О „Квир тури" и културном рату. Ко присваја нишку историју и споменике?

У склопу “културног рата” који је тренутно на делу у Нишу, изван централног фокуса јавности, појавила се најава “Прве квир туре у Нишу”, која треба да буде одржана у суботу 29.августа, a која “неће бити само шетња, већ прилика да се открију скривене приче о квир присуству и доприносу историји и култури Ниша, учи о важности инклузије и видљивости и посете значајни културно-уметнички локалитети”.

Да одмах будемо начисто, овде се не ради ниокаквој културно-образовној “тури”, већ о лако препознатљивом делу стилског репертоара воукизма (идеологије “пробуђених”) која се тиче реинтерпретације традиционалних простора у новом идентитетском кључу-тзв. квиринг простора (“queering of space”).

И да се и ово разумемо-проблем није у томе што нека група жели да разговара о својим темама, проблем је у присвајању нишких споменика културе, места која су директно повезана са страдањем и идентитетом већинског српског становништва овог краја, ради промоције спољне идеолошке воук агенде

Реч је о техници радикалног активизма, настале у англосаксонским универзитетским круговима деведесетих година, а која методолошки припада тактикама воука разрађеним у последње време у САД, а чији је циљ, по њиховом саморазумевању да историју не читају и разумевају онако како је документована и научно аргументована, већ да је читају у складу са својим идеолошким императивом и тако уписују у историју савремене идентитске-читај нове џендер, расне или друге категорије, и тиме дискурзивно утичу на промену свести, сећања и традиционалног саморазумевања. Сувишно је додати да је циљ деконструисати традиционалне идентитете заједница-националне, хришћанске, породичне, пре свих. Дакле, овде није реч о научној историографији, већ о политичком активизму који се тактички облачи у рухо бенигне “културне едукације”.

Зашто Ниш? Ниш је цивилизацијско средиште, град слојевите културне историје, град палимпсест и град-мученик, град рођења Св.Цара Константина са великим симболичким хришћанским набојем, град проливене крви предака за ослобођење од Турака, град концентрационог логора, и “савезничког” и НАТО бомбардовања, да поменемо само део богате нишке славне историје. Од неолита, преко антике, Византије, Немањића и српског средњовековног царства, ослободиоца града, Првог и Другог светског рата све до жртава НАТО бомбардовања, нишка историја је документована и плаћена крвљу генерација Нишлија. Ниш је и универзитетски центар и град младих. Дакле, као такав, идеалан полигон за покушај деконструкције овог јаког историјског идентитета и деформације јавног наратива о нама самима.

Зашто Ниш? Ниш је цивилизацијско средиште, град слојевите културне историје, град палимпсест и град-мученик, град рођења Св.Цара Константина са великим симболичким хришћанским набојем, град проливене крви предака за ослобођење од Турака, град концентрационог логора, и “савезничког” и НАТО бомбардовања

Када сада једна активистичка група са страним, и то “квир”, хомосексуалним идеолошким обрасцем, објави да ће на тим местима (места која ће посетити нису откривена јавности, зашто се држе у тајности?) “откривати скривене приче о квир присуству и доприносу историји и култури Ниша”, јасно је да овде није реч о методолошком пропусту, да се намеће један закључак јавности и пре приказивања историјске грађе од стране историчара, археолога или конзерватора, већ је реч о нескривеном радикално активистичком потезу: циљ није утврдити истину о прошлости (њоме се бави наука, зар не), већ легитимисати сопствену идеологију узимајући славне и сакралне нишке историјске просторе, за сопствену промоцију.

Да кажем ја-овде се ради о симболичком насиљу, којим се на перфидан начин покушава да се симболички капитал града Ниша инструментализује и “провуче” кроз један идеолошки пакет порука усред њихове прајд-офанзиве широм земље, и скрнави нишко историјско и културно наслеђе за циљеве које немају никакве везе са његовим стварним пореклом и разлогом настанка, али имају везе са српском жртвом за рађање, чување и опстанак Ниша и Нишлија. А за то није заслужан никакав активистички колектив, већ крв предака.

Ниш не сме бити објекат радикалног леволибералног “квировања простора” који користи провидне воук тактике “ископавања”, тојест, повезивања нечег очигледно доброг са нечим јако лошим, уз наметање кривице народној заједници за дискриминацију

Зато сматрам да Ниш не сме бити објекат радикалног леволибералног “квировања простора” који користи провидне воук тактике “ископавања”, тојест, повезивања нечег очигледно доброг са нечим јако лошим, уз наметање кривице народној заједници за дискриминацију.

Ко и са којим правом данас те исте локалитете користи као позорницу за наратив увезен из сасвим другог културног и идеолошког контекста, супротан нишком и српском духу?

Организатори наглашавају да тура „није само шетња" него прилика за учење о „инклузији и видљивости". То је искрено признање, али и израз наступања са позиције хегемоније и моћи-не може нам нико ништа, радићемо шта хоћемо и где хоћемо. Да поновим: ово није историјски пројекат, него активистичка кампања обучена у образовни костим. И усмерена ка младима, пре свега.И ово пишем управо због њих.

И да се и ово разумемо-проблем није у томе што нека група жели да разговара о својим темама, проблем је у присвајању нишких споменика културе, места која су директно повезана са страдањем и идентитетом већинског српског становништва овог краја, ради промоције спољне идеолошке воук агенде. Ово представља недвосмислен облик симболичке апропријације: узимање туђег наслеђа и пуњење новим значењем без сагласности заједнице којој то наслеђе стварно припада. Кога сте питали у Нишу да то радите?

Да ли једна мала активистичка група, за акцију финансирану споља, има право да јавни нишки простор прогласи позорницом за наратив који већина грађана није тражила, нити му је дала свој пристанак. Али мора да трпи јавни захтев за наметнутим идеолошким усклађивањем леворадикалног активизма.

Постављам јавно питање, да ли се приоритети јавног наратива о нашем граду  одређују на нишким скупштинским седницама, кроз јавни пристанак грађана, или у канцеларијама донатора који финансирају "видљивост" одређених тема, без обзира да ли је локална нишка заједница то тражила?

Грађани имају право да знају ко финансира коришћење јавних културних добара, да ли је прибављена сагласност надлежних установа за заштиту споменика културе, и да ли се, под именом "инклузије", заправо спроводи увоз идеолошког модела који нема утемељење у аутентичној историји града. Значи и то да јавни, заједнички простор – Тврђава, Ћеле-кула, Медијана, Народни музеј сви наши споменици остану управо то: сећање на нишку славну историју, жртву и високу културу, а не резервисани за наратив било које уске интересне групе, макар се она позивала на "инклузију" и “родну идеологију”.

Указујем јавности, да је врло опасна и нелегитимна идеолошка узурпација симболичког капитала који припада целом граду. Нишка култура и нишки културно-историјски споменици не смеју бити алиби за подметање идеолошких садржаја

Указујем јавности, да је врло опасна и нелегитимна идеолошка узурпација симболичког капитала који припада целом граду. Нишка култура и нишки културно-историјски споменици не смеју бити алиби за подметање идеолошких садржаја и позајмљивање ауторитета нишке историје за ставове који га очигледно немају.

Постављам јавно, као одборник Скупштине Града Ниша, следћа питања:

- Да ли је Град Ниш, било која градска установа или Завод за заштиту споменика културе Ниш добио претходну најаву и захтев за коришћење конкретних локалитета обухваћених овом туром?

- Да ли је МУП обавештен и да ли је тура пријављена као јавно окупљање, у складу са Законом о јавном окупљању?

- Ко финансира ову манифестацију, у ком износу, и по ком основу?

- Да ли је извршена безбедносна процена ризика, с обзиром на то да су скупови сличног карактера у више градова Србије (Пирот, а јуче и Лозница) довели до физичких сукоба, гађања учесника и новинара, и прекида скупа од стране полиције?

- Ако безбедносна процена буде негативна, да ли ће надлежни органи поступити на исти начин као у Пироту, где је полиција усмено обавестила организатора да не може да обезбеди скуп, чиме је он de facto отказан?

- Ко сноси одговорност, материјалну и политичку, ако до инцидента дође на заштићеном културном добру, а претходна упозорења су игнорисана?

Одбрана сопственог историјског и културног наслеђа од екстремистичког идеолошког преобликовања није мржња према било коме. То је минимум одговорности према прецима који су то наслеђе стварали и према будућим генерацијама које ће га наследити онаквим каквим јесте, а не преобликованим по мери туђих, увезених радикалних активистичких и не-научнихидентитетских матрица.

(Аутор је самостални одборник Скупштине града Ниша)