Преносимо

Албански регион на југу Србије је увод у сукобе

Штампа
Радослав Гаћиновић   
понедељак, 03. август 2009.

(Политика, 03.08.2009.)

Евентуално издвајање општина с већинским албанским живљем на југу Србије у засебан регион имало би несагледиве последице по даљу разградњу Србије, сматра професор Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду. Гаћиновић за „Политику” тврди да ће, уколико се већ данас не предузму конкретне противтерористичке мере, већ сутра Америка и Европска унија имати великих проблема са албанским тероризмом.

Како коментаришете захтеве власти Бујановца, Прешева и Медвеђе за повлачење Жандармерије, као и издвајање ове три општине у регион Прешевске долине у склопу најављене регионализације Србије?

Њихова идеја је демилитаризација југоистока Србије како би се у међувремену у руралној средини формирале терористичке групе. Политички циљ им је да југоисток Србије добије статус покрајине, па је и то аларм српском парламенту да се предложени процес регионализације Србије још једном с политичко-правног аспекта дубински анализира пре доношења закона о регионализацији. Сценарио даље разградње Србије би драстично нарушио безбедност региона и био би увод у велике сукобе. Дакле, југоисток Србије је веома нестабилно подручје и зато снаге безбедности Србије морају тамо бити присутне у мери у којој могу успешно да извршавају сваки задатак заштите Србије и њених грађана.

Да ли је територија КиМ преузела улогу Босне и Херцеговине као оперативног центра терористичких активности уз саму границу Европске уније?

Тероризам обично мутира као опасан вирус, никад се не зна како ће се терористи с Космета понашати сутра и које ће земље бити њихова наредна мета. Проглашавањем независности Косова, уз свестрану подршку Америке и 22 земље Европске уније, исламистичке терористичке организације су додатно охрабрене и вероватно ће КиМ бити у будућности њихова најзначајнија дестинација у региону, а самим тим и велика претња безбедности Европе.

С друге стране, не треба заборавити да је само Саудијска Арабија у последњој деценији 20. века у исламизацију БиХ уложила више од милијарду и триста милиона долара. Босна је за њих врло важно подручје.

Шта нам говори недавно хапшење групе терориста у САД, међу којима и једног косовског Албанца? Има ли опасности од терористичких напада на Косову?

Хапшење у САД је још један доказ да тероризам не бира границе, да се терористи не плаше никога, ни великих ни малих држава. На Косову и Метохији се у континуитету спроводи албанотерор, чија је идеологија албанизам, а форма, односно начин спровођења те идеологије, јесте савремени тероризам. Моја је процена да ће већ колико сутра Америка и ЕУ имати великих проблема са албанским тероризмом ако већ данас не предузму конкретне противтерористичке мере.

Власти Косова кажу да је Косово партнер САД у глобалној борби против тероризма, а пре две недеље сва овлашћења јединице Еулекс полиције за борбу против тероризма пренете су на косовску полицију. Има ли цивилно друштво на Косову капацитет да се одупре радикалним исламистичким организацијама и појединцима који придобијају људе?

Међународне снаге безбедности на КиМ сносе велику одговорност због нескривеног толерисања насиља над неалбанским становништвом у протеклом периоду, а овим пребацивањем овлашћења на бивше припаднике ОВК и АНА то потврђују и у пракси. Сматрам да цивилно друштво на КиМ нема никакву шансу да стави под контролу криминалне фисове и терористичке организације за један дужи период. Тамошња власт објективно није у стању да направи од територије КиМ у правно-политичком смислу државу. Садашњим политичким лидерима с КиМ одговара протекторат ЕУ и окупација НАТО-а јер их то тренутно одржава на власти и омогућава „лов у мутном”.

Да ли су проглашењем независности Косова задовољени апетити великоалбанске политике на Балкану?

Очигледно је да се Албанци неће задовољити сецесијом КиМ од Србије, они ће по мом мишљењу у првој фази испољити све врсте активности у циљу стварања „великог Косова” од делова Македоније, Црне Горе и југоисточне Србије, а после тога би највероватније градили неки савез са Албанијом. То би била територија од близу 50.000 квадратних километара на којој би живело 6-6,5 милиона Албанаца. Стварање такве албанске државе довело би највероватније до отвореног сукоба са Србијом или Грчком, што би неминовно водило ка трећем балканском рату.

(Разговор водио Марко Албуновић)

  

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]