недеља, 11. октобар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Терзић о пријему одбојкашица код Вучића: Ја вам гарантујем да је већина била таква не због својих убеђења, него због страха да ће неко да им каже ово, или оно
Хроника

Зоран Терзић о пријему одбојкашица код Вучића: Ја вам гарантујем да је већина била таква не због својих убеђења, него због страха да ће неко да им каже ово, или оно

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 09. септембар 2026.

Женска одбојкашка репрезентација Србије освојила је бронзану медаљу на Европском првенству и шести пут узастопно нашла се на победничком постољу. Селектор Зоран Терзић оценио је у емисији 3Д Инсајдер телевизије да је нови успех резултат посвећености играчица и односа унутар екипе, али је говорио и о улагању државе у спорт, пријему код председника Србије Александра Вучића и реакцијама које је тај догађај изазвао у јавности.

Терзић, које поново преузео репрезентацију пре две године, сматра да је бронзана медаља велики успех, посебно зато што је репрезентација на Европско првенство отишла са седам или осам нових играчица, од којих се већина раније није борила за медаљу на великом такмичењу. Према његовим речима, неколико месеци заједничког рада није дуг период за стварање нове екипе.

„Успели смо искључиво зато што су девојке биле максимално посвећене. Ове искусније биле су не само играчице него и тренери, моји помоћници и саветодавци млађим девојкама. Направили смо оно што нас краси последњих неколико деценија – да репрезентација буде практично породица, да све лоше остаје између нас, да покушамо све да поправимо и да ништа не може да нас поремети у тој нашој причи. За сада нам то успева“, рекао је Терзић.

Говорећи о поразу од Турске у полуфиналу, селектор је одговорност за лошу утакмицу преузео на себе. Како каже, припрема коју је примењивао раније овога пута није дала резултат, а репрезентација је приказала тек мали део својих могућности.

„Ту утакмицу смо пропустили да прође поред нас. Сигуран сам да је то у највећем проценту моја грешка, зато што сам припрему радио као и раније. Дефинитивно то није успело и требало је да урадим нешто друго, пре свега са новим играчицама. Ми ту утакмицу практично нисмо ни играли, нисмо дали ни својих 20 одсто“, навео је Терзић.

„Континуитет је најважнија ствар“

Према његовим речима, играчице после полуфиналног пораза није било претерано тешко припремити за утакмицу за треће место. Искусније репрезентативке теже су прихватиле чињеницу да неће играти за злато, али је читава екипа на крају бронзу доживела као велики успех.

„Континуитет је најважнија ствар од свега. Некада је медаља златна, некада сребрна или бронзана, а некада је и четврто место, које такође није неуспех. Све испод тога за ову нашу одбојкашку генерацију јесте неуспех. Не памтим да су се толико радовале бронзаној медаљи, и млађе и искусније играчице“, казао је Терзић.

Он додаје да се заједништво репрезентације види у томе што свака играчица добија подршку остатка екипе када јој је потребна, без обзира на искуство и број освојених медаља. Посебно је истакао однос искуснијих одбојкашица према новим репрезентативкама.

„Није важно ко има 20 медаља, а ко нема ниједну. Искусније играчице заиста су много помогле и имале су фантастичан однос са млађима. То се видело и после утакмице, када је Тијана своју медаљу дала Мињи. Једноставно, види се да смо породица“, рекао је селектор.

Терзић је своју медаљу такође поклонио седамнаестогодишњој одбојкашици, наводећи да је током припрема и Лиге нација пружила немерљив допринос екипи. Како сматра, такав гест био је природан према играчици од које се много очекује у будућности.

„Нормално је да дам медаљу детету које има 17 година и које је наш, како волимо да кажемо, ‘капиталац’. Она би за годину или две требало да буде међу нашим најбољим играчицама. Целе припреме и све утакмице Лиге нација прошла је са нама, а њена помоћ на тренинзима била је немерљива. Не иде да се Европско првенство заврши, а да она не добије ништа. Ја ћу своју медаљу већ добити“, објаснио је Терзић.

Говорећи о развоју младих одбојкашица, Терзић је оценио да се у Србији од играчица прерано очекује да буду потпуно формиране. По његовом мишљењу, уобичајено је да спортисткиња тек са 21 или 22 године уђе у репрезентацију, а најбоље игре пружа знатно касније.

„Само је код нас тако да, ако са 17 година ниси у репрезентацији, као да те нема. Не иде то баш тако. Личност, а онда и тело, морају да се формирају да бисте направили велике успехе. Не можете од детета које размишља потпуно другачије да очекујете да одмах направи велики резултат“, навео је селектор.

„Држава никада није давала више новца за спорт“

Терзић указује да велики број девојчица у Србији жели да тренира одбојку, али да до репрезентације стиже веома мали број њих. Проблем, како каже, види у условима рада, недостатку стручних тренера и школама одбојке у којима на једном терену истовремено тренира превише деце.

„Ако један клуб има хиљаду уписане деце, где она тренирају и какви су то услови? Како ћете организовати тренинг за хиљаду деце? За то је потребно 50 сала. Не може дете стварно да тренира ако их је педесеторо на једном терену. Имамо огроман број девојчица које желе да се баве одбојком, а страшно мало њих долази до репрезентације. То значи да нешто не функционише“, сматра Терзић.

Изградња одбојкашког центра, према његовим речима, требало би да омогући чешће окупљање талентованих играчица и квалитетнији рад са њима. Терзић истиче да репрезентацији нису потребне десетине нових играчица у свакој генерацији, већ две или три врхунске одбојкашице у периоду од неколико година.

Говорећи о улози државе, селектор је оценио да за финансирање спорта актуелној власти не може ништа да се приговори. Истовремено је нагласио да га политичко сврставање не занима и да има много замерки на друге потезе власти.

„Држава никада није давала више пара за спорт него сада, искрено говорећи. Ја сам антиполитички настројен и не желим да причам о томе ко је добар, а ко лош. Хиљаду ствари има код ових који су на власти које се мени не свиђају. То није спорно. Али када је спорт у питању, не може ништа да им се приговори – говорим о финансирању“, рекао је Терзић.

Као најважнији пример улагања навео је нови одбојкашки центар, за који тврди да ће репрезентацији и млађим категоријама пружити услове какве има мали број земаља.

„Ми добијамо одбојкашки центар. Знате ли шта то значи и колико земаља у свету има такав центар? Можда само неколико. То ће бити чудо, као свемирски брод. Значи, улагања има“, додао је селектор Србије.

Играчице на пријему „нису биле срећне због страха“

Осврћући се на политичке поделе у друштву, Терзић је рекао да га оне не само нервирају већ и плаше. Како оцењује, од јавних личности и спортиста очекује се да изаберу једну од две стране, док за другачији или неодређен став више нема простора.

„Србија је тренутно подељена на два табора. Не можете да будете ни спортиста, ни глумац, нити било шта – морате да будете или блокадер или ‘ћаци’. Не можете да будете између. Људи, не иде тако. То дефинитивно није добро“, поручио је Терзић.

Говорећи о пријему репрезентације код председника Србије Александра Вучића, Терзић је навео да се осећао лоше јер је код играчица приметио нелагодност. Према његовом мишљењу, већина њих није тако реаговала због својих политичких ставова, већ због страха од осуде јавности.

„Видело се по изразима лица да моје играчице нису биле срећне што су тамо. Да је нека од њих рекла: ‘Нећу да идем и хоћу да вратим новац који добијамо за треће место’, рекао бих јој: ‘Свака ти част, дођи да те пољубим.’ То је став. Али да сви одемо и будемо тужни – уверен сам да је огромна већина била таква не због својих убеђења, него због страха да ће им неко нешто рећи“, казао је Терзић.

Он сматра да одлазак спортиста на пријем код председника не представља политичку подршку, већ поштовање институције. Подсетио је да је као селектор одлазио на пријеме код различитих председника Србије.

„Био сам и код Бориса Тадића, и код Томе Николића, чак и на његовој инаугурацији, и код Александра Вучића. Само код Слобе нисам био, хвала Богу. Када одем код председника и направим фацу, онда сам херој, а када се насмејем и дам му медаљу, онда је проблем. Идеш код председника државе, не код Пере, Мике или Лазе. Поштује се институција председника државе“, рекао је Терзић.

Селектор понавља да актуелну власт не сматра идеалном и да му се многи њени потези не допадају, али тврди да спорт и одбојка данас добијају више новца него икада. Порекло тог новца, како каже, није област о којој може да говори.

„Ако причамо о ономе што знам, а то је спорт, никада није било више новца. Одбојка живи као никада. Одакле тај новац, да ли је украден, како кажу, или је нешто друго – у то не улазим, јер не знам и не желим да причам о томе“, навео је Терзић.

Без обзира на политичке полемике које су пратиле пријем, Терзић истиче да успех репрезентације и однос који су играчице изградиле треба да остану у првом плану.

„То су моје даме и оне дефинитивно јесу шампионке“, закључио је селектор женске одбојкашке репрезентације Србије.

(Инсајдер)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће избори у Србији 25. октобра протећи мирно?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер