Jovan Dušanić je među prvima, hrabro i dosledno ovde pisao o neoliberalnoj pošasti. Tome treba skinuti kapu.
Preporuke:
20
0
2
ponedeljak, 08 septembar 2014 14:23
Drinko Končarević
Ovaj afirmativni tekst lepo zvuči ali knjigu neću čitati. U Srbiji, nauka odavno nema podlogu na kojoj bi se razvijala. U srpskom društvu vlada pohlepa, bezobzirnost, nespremnost da se deli sa drugima, grabež, otimačina, crno-belo gledanje situacije, ograničenost za finese ... Zbog svega ovog što sam naveo a ima još elemenata, ni autor do sada nije uspeo da sa knjigom zainteresuje širu javnost, da poruke iz knjige, razmotri kao "recept" za moguće rešenje problema. Nije mi poznato da je neki naš tajkun sa svojim novcima, stao iza nekog naučnog projekta.
Preporuke:
11
6
3
ponedeljak, 08 septembar 2014 14:23
ikonija
nema tranzicije za istu je potrebna startna pozicija koju imamo i cilj koji nemamo pa nema ni fenomena tranzicija ja bih nazvao propadanje tonemo i ništa drugo
Preporuke:
10
0
4
ponedeljak, 08 septembar 2014 16:42
Deprogramer
Autor sugeriše da je pogrešno objašnjavati delovanje svetske oligarhije teorijama zavere.
Autor loše sugeriše i pritom protivreči sebi. Jer sam objašnjava u sledećoj rečenici:
Svetsku oligarhiju autor definiše kao složenu raznorodnu sveukupnost transnacionalnih korporacija i banaka, naučnih, konsultantskih i pravnih institucija koje ih opslužuju, međunarodnih finansijskih organizacija, zatim raznih organizacija koje oblikuju javno mnjenje.
Šta je to nego jedna velika zavera, globalnih razmera. Bitno je da tu postoji malo jezgro koje određuje pravila igre. Zatim svi ostali (nesvesni krajnjih ciljeva) igraju po tim pravilima dok neupućene mase kao nesvesni releji kliču tim novim pravilima. E to malo jezgro jeste tajno društvo (zbog tajnih ciljeva) po definiciji. I to je čak i u onom petpračkom smislu tajnog društva, zaista imaju razne rituale, svoju izopačenu ideologiju i religiju. Čemu inače oni Bilderberg sastanci i boemske šumice i šta sve ne.
Preporuke:
15
1
5
ponedeljak, 08 septembar 2014 16:50
seljak bezemljaš1
Treba da se zalažemo...svest ...pluralizam.
Ostaje radikalizam.
Zadihani od trčanja,radikalna rešenja nam izgledaju kao razumno sredstvo i lek kojim se lečimo od istorijskog zaostajanja. Izabrana prečica nas vrati na početnu poziciju i akumuliramo novi radikalizam.
Već 1965.g. ako ne ranije,bilo je jasno kao dan i ultraradikalima iz 1944.g.da su promašili, "da su žrtve uzaludne". Stotine firmi bilo je u stečaju (to se tada zvalo prinudna uprava)Mnogi su tada primali "minimalni lični dohodak".Uzgred da primetim taj "minimalac" je u nominalnom iznosu bio kao i sada.
DVADESET ČETIRI HILjADE DINARA.(moguće da je to bilo 1966 ili 1967)Stići će zapadna pomoć za održavanje režima, štampaće se plave petohiljadarke, ojađeni radnici,oko milion, odlaze na rad, uglavnom u Nemačku i Francusku, odakle šalju zaradu i ovde tako pojačavaju nered.
nastavak
Preporuke:
10
4
6
ponedeljak, 08 septembar 2014 17:25
seljak bezemljaš 2
Kao i danas u mas-medijima se pričalo i pisalo ono što nema veze sa stvarnošću.
Evo kratkih izvoda iz intervjua koji je Dušanu Bogavcu 1983.g. dao u ono vreme poznati ekonomista Branko Horvat.
"Kad sam ja sam ustanovio da se javni tužilac miješa u moj naučni rad, ja sam prestao da se u javnosti pojavljujem.(1972.g.na suđenju listu STUDENT kao krivično delo kvalifikovana je ekonomska ekspertiza B.H. primedba moja)
Meni je analiza pokazivala sasvim suprotno da stvari idu nizbrdo i da je ono što treba očekivati nešto slično katastrofi.(radi se o 1975 g. primedba moja)
Ja sam to napisao i podneo Ekonomskom savetu, i to je izazvalo opšte zaprepašćenje. Zamolili su me da to povučem....jer se nezna kako bi se Ekonomski savet posle toga proveo. Onda sam predložio,neka se barem informira jedan čovek za koga se znalo da dominira formiranjem te politike, ali se ispostavilo da nema nikog ko bi to Kardelju prenio.
Preporuke:
11
4
7
ponedeljak, 08 septembar 2014 17:53
seljak bezemljaš3
Da,da.. u čitavom SIVu nije se mogao naći čovek koji će moći Kardelja upozoriti da je već 1975.g. bilo jasno da ova privreda ide nizbrdo..jedno dobronamerno upozorenje je izgledalo kao podrivanje...ništa manje ustavnog uređenja....jedan od prisutnih je dobio nervni slom.Direktan nervni slom" Citati su iz zbirke intervjua koje je Dušan Bogavac vodio 1983.g. sa većim brojem političara, privrednika i naučnih radnika (koautor je i S.Kljakić) i objavio 1986 u tri toma i 400 primeraka FOTOSLOG Biro za umnožavanje i ofset štampu Beograd.
Slavnih sedamdesetih smo se zadužili (pomoć je išla za Poljsku)pa je 1979 stigao MMF koji će nam 1980 dati najveći kredit u dotadašnjoj praksi tog fonda.
Sociolog Jovan Mirić abrajajući u knjizi SISTEM I KRIZA Centar za kulturnu djelatnost Zagreb 1984.g.
19 sveučilišta,8 akademija znanosti i umetnosti,500 samostalnih naučnih instituta...zapisati
"A šta stoji iza ovih impresivnih cifara.Na to se pitanje akademski i pristojno ne da odgovoriti"
Preporuke:
10
4
8
ponedeljak, 08 septembar 2014 18:23
teorije zavere
"Teorije zavere delegitimisu naucne probleme i izbacuju iz racionalne i naucne analize,dakle prof.Dusanic smatra da delovanje oligarhije treba posmatrati iskljucivo sa stanovista interesa krupnog kapitala..."
Trebalo bi da ovo procitaju puk.Jefta i njegovi mnogobrojni obozavaoci i da se malo edukuju!
Preporuke:
10
2
9
ponedeljak, 08 septembar 2014 19:06
po svemu sudeći
Dobar prikaz dobre knjige. Puna podrška redakciji i prof. Dušaniću. Samo napred.
Preporuke:
8
3
10
ponedeljak, 08 septembar 2014 19:38
Stanić Milan
Od prof. dr Dušanića pročitao sam jednu vrednu knjigu"Tranzicija" - velika šansa,ali i opasna zamka.(izdanje:"Nikola Pašić"Beograd 2001.)Njena vrednost je posebna zbog naučnog i objektivnog pristupa ekonomskim zabludama Đinđić - Dinkić koji su državnu(društvenu imovinu) rasturili u paramparčad sa teškim i kobnim posledicama.Na strani 140 autor kaže"Najzaslužniji deo domaće kvazi elite za ostvarenje željenog cilja svetske oligarhije biva nagrađen i na taj način što ga ona uključuje u svoj periferni sloj..."
Uvek suštinsko pitanje u bilo kom segmentu ljudske delatnosti je klasno pitanje. Kapitalizam,u bilo kojoj formi ne oslobađa čoveka od raznih oblika potčinjenosti,etičkog relativizma,autoritarnosti države koja se pojavljuje kao aparat za ugnjetavanje,militarizma i ratova.SAD još uvek imaju ulogu hegemona u svetskim odnosima zasnovano na razrađenim mehanizmui specijalnog rata.
Preporuke:
11
2
11
ponedeljak, 08 septembar 2014 20:42
seljak bezemljaš4
Ranih osamdesetih bilo je jasno da nas je naša inteligencija dovela u pustinju.
Nema krivice. Stvarali smo je tako da promaši svet i vek.
Gladeći Kardeljeve pravce razvoja i nekoliko fraza o Mrksu i od Marksa, kao da u svetu nije bilo promena 100 godina posle Marksa dalje od pustinje, nije se moglo ni stići.
Stvarana u uslovima degenerativne diktature "od staljinizma do katoličke diktature zemalja srednje Evrope između dva rata"(Milorad Ekmečić o titoizmu)
naša inteligencija liči na dveće na kamenjaru.Izraslo ukrivo,grbavo,povija se na svakom vetru.
Sve naše radne organizacije bile su građene kao socijalne ustanove. Direktori su bili socijalni radnici a ne menadžeri.
Partijska država je primitivna. Ona sakati sve ustanove. Tome treba dodati da je od 1945 provalila zloba i mržnja na činovnike. Zvalo se to borba protiv birokratije i tehnokratije.
Zatrebale su nam ustanove u pustinji ali ih nije bilo.
Preporuke:
12
4
12
utorak, 09 septembar 2014 08:57
seljak bezemljaš5
Nesposobna ili polusposobna,neiskreni sluga,pravljena na socijalizmu sa američkim parama, navikla na zapadne robne kuće,(kod nas je od 1974 Fema pozitivan lik, jedini pozitivan malograđanin u Evropi)naša inteligencija je bez ikakve nelagode prihvatila "neoliberalizam".Prosto ukrcavanje na novi pobednički talas.
Ima nešto duboko glupo u našim"levičarima" i duboko svirepo u "neoliberalima" Spaja ih papagajstvo.
Ne možemo mi pod neoliberalizmom smatrati to što zaposleni i oni koji rade neprijavljeni ne primaju zaradu. I što su desetine hiljada upućene da se sude za zarade. I što tako zatrpavamo i onako slabo pravosuđe.Ni "levi"ni "desni" se ne sete da se isplata zarada vrši izvršnom ispravom kao grejanje ili el.energija preko privatnih izvršitelja. I što se ne može voditi socijalna politika ako se neznaju ni prihodi ni nepokretnosti stanovništva Nema tu ni naplate poreza ni...da ne brojim
Preporuke:
9
4
13
utorak, 09 septembar 2014 09:31
seljak bezemljaš5
O kolonijalnom statusu trebalo je misliti mnogo ranije.Izvesni napredak preko kupljenih ili dobijenih licenci izgubili smo sedamdesetih kada nismo iskoristili šansu da se na većem nivou uključimo u partnerstvo sa moćnim firmama.Zahtevi da otklonimo nedostatke bili su dočekivani našim podsmehom.
Naša laka industrija (konfekcija, obuća) bila je projektovana na POLITIČKOJ činjenici da će SSSR kupovati večno od nas.
Kada je to stalo mi smo se suočili činjenicom da nam svet kao posao nudi konce, krojeve,materijal..dakle da smo samo prosta radna snaga koja nema dizajnere, koja nije sposobna da vrši nabavku i prodaju.
Nisu sporni marifetluci liberalizma, globalizacije.
Mi nismo imali ni jedan proizvod koji smo mogli masovno plasirati u svet. A to izbegavamo da analiziramo.
Ja sam bio zaprepašćen kada sam pre neki dan pročitao u politici da gospodin Boris Begović piše da smo se osamdesetih uzdizali a onda došao Milošević.
Preporuke:
8
5
14
utorak, 09 septembar 2014 16:06
seljak bezemljaš6 (7)
Stoji ta priča o neoliberalizmu, stoji i priča o pljački ali se ne vidi nezaustavljiv proces koji nas je vodio u tom smeru.
Evo jedan nevažan fragment.
Uvek je stajala parola HOĆE NAROD (RADNICI) DA RADE.
To lepo zvuči,pa humano, ma milina jedna.
Praksa je bila krajnje reakcionarna i vodila ukidanju radnih mesta.
U početku to je vodilo višku zaposlenih. Najmanje trećina kaže svaka procena (državna Krajgerova komisija 1982.g)
Višak zaposlenih nezaustavljivo rađa postavljanje nekompetentnih od vrha do dna. (poruka koju niko ne izgovara a svako je zna je da firma nije zasnovana na ekonomskoj zakonitosti)
Uspostavlja se zakonitost da se trud i znanje zaposlenih uspostavlja stalno na sve nižem nivou.
Ponegde do potpunog glupavljenja.
No to nije sve. Osamdesetih parola HOĆE RADNIK DA RADI pokazuje svu svoju razornu snagu.
U suštini radilo se o pokušaju da se zadrži nivo standarda koji se imao u vreme donacija i zaduživanja.
Država, partija, mediji povlađivali su "radnicima"
Preporuke:
7
4
15
utorak, 09 septembar 2014 16:38
seljak bezemljaš8
To je lomilo i smenjivalo (smene su bile česte)polusposobna rukovodstva i dovodilo krajnje neodgovorne i nesposobne neznalice sa čudnovatim planovima, pričama i kadrovskim rešenjima.
Taj model će se iz radnih organizacija i ustanova konačno i potpuno preliti u politički život na izborima 2000.g.i održavaće se do dan danas.
Ja sa poštovanjem čitam ono što piše gospodin Dušanić.Pokušavam samo da kažem da mi ništa ne razumemo iz perioda koji prethodi neoliberalizmu kod nas.
Agrobanka, Univerzal banka,Razvojna banka Vojvodine, NIP...nije sporna pljačka i to treba krivično goniti ali nam izmiče da se radi o trošenju i investiranju po
modelu iz sedamdesetih.
Gospodin Dušanić bi nas mnogo zadužio ako bi pisao o tome kako je i zašto propao METALSERVIS I ZMAJ.
Bio sam više puta u tim firmama. Nije im bilo spasa.
Zadovoljstvo mi je da čitam tekstove gospođe-gđice Lorne Štrbac.Ono upoređenje pejsaža sa slika Save Šumanovića sa sadašnjim Šidom je potresno.I jako.
Preporuke:
7
5
16
četvrtak, 11 septembar 2014 04:38
dragan
@seljak bezemljaš
A po kom su to, onda, modelu na Zapadu upali u krizu kada tamo nisu primenjivali samoupravni način odlučivanja već stopostotno čisto menadžerstvo i marketing? Ajede pa nam objasnite tu tržišnu panaceju i izvedite nas na kapitalističku "autostradu sunca". Imam utisak da ovde uporno vršite tek ideološku propagandu a sve pod kapom kobajagi nekakvog poznavanja poslovnog okruženja. Valjda, da se Vlasi ne dosete. No, poenta je u tome da ostali lako padaju na vaša fraziranja i čiste podvale bez ikakvog stvarnog sadržaja. I zato ste tako uporni. Ideološki marketing.
Preporuke:
3
3
17
petak, 12 septembar 2014 11:46
Nada
Odličan prikaz sjajne knjige!
Preporuke:
4
1
18
subota, 13 septembar 2014 11:44
A.B.
Gospođice Štrbac, protiv Srbije je vođen od 2000 do 2012 godine specijalni rat.Bogu hvala, najgore je prošlo. Preživeli smo. Loša ekonomska politika bila je deo tog specijalnog rata. Sa druge strane, pitanje je da li je Srbija ikada imala kapacitete za nešto konstruktivnije, bez obzira da li je reč o ekonomskoj politici ili prosvetnoj, kulturnoj itd.
Jovan Dušanić je zaista u svojim knjigama i kolumnama istupao protiv mejnstrima u ekonomskoj politici čiji su zagovornici od 2000 do 2012 godine bili ..da im ne spominjem imena... Danas 2014. godine, kada čujem da neko kritički govori o neoliberalizmu smešno mi je. Jer to više nema smisla.Da stvar bude smešnija današnja ''kritika neoliberalizma'' je u funkciji odbrane višeg dela srednje klase, upravo one klase koja ga je podržala kao projekat. Naravno,Dušanić je kritički govorio o neoliberalizmu početkom prve decenije 21. veka.
Preporuke:
4
1
19
subota, 13 septembar 2014 11:54
A.B.
Seljak bezemljaš, u pravu ste kada kažete da su kadrovi s vremenom psotajali sve lošiji i lošiji. Kada je cilj držati zemlju u permanentnoj nestabilnosti i ekonomskoj krizi, onda se za taj posao biraju najgori. Kako bi funkcioneri i funkcionerčići, dekani,urednici, i ostali uspevali sa svojim manipulacijama ako bi naspram sebe imali bar relativno pametne ljude. Nikako. Loša kadrovska politika traje dok traje i privatizacija. Tek kada se okonča privatizacija, tek tada bi se eventualno moglo nešto promeniti. I to samo eventualno i možda.Do tada, ozbiljnu perspektivu i ozbiljne šanse imaju glupi i tupi ljudi, bez svoje struke i bez ikakvih rezultata u svojoj struci, totalni anonimusi, ljudi koji se potvrđuju i dokazuju automobilima, kojima je najveći događaj u životu krkanje prasetine, oboleli od narcizma i ostalih poremećaja ličnosti itd. Tim ljudima knjiga, tekst, reč, misao, mišljenje, univerzalne vrednosti, umetnost, duh, vera, Bog itd ne znače apsolutno ništa.
Preporuke:
4
1
20
subota, 13 septembar 2014 12:13
A.B.
Intelektualci bi morali to da shvate. Verovatno su i shvatili. Dok oni govore o istoriji, civilizaciji, strateškim politikama,ljudskim pravima,Evropi, Rusiji, brzim železnicama, ostali ljudi razmišljaju o tome kako da kupe automobil, gde će ići na letovanje, kako da napakoste komšiji itd,itd. Ovakva promena u ljudima bila je zakonomerna. Ne radi se o kapitalizmu.To nije posledica kapitalizma i ''globalne potrošačke kulture''. To je rezultat jedne politike......
E sad, 2008. našli su se u čudu. Kriza u EU. usporavanje proširenja. Raščaravanje. Od ulaza u EU nema ništa... Nema para...MMF i SB davanje novaca uslovljava promenama. A ovi neće da se menjaju.
Zar od Micike, i Žicike očekujemo promenu????Pa Micika i Žicika sebe vide kao direktore, narodne poslanike..Vide sebe na TV ekranu..Kakva Evropa, Rusija,vrednosti,istorija,umetnost....Šta to znači Miciki i Žiciki?????
Preporuke:
4
1
21
subota, 13 septembar 2014 12:25
A.B.
Seljak bezemljaš, dok god je cilj nestabilnost i održavanje permanentne krize, a to će biti cilj dok god traje privatizacija, dotle će trajati potreba za Micikom i Žicikom i dotle će biti vrata zatvorena za ozbiljne ljude.
Preporuke:
4
1
22
subota, 13 septembar 2014 14:19
A.B.
I tako...Dok teče privatizacija u toku je i promena Ustava LSV sa ''vojvođanskim zastavama'' maršira. Za čas će se izazvati novi izbori,stvoriti koalciija sa NDS, i eto Vojvodine republike. I šta će skup Micika i Žicika učiniti po tom pitanju? Šta će učiniti svi ti članovi stranaka? Šta će učiniti svi ti bezveznjakovići s tamnim naočarima koji se predstavljaju po fb profilima kao političari? Ništa. Zašto ništa? Zato što su infantilni autoritarci.Zato što je vrh vrhova njihovog života posedovanje automobila, odlazak na letovanje, lajkovanje na fb.. Na nivou tog nekog automobila,na nivou letovanja, i lajkovanja na fb zaustavljena je njihova psihološka konstitucija. Izvan tih nekoliko detalja u njihovom životu nema ničega.Automobil-ličnost, letovanje-samorealizacija,itd
Preporuke:
4
0
23
subota, 13 septembar 2014 14:56
A.B.
Još nekoliko godina...još nekoliko letovanja...lajkova...i ode Vojvodina... Baš kako je S.A. na RTS-u rekao 2008. godine kada je Tadić potpisao statut.. ''Građani će posledice ovog čina osetiti za 10 godina.'' Ali,kao što sam rekao ''građani'' su zauzeti s fejsbukom, i maštanjem o sledećem letovanju i sledećem novom automobilu. A pošteno govoreći, ni ne znaju više kojim političkim strankama mogu da veruju.
Potrebno je hitno osnivanje nove stranke.
Što se tiče Dušanića,u vezi ekonomske politike od 2000 do 2012 bio je u pravu. Tu nema nikakvog spora. Bećarska ekonomija-prodaj- potroši, itd.
Preporuke:
5
0
24
subota, 13 septembar 2014 18:30
Reddy
@A.B.
Tipičan predstavnik zaumnog srbijanskog mentaliteta. Idi me, dođi me, prođi me!!! Glava kao tava!
.jpg)
Ostaje radikalizam.
Zadihani od trčanja,radikalna rešenja nam izgledaju kao razumno sredstvo i lek kojim se lečimo od istorijskog zaostajanja. Izabrana prečica nas vrati na početnu poziciju i akumuliramo novi radikalizam.
Već 1965.g. ako ne ranije,bilo je jasno kao dan i ultraradikalima iz 1944.g.da su promašili, "da su žrtve uzaludne". Stotine firmi bilo je u stečaju (to se tada zvalo prinudna uprava)Mnogi su tada primali "minimalni lični dohodak".Uzgred da primetim taj "minimalac" je u nominalnom iznosu bio kao i sada.
DVADESET ČETIRI HILjADE DINARA.(moguće da je to bilo 1966 ili 1967)Stići će zapadna pomoć za održavanje režima, štampaće se plave petohiljadarke, ojađeni radnici,oko milion, odlaze na rad, uglavnom u Nemačku i Francusku, odakle šalju zaradu i ovde tako pojačavaju nered.
nastavak
Evo kratkih izvoda iz intervjua koji je Dušanu Bogavcu 1983.g. dao u ono vreme poznati ekonomista Branko Horvat.
"Kad sam ja sam ustanovio da se javni tužilac miješa u moj naučni rad, ja sam prestao da se u javnosti pojavljujem.(1972.g.na suđenju listu STUDENT kao krivično delo kvalifikovana je ekonomska ekspertiza B.H. primedba moja)
Meni je analiza pokazivala sasvim suprotno da stvari idu nizbrdo i da je ono što treba očekivati nešto slično katastrofi.(radi se o 1975 g. primedba moja)
Ja sam to napisao i podneo Ekonomskom savetu, i to je izazvalo opšte zaprepašćenje. Zamolili su me da to povučem....jer se nezna kako bi se Ekonomski savet posle toga proveo. Onda sam predložio,neka se barem informira jedan čovek za koga se znalo da dominira formiranjem te politike, ali se ispostavilo da nema nikog ko bi to Kardelju prenio.
Citati su iz zbirke intervjua koje je Dušan Bogavac vodio 1983.g. sa većim brojem političara, privrednika i naučnih radnika (koautor je i S.Kljakić) i objavio 1986 u tri toma i 400 primeraka FOTOSLOG Biro za umnožavanje i ofset štampu Beograd.
Slavnih sedamdesetih smo se zadužili (pomoć je išla za Poljsku)pa je 1979 stigao MMF koji će nam 1980 dati najveći kredit u dotadašnjoj praksi tog fonda.
Sociolog Jovan Mirić abrajajući u knjizi SISTEM I KRIZA Centar za kulturnu djelatnost Zagreb 1984.g.
19 sveučilišta,8 akademija znanosti i umetnosti,500 samostalnih naučnih instituta...zapisati
"A šta stoji iza ovih impresivnih cifara.Na to se pitanje akademski i pristojno ne da odgovoriti"
Trebalo bi da ovo procitaju puk.Jefta i njegovi mnogobrojni obozavaoci i da se malo edukuju!
Uvek suštinsko pitanje u bilo kom segmentu ljudske delatnosti je klasno pitanje. Kapitalizam,u bilo kojoj formi ne oslobađa čoveka od raznih oblika potčinjenosti,etičkog relativizma,autoritarnosti države koja se pojavljuje kao aparat za ugnjetavanje,militarizma i ratova.SAD još uvek imaju ulogu hegemona u svetskim odnosima zasnovano na razrađenim mehanizmui specijalnog rata.
Nema krivice. Stvarali smo je tako da promaši svet i vek.
Gladeći Kardeljeve pravce razvoja i nekoliko fraza o Mrksu i od Marksa, kao da u svetu nije bilo promena 100 godina posle Marksa dalje od pustinje, nije se moglo ni stići.
Stvarana u uslovima degenerativne diktature "od staljinizma do katoličke diktature zemalja srednje Evrope između dva rata"(Milorad Ekmečić o titoizmu)
naša inteligencija liči na dveće na kamenjaru.Izraslo ukrivo,grbavo,povija se na svakom vetru.
Sve naše radne organizacije bile su građene kao socijalne ustanove. Direktori su bili socijalni radnici a ne menadžeri.
Partijska država je primitivna. Ona sakati sve ustanove. Tome treba dodati da je od 1945 provalila zloba i mržnja na činovnike. Zvalo se to borba protiv birokratije i tehnokratije.
Zatrebale su nam ustanove u pustinji ali ih nije bilo.
Ima nešto duboko glupo u našim"levičarima" i duboko svirepo u "neoliberalima" Spaja ih papagajstvo.
Ne možemo mi pod neoliberalizmom smatrati to što zaposleni i oni koji rade neprijavljeni ne primaju zaradu. I što su desetine hiljada upućene da se sude za zarade. I što tako zatrpavamo i onako slabo pravosuđe.Ni "levi"ni "desni" se ne sete da se isplata zarada vrši izvršnom ispravom kao grejanje ili el.energija preko privatnih izvršitelja. I što se ne može voditi socijalna politika ako se neznaju ni prihodi ni nepokretnosti stanovništva Nema tu ni naplate poreza ni...da ne brojim
Naša laka industrija (konfekcija, obuća) bila je projektovana na POLITIČKOJ činjenici da će SSSR kupovati večno od nas.
Kada je to stalo mi smo se suočili činjenicom da nam svet kao posao nudi konce, krojeve,materijal..dakle da smo samo prosta radna snaga koja nema dizajnere, koja nije sposobna da vrši nabavku i prodaju.
Nisu sporni marifetluci liberalizma, globalizacije.
Mi nismo imali ni jedan proizvod koji smo mogli masovno plasirati u svet. A to izbegavamo da analiziramo.
Ja sam bio zaprepašćen kada sam pre neki dan pročitao u politici da gospodin Boris Begović piše da smo se osamdesetih uzdizali a onda došao Milošević.
Evo jedan nevažan fragment.
Uvek je stajala parola HOĆE NAROD (RADNICI) DA RADE.
To lepo zvuči,pa humano, ma milina jedna.
Praksa je bila krajnje reakcionarna i vodila ukidanju radnih mesta.
U početku to je vodilo višku zaposlenih. Najmanje trećina kaže svaka procena (državna Krajgerova komisija 1982.g)
Višak zaposlenih nezaustavljivo rađa postavljanje nekompetentnih od vrha do dna. (poruka koju niko ne izgovara a svako je zna je da firma nije zasnovana na ekonomskoj zakonitosti)
Uspostavlja se zakonitost da se trud i znanje zaposlenih uspostavlja stalno na sve nižem nivou.
Ponegde do potpunog glupavljenja.
No to nije sve. Osamdesetih parola HOĆE RADNIK DA RADI pokazuje svu svoju razornu snagu.
U suštini radilo se o pokušaju da se zadrži nivo standarda koji se imao u vreme donacija i zaduživanja.
Država, partija, mediji povlađivali su "radnicima"
Taj model će se iz radnih organizacija i ustanova konačno i potpuno preliti u politički život na izborima 2000.g.i održavaće se do dan danas.
Ja sa poštovanjem čitam ono što piše gospodin Dušanić.Pokušavam samo da kažem da mi ništa ne razumemo iz perioda koji prethodi neoliberalizmu kod nas.
Agrobanka, Univerzal banka,Razvojna banka Vojvodine, NIP...nije sporna pljačka i to treba krivično goniti ali nam izmiče da se radi o trošenju i investiranju po
modelu iz sedamdesetih.
Gospodin Dušanić bi nas mnogo zadužio ako bi pisao o tome kako je i zašto propao METALSERVIS I ZMAJ.
Bio sam više puta u tim firmama. Nije im bilo spasa.
Zadovoljstvo mi je da čitam tekstove gospođe-gđice Lorne Štrbac.Ono upoređenje pejsaža sa slika Save Šumanovića sa sadašnjim Šidom je potresno.I jako.
A po kom su to, onda, modelu na Zapadu upali u krizu kada tamo nisu primenjivali samoupravni način odlučivanja već stopostotno čisto menadžerstvo i marketing? Ajede pa nam objasnite tu tržišnu panaceju i izvedite nas na kapitalističku "autostradu sunca". Imam utisak da ovde uporno vršite tek ideološku propagandu a sve pod kapom kobajagi nekakvog poznavanja poslovnog okruženja. Valjda, da se Vlasi ne dosete. No, poenta je u tome da ostali lako padaju na vaša fraziranja i čiste podvale bez ikakvog stvarnog sadržaja. I zato ste tako uporni. Ideološki marketing.
Jovan Dušanić je zaista u svojim knjigama i kolumnama istupao protiv mejnstrima u ekonomskoj politici čiji su zagovornici od 2000 do 2012 godine bili ..da im ne spominjem imena... Danas 2014. godine, kada čujem da neko kritički govori o neoliberalizmu smešno mi je. Jer to više nema smisla.Da stvar bude smešnija današnja ''kritika neoliberalizma'' je u funkciji odbrane višeg dela srednje klase, upravo one klase koja ga je podržala kao projekat. Naravno,Dušanić je kritički govorio o neoliberalizmu početkom prve decenije 21. veka.
E sad, 2008. našli su se u čudu. Kriza u EU. usporavanje proširenja. Raščaravanje. Od ulaza u EU nema ništa... Nema para...MMF i SB davanje novaca uslovljava promenama. A ovi neće da se menjaju.
Zar od Micike, i Žicike očekujemo promenu????Pa Micika i Žicika sebe vide kao direktore, narodne poslanike..Vide sebe na TV ekranu..Kakva Evropa, Rusija,vrednosti,istorija,umetnost....Šta to znači Miciki i Žiciki?????
Potrebno je hitno osnivanje nove stranke.
Što se tiče Dušanića,u vezi ekonomske politike od 2000 do 2012 bio je u pravu. Tu nema nikakvog spora. Bećarska ekonomija-prodaj- potroši, itd.
Tipičan predstavnik zaumnog srbijanskog mentaliteta. Idi me, dođi me, prođi me!!! Glava kao tava!