећемо, понављати.

Пожељни партнер

Метаморфозу од прихватљивог до пожељног партнера Мишковић комплетира последњих дана. Како пише "Радар", власник Делте већ поседује готово све на изузетно атрактивној локацији између Булевара Михајла Пупина и Сава центра на Новом Београду (од раније је у власништву поменутог Сава центра и хотела Краун плаза, прим. нов.), а ту целину намерава да заокружи куповином земљишта и недовршених објеката у власништву два државна предузећа. Тек на трећи оглас за продају, кад је цена смањена за 40 одсто, једини је за ту имовину понудио 29,2 милиона евра.

"Два предузећа у власништву државе, Електропривреда Србије (ЕПС) и Електродистрибуција Србије (ЕДС) три пута су оглашавала продају земљишта и недовршених објеката у новобеоградском блоку 20. На прва два, власник Делта холдинга бизнисмен Мирослав Мишковић, није се јављао. Сачекао је да цена те имовине максимално падне и тек онда иступио са понудом. Једином, па самим тим и најбољом. За Мишковића је ово била прилика која се не пропушта, јер се готово никад не дешава да продавац, у овом случају два државна предузећа, купцу гарантује сигурну зараду. Овом куповином Мишковић је и то добио. ЕПС и ЕДБ су први оглас за продају 12.609 квадратних метара грађевинског земљишта са недовршеним објектом објавили још 2024. Имовина се продавала по почетној цени од око 48,5 милиона евра. Иако је реч о изузетно атрактивној локацији толики новац ниједан инвеститор није био спреман да плати", пише Бојана Анђелић.

Продају овог земљишта, иначе, дозволила је Влада Србије.

И корак пре тога, Мишковић је обавио уз макар прећутну асистенцију државе. Тада је у децембру 2023. године, испод сваке цене, Делтса купила грађевинско предузеће “Рад” у стечају, а тиме је постала и нови власник пословног простора од скоро 30.000 квадрата на Новом Београду.

Тиме је комплетиран нови новобеоградски блок - Делтин блок.

Пун круг

Вучић се Мишковићевем, након почетног ентузијазма, мало бавио. У међувремену, то је постала још један тема коју избегава у широком луку. Нико му је, руку на срце, није ни наметао - ни политички противници, ни силна кохорта провладиних новинара која око њега гравитира.

Борба против корупције није потпуно нестала са председниковог радара. Повремено, и даље се деси да је најави, али резултати више никада нису били убедљиви као у децембру 2012. године. Нису били ни тада - време је то најбоље показало - али се макар тако чинило. Више се и не чини.

Уместо тога, ова власт је произвела десетине корупционашких афера: Београд на води, Крушик, 24 стана Синише Малог, ауто-пут Рума-Шабац-Лозница, Асеко, Нитес, Шапићев Кенкарт, Генералштаб.

Једна од таквих узела је и данак у крви: пад надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду никада се не би десио без трага корупције. Али, то више није Вучићева тема.

(Нова.рс)