уторак, 25. јануар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет
Савремени свет
Савремени свет

Немири у Казахстану - Коначан обрачун садашњег са бившим председником Назарбајевом

Драган Бисенић   
недеља, 09. јануар 2022.

Док још увек трају покушаји да се проникне у ток и узроке актуелних догађаја у Казахстану, све јасније постаје да је њихова важна димензија - сукоб бившег и садашњег председника земље

 
Савремени свет

Ердоганово посртање, или "економски рат за независност Турске"

Никола Танасић   
понедељак, 27. децембар 2021.

Питање је само колико Ердоганове султанске амбиције представљају аутентичан израз политичке воље грађана. Јер као што смо рекли, стогодишњица Револуције је иза ћошка, а Ататурк није гледао благонаклоно на султане

 
Савремени свет

Трећи светски рат је већ почео - циљ им је да униште православље

Леонид Решетњиков   
среда, 17. новембар 2021.

Србија се налази у најтежој ситуацији, јер је, поред Русије, једина од свих православних држава која покушава да сачува своју традиционалну позицију и идентитет. Сви остали су издали и предали се. Подигли су руке. Остали су само Русија и Србија

 
Савремени свет

Глобално и локално смањење наталитета - Све нас је мање и све смо старији

Горан Николић   
четвртак, 28. октобар 2021.

Неки од експерата упућених у тематику кажу да морамо научити да обуздамо своју опсесију привредним растом, и посебно конзумеризмом. Аутори сличних погледа потенцирају да нас капитализам охрабрује да о себи размишљамо као о индивудуама са партикуларним интересима одвојеним од судбине друштва, те да је сама његова идеолошка трајекторија повезана са ниском плодношћу

 
Савремени свет

ЕУ сама себе довела у превелику зависност од нестабилних и екстремно променљивих обновљивих извора енергије

Живан Лазић   
субота, 16. октобар 2021.

Најважније је да енергетичари и политичари у Бриселу и широм Уније схвате да је у, иначе задивљујућем искораку ка еколошки пожељним енергетским изворима, учињен и понеки погрешан потез. Из актуелне кризе драгоцено је извући поуке, дубоко сагледати узроке и учинити корекције. Све зарад лепше и "зеленије" будућности

 
Савремени свет

Глобализација џихада - Рађање "светих ратника" из Хладног рата

Драган Бисенић   
субота, 09. октобар 2021.

Одлазак у Авганистан био је много другачији подухват од свргавања арапских режима. Позив на борбу у Авганистану представља промену у исламистичком размишљању – од свргавања корумпираних домаћих властодржаца ка борби против неверничких освајача у иностранству. Заокрет од револуционарног ка панисламистичком правцу заслужује објашњење.

 
Савремени свет

Глобална "гретенизација"

Јован Алексић   
недеља, 12. септембар 2021.

Откуд ми уопште знамо за малу Грету? Откуд знамо за то "свето дете" западних мејнстрим медија? Откуд знамо за тинејџерку чистог, невиног лица, разјареног погледа, карактеристичних фацијалних експресија?

 
Савремени свет

Промена односа моћи у свету - успон Кине и западни одговор

Мирослав Самарџић   
недеља, 22. август 2021.

Либерални тријумфализам који је наступио после пада Берлинског зида заслепио је западне елите које су сматрале да Кина неће постати економски и политички ривал. Преовладавало је мишљење да ће кинеска економија због зависности од америчког, и других западних тржишта, остати у подређеном положају према САД и њеним савезницима

 
Савремени свет

Геополитички пораз Америке и наставак рата другим средствима

Никола Танасић   
петак, 20. август 2021.

Која ће се игра играти у „новој подели карата“ у Средњој Азији после пада Авганистана у руке талибана? То пре свега зависи од тога кога ће Американци сматрати за главног противника у регији. Номинално је то Иран, традиционално је Русија, са којом су Американци једном већ успешно „натезали конопац“ у Авганистану, али ипак највећи ривал свакако ће бити Кина. 

 
Савремени свет

Русија од Јељцина до Путина - лако је бити генерал после битке

Ђорђе Милошевић   
среда, 11. август 2021.

Одлазећи из Кремља, Јељцин је изговорио речи које кремаљски зидови никада раније нису чули, затражио је од грађана Русије опроштај за оно што је обећао а није успео да уради

 
Савремени свет

Украјина може да опстане оваква каква јесте само као неутрална и демилитаризована

Жељко Пантелић   
уторак, 28. децембар 2021.

Русија нема економске, технолошке и демографске потенцијале да буде планетарни хегемон. Још важније, у Кремљу, за разлику од Џонгнанхаја, нико и не гаји такве амбиције. Сви потези Москве су усмерени на један једини циљ: преживљавање империје. Ако постоји Гдањск нашег доба, онда он није у Украјини него на Тајвану

 
Савремени свет

Тридесет година без Совјетског Савеза – нестао је са географске карте, али не из сећања!

Ђорђе Милошевић   
субота, 25. децембар 2021.

Савез Совјетских Социјалистичких Република, као држава, пре тридесет година нестао је са географске карте Европе и света. Остао је да живи у сећању великог броја градјана Русије и других бивших совјетских република.

 
Савремени свет

Хенри Кисинџер o вештачкoj интелигенцији — Рађање света за који људи нису створени

Драган Бисенић   
среда, 10. новембар 2021.

Иако је целу своју каријеру посветио традиционалним питањима дипломатије, међународних односа и историје, бивши државни секретар САД и нобеловац Хенри Кисинџер у својој 98. години има потпуно нову област интересовања, технолошки најсавременију и најмање познату: вештачку интелигенцију. Постао је заинтригиран за ову тему 2016. године, након што га је Ерик Шмит, тада извршни председник Гугла, убедио да присуствује једном предавању на Билдерберг конференцији.

Мало је фалило да Кисинџер пропусти ту сесију - пошто се налазила изван његових уобичајених интересовања - али га је почетак презентације задржао на столици.

Говорник је описао рад компјутерског програма који ће ускоро моћи да се надмеће са светским првацима у игри „го". Будући да је све што се тиче Кине привлачило Кисинџерову пажњу, и да је и сам писао о сложености игре „го" и њеном значењу за кинеску спољнополитичку доктрину, Кисинџер је остао на предавању. Био је зачуђен сазнањем да би компјутер могао да овлада „гоом", који је комплекснији од шаха. У њему сваки играч поседује 181 или 180 каменчића (у зависности од боје коју одабере) наизменично размештених на претходно празној табли, а победа иде оној страни која, доносећи боље стратешке одлуке, паралише противника ефективнијом контролом територије.

Машина је, како је предавач рекао, овладала вештином играња тиме што је саму себе увежбала. Познајући основна правила „гоа", компјутер је одиграо безброј игара против самог себе, учећи на сопственим грешкама и тако унапређујући своје алгоритме. У току тог процеса је превазишао вештине својих људских ментора.

И заиста, у месецима након овог говора, програм вештачке интелигенције назван „Алфа Го“ убедљиво је победио највеће светске играче „гоа".

Perpetuum mobile у политици

Док је слушао како говорник слави овај технички прогрес, искуство историчара и повременог државника навело је Кисинџера да се замисли. Он је одувек веровао у снагу људске способности да креира свој свети светски поредак, ратом и миром, али увек на основу дубоко људских мотива и потреба. Судбина света решавала се на мировним конференцијама, уз дипломатско умеће и интелектуалну снагу. Сада је Метерних требало да уступи место алгоритму, а Париска конференција, која је требало да успостави мир који ће окончати сваки рат, и то на основу научних чињеница и спознаја које је Вудро Вилсон донео у Европу преко своје групе „Истраживање", требало је науку препусти машинама које су перпетуум мобиле знања и које саме себе уче?

За јединог преосталог хладноратовског дипломатског колоса није било сумње да се свет налази пред судбинском променом.  Какве ће бити историјске последице машина које подучавају саме себе - машина које стичу знање процесима својственим само њима и примењују га за циљеве који потенцијално остају ван оквира људског разумевања. Да ли ће ове машине научити да међусобно комуницирају? Како ће доносити одлуке пред мноштвом опција? Да ли је могуће да људска историја доживи судбину Инка који су се суочили са шпанском културом која је била ван оквира њиховог разумевања и на коју су гледали са страхопоштовањем? Да ли смо на ивици нове фазе људске историје?

Да би стигао до одговора на ова питања, после тог предавања Кисинџер је у својим 90-им годинама почео, заједно са Шмитом, да организује мале семинаре од четири или петоро људи сваке три или четири недеље. На крају тог истраживачког периода, позвали су Дана Хутенлохера и онда су се њих тројица састајали годину дана, сваке недеље поподне.

Била је то, поред осталог, задивљујућа радна енергија и упорност човека који је већ тада превалио 90. годину. Тако је настала њихова управо објављења књига Доба вештачке интелигенције (коју ће ускоро у преводу на српски објавити Клуб ПЛУС из Београда).

Крајње одредиште вештачке интелигенције

Кисинџеру је јасно да сада вештачка интелигенција, производ људске генијалности, поништава примат људског разума: она истражује и почиње да опажа аспекте света брже од људи, другачије од начина на који то људи раде, а у неким случајевима и на начин који људи не разумеју.

Њих тројица - Кисинџер, Шмит и Хутенлохер - позвали су америчку владу да образује комисију која би регулисала развој вештачке интелигенције. У тексту који је пре две године објављен у Вол Стрит Џорналу упозорили су да вештачка интелигенција има потенцијал да покрене дубока егзистенцијална и филозофска питања о „примату људског разума" и улози људи у свету.

Трио је позвао америчку владу да оснује комисије са задатком да „обликује вештачку интелигенцију у складу са људским вредностима, укључујући достојанство и морално деловање људи". Они су закључили да је „напредак вештачке интелигенције неизбежан, али његово крајње одредиште није".

Шта ако вештачка интелигенција напише најбољи сценарио године, да ли треба да добије Оскара? Ако вештачка интелигенција симулира или води најзначајније дипломатске преговоре године, да ли би требало да добије Нобелову награду за мир?

Вештачка интелигенција је „способност дигиталног рачунара или компјутерски контролисаног робота за обављање задатака који су својствени интелигентним бићима". Она је још увек у раној фази, али то је технологија која напредује много брже од других - чак брже од интернета. Најновије истраживање компаније Dell процењује да „85 одсто радних места која ће постојати 2030. није још ни створено!". Ово поставља питање: како можемо образовати радну снагу да се припреми за овај ниво неизвесности?

Летећи аутомобили и виртуелна колица

Друга област коју је Кисинџер узео као пример јесте појава аутомобиле без возача, аутомобила-дрона. Аутомобил без возача илуструје разлике између деловања традиционалних компјутера које контролишу људи а покреће софтвер, и универзума којим вештачка интелигенција настоји да овлада.

Вожња аутомобила захтева процене бројних ситуација које је немогуће предвидети и самим тим немогуће унапред програмирати. Шта би се десило, да се послужимо познатим хипотетичким примером, ако би такав аутомобил стицајем околности био принуђен да бира између тога да убије пензионера или да убије дете? Кога би одабрао? Зашто? Којим факторима би дао предност? И да ли би могао да објасни свој резон? Уколико би био приупитан (и способан да комуницира), његов искрени одговор би вероватно био: ,,Не знам (јер пратим математичке, а не људске принципе)"; или: ,,Не бисте разумели (јер сам научен да се понашам на одређени начин, али не и да га објашњавам)". Упркос томе, све су прилике да ће аутомобили без возача однети превагу на путевима за свега десетак година, ако не и раније.

Тренутно стотине компанија граби ка индустријском циљу да „аутономни аутомобили буду на путу за комерцијалну употребу у року од годину дана и такође имају могућности за њихово потпуно оперативно коришћење у ваздуху  (летећи аутомобили) до 2024." Чини се да ће до 2030. бити потребна посебна дозвола за управљање возилом којим управљају људи, што илуструје уверење да ће аутомобили без возача преузети власт на копненим и ваздушним друмовима. Тако ће се решити проблем несташице возача за камионе, што је најчешће мушко занимање у САД, који сада мучи западне земље. То ће у перспективи двести до губљења 3 до 5 милиона радних места, само у САД.

Звучи застрашујуће податак да скоро 90 одсто Амазонових инвестиција доводе до огромног губитка посла у свакој индустрији.

Продавнице ланца прехрамбених производа Амазон Го омогућавају купцима да купују у продавници користећи само е-апликацију за паметне телефоне, да изађу са оним што им треба, без провере напољу, без благајника, без чекања у редовима.

Ове продавнице раде коришћењем исте технологије које се користе у аутономним аутомобилима као што је сензорска фузија, компјутерски вид и дубоко учење. Сензори продавнице могу да открију када се производи узимају или враћају на полице, и да их аутоматски прате у вашим „виртуелним колицима". Када напустите продавницу, аутоматски вам се наплаћује.

Нови период људске свести

Ерик Шмит увиђа да је алгоритамска брзина одлучујућа. „Сада смо прешли од способности читања књига до описивања књига, до тога да немамо времена ни да их читамо, ни да их замислимо, нити да о њима расправљамо. У питању је убрзање времена и информација, што мислим, заиста превазилази људске капацитете. Мислим да људи нису створени за ово. Дакле, у крајњем случају, преоптерећеност информацијама ће вероватно премашити нашу способност да обрадимо све што се дешава", сматра некадашњи директор Гугла.

Кисинџер каже да је целог живота настојао да увиди који је смисао историје. Људи су током целе историје настојали да разумеју стварност и људску улогу у њој.

„Тема о смислу историје и куда идемо окупирала је мој живот", написао је Кисинџер. „Технолошко чудо ме не фасцинира толико; оно што ме фасцинира јесте да крећемо у нови период људске свести који још увек не разумемо у потпуности. Када кажемо нови период људске свести, мислимо на то да ће перцепција света бити другачија, у најмању руку различита, као између доба просвећености и средњег века, када је западни свет прешао са религиозне перцепције света на перцепција света на основу разума, полако. Ово ће бити брже. Постоји једна битна разлика. У просветитељству је постојао концептуални свет заснован на вери. И тако су Галилеј и касни пионири просветитељства имали преовлађујућу филозофију против које су морали да тестирају своје размишљање. Можете пратити еволуцију тог размишљања. Живимо у свету који, у ствари, нема филозофију; нема доминантног филозофског гледишта. Тако да технолози могу да дивљају. Они могу да развију ствари које мењају свет, али нема никога ко би рекао: Морамо ово да интегришемо у нешто."

Канцеларија Беле куће за науку и технолошку политику пре месец дана позвала је на креирање „закона о правима" како би се заштитила од злоупотребе вештачке интелигенције.

Кисинџер у Гуглу

Када је Кисинџер упознао Ерика Шмита, он га је позвао да говори у Гуглу. Кисинџер је рекао да Гугл сматра претњом цивилизацији, пошто није желео да једна организација има монопол на давање информација.

„Сматрао сам да је изузетно опасно да једна компанија може да пружи информације и да прилагоди оно што је испоручила својој студији о томе шта је јавност желела или сматрала вероватним", рекао је Кисинџер. „Тако је истина постала релативна. То је било све што сам знао у то време. А разлог зашто ме је позвао да се састанем с његовом алгоритамском групом био је да схватим да ово није произвољно, већ да избор онога што је представљено иза себе има неко промишљање и анализу. То није отклонило мој страх од моћи коју има једна таква приватна организација."

Кисинџера је посета Гуглу навела на размишљање и истовремено забринула због утицаја који ће технологија имати на људе и њихово постојање и сазнања да технолози то раде без разумевања утицаја њиховог дела или раније историје.

Кисинџер тврди да су процеси вештачке интелигенције постали толико моћни, тако неприметно уплетени у људске послове и тако непредвидиви, да без предумишљаја и управљања, врста „епохалних трансформација" коју ће спровести може послати људску историју у опасном правцу. „Овладавајући одређеним компетенцијама брже и одлучније од људи, вештачка интелигенција би временом могала да умањи људску компетенцију и само људско стање док их претвара у податке", навео је Кисинџер. „Филозофски, интелектуално - у сваком погледу - људско друштво је неспремно за успон вештачке интелигенције", тврди Кисинџер.

Он иде тако далеко да предвиђа окончање „ере просветитељства", односно крај доминације људског разума у историји и препуштање тог места машини и алгоритмима.

Три стрепње

Развој  вештачке интелигенције доноси три врсте стрепње и неизвесности. Прва је да би вештачка интелигенција могла да оствари нежељене резултате. Друга стрепња је да би у достизању намераваних циљева она могла да промени људски мисаони процес и људске вредности. Треће, вештачка интелигенција би могла да оствари предвиђене циљеве, али да не буде у стању да објасни резон иза својих закључака.

Кисинџер, који је своју славу стекао на нуклеарним питањима, упозорава да ће развој вештачке интелигенције бити много теже контролисати од нуклеарног оружја јер ће се развој технологије обављати у тајности: „С вештачком интелигенцијом незнање друге стране је једно од ваших најбољих оружја - његово ширење ће бити много теже. Због тога значајан број научника, истраживача индустрије и технолошких средстава подржао је акцију за забрану употребе аутономног оружја. Питање је, међутим, најблаже речено изазовно. Као што истраживач безбедности Пол Шар пише у недавно објављеној књизи  Војска без војника, аутономно оружје се деценијама увлачи у војне системе. Није увек лако повући линију код аутономних система, а технологија је примамљива јер се може користити да се оружје учини поузданијим."

 

 
Савремени свет

Амерички притисак креирао актуелну светску енергетску кризу

Живан Лазић   
субота, 23. октобар 2021.

Драматичне несташице и узлети цена фосилних горива и струје на више места широм света, где се већ недељама испољава енергетска криза, понајвише су указали на претеран утицај политике на енергетику

 
Савремени свет

Немачка после избора или „што се више мења, све је више исто“

Мирослав Самарџић   
среда, 13. октобар 2021.

Србија би морала да развије своју државну стратегију засновану на трезвеном сагледавању стања, процеса и односа снага у свету, Европи и нашем окружењу. Чланство у ЕУ више није реална политичка опција већ политичка фантазија. Мали народи могу се ослободити гвозденог загрљаја глобалног капитала и великих сила само уколико су способни да сарађују и стварају савезе, а не да се сукобљавају. „Балкан балканским народима“

 
Савремени свет

"Бугарски сценарио" за смену аутократске и криминализоване власти - сличности и разлике

Никола Танасић   
недеља, 19. септембар 2021.

Другим речима, Европска унија, у оноликој мери колико је на то способна, није расположена да дозволи окоштавање меко ауторитарних и „стабилократских" режима унутар свог властитог политичког система

 
Савремени свет

Међународни положај Србије између западног "загрљаја" и кинеског "полузагрљаја"

Мирослав Самарџић   
среда, 01. септембар 2021.

Најважније одлуке којима се уобличава економски и политички систем у Србији доносе се од стране великих сила. Србија је полуколонија, државе којима смо подређени контролишу политичке процесе у нашој земљи. 

 
Савремени свет

Сајгон, Техеран, Багдад, Кабул…

Слободан Самарџић   
субота, 21. август 2021.

Американцима није први пут да на брзину пакују кофере и главом без обзира беже кући. Притом остављају хаос за собом који исходи хиљадама мртвих. То није случај окупације која се завршава победом домаћих снага и одласком окупатора

 
Савремени свет

Из архиве: Авганистан - рупа без дна у којој нестају империје

Никола Танасић   
недеља, 15. август 2021.

Амерички председник Џо Бајден недавно је објавио да ће се америчка војска до 11. септембра ове године коначно повући из Авганистана. Као и СССР 1989, након десетогодишњег рата, и САД данас, након двадесетогодишњег рата, напуштају Авганистан као морални губитници, са имиџем империје која не може да контролише стање на терену, повлаче се тихо и посрамљено, без опипљивих резултата вишегодишње војне кампање

 
Савремени свет

О државном интересу и грчко–српском пријатељству

Пантелис Савидис   
недеља, 11. јул 2021.

Постоји турски утицај у Србији, чак и у тамошњим медијима, који влада ове земље не само да не покушава да ограничи, већ и подстиче. Тиме је нестао и други разлог за непризнавање Косова

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 82
СВИ ТЕКСТОВИ У РУБРИЦИ

Анкета

Да ли мислите да ће на референдуму 16. јануара бити усвојене измене Устава?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер