Савремени свет | |
Tренирање мишића пред напад на Иран или легитимна борба против тероризма |
![]() |
петак, 26. октобар 2012. | |
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да је Израел спреман и за ширу војну акцију уколико то буде неопходно: ”Ми нисмо тражили ову ескалацију и нисмо је иницирали. Али ако се настави, спремни смо за много ширу и дубљу акцију. У сваком случају наставићемо наше превентивне акције. Свако ко нападне израелске грађане мора да зна да ће платити”. Сада се поставља питање да ли ће Израел предузети и копнену акцију против Хамаса. У исто време израелски министар одбране Ехуд Барак је изјавио следеће:” Ако нам је потребна копнена операција, биће копнене операције, урадићемо све што је потребно да зауставимо овај талас”. Као потврда његових речи говори и чињеница да израелска страна испаљује и ватру из тенкова на подручије Газе. Огроман проблем представља чињеница да у оваквим нападима, без обзира која их страна предузима, страдају готово искључиво недужни цивили. Наравно, међународна заједница није осудила Израел што је употребио своје ратно ваздухопловство и тенкове у нападу на појас Газе као што није осудила ни нападе Хамаса на територију Израела. Чини се да је поменута међународна заједница одавно допустила Израелу да сам “решава” проблеме са Хамасом у појасу Газе. Присетимо се само бројних бомбардовања појаса Газе у којима су искључиво страдали цивили и деца. Проблематична је изјава Нетанијахуа у којој он помиње превентивне акције. То никако не доприноси стабилизацији прилика у региону већ само може изазвати контрареакције. Готово симултано са нападима на Газу Израел је извршио и само један у низу ваздушних удара против Судана.[2] Упркос томе што израелска војска и руководство ћуте, у ноћи између уторка и среде зачула се серија експлозија које су биле праћене пожаром у јужном делу главног града Судана Картуму. У ваздушним нападима погинуле су две особе.” Верујемо да је Израел извео то бомбардовање”, изјавио је на конференцији за новинаре министар информисања Судана Ахмед Билал Осман и додао је да Судан има право на одмазду. “Имамо право на одмазду, на место и у време по нашем избору”. Министар информисања је изјавио да су четири авиона учествовала у нападу и да су на лицу места пронађени докази да је израелско ратно ваздухопловство извело поменути напад на фабрику оружја.[3]
Питање које се неизбежно намеће је како Израел може да бомбардује једну међународно признату и суверену државу без икакве осуде или реакције међународне заједнице. Израел то назива превентивним, одбрамбеним ратом против тероризма којим се служи као аргументом приликом извођења свих напада ове врсте. Судан је лака мета, јер готово да и не поседује ПВО и није јасно какву одмазду ова држава може предузети против Израела, али је сасвим јасно да је Израел увек спреман за овакву врсту наводно превентивних акција. Може се легитимно поставити питање да ли су ови напади на појас Газе и Судан у Африци само припрема за нешто много веће и озбиљније, наиме, за напад на иранска нуклеарна постројења. У сваком случају Иран није Судан и представљаће много тежу мету за израелске борбене авионе. Такође Судан не поседује попут Ирана балистичке ракете којима би могао евентуално да одговори на напад како то тврди министар информисања у Картуму. Можемо да закључимо да израелска војна моћ свакако није за потцењивање, али уколико ови напади треба неког да заплаше то сигурно неће бити иранско руководство. Тел Авив овим нападима систематски покушава да ослаби Хамас у Гази, али на жалост то неће допринети крају сукоба и може само да подстакне јачање мржње арапског света против Израела а Израел сада има новог непријатеља а то је Судан без обзира колико он био војнички слаб. |