Свим овим они Србима и Србији шаљу јасан сигнал. Поручују нам да су они групација са којом Срби не могу постићи никакав компромис и споразум. Поручују да они raison d'être Црне Горе виде искључиво у томе да иста буде антисрпска творевина и ништа друго

Crnogorski корпус требало би да воде умеренији људи, попут Миодрага Лекића или Небојше Медојевића. Они који би са Србима направили договор и живели у миру, без асимилације и међусобне нетрпељивости. Бојим се да то данас није могуће због елите која води crnogorsku нацију. Пораст екстремизма на тој страни главни је кривац за све горе односе између Срба и Crnogoraca

Умео је Амфилохије понекад да претера. Са друге стране, поставља се питање како се борити против секте и парацркве осим тако што ћеш је изругивати руглу. Не можеш је игнорисати јер је агресивна и наметљива

Намера Мила Ђукановића да искористи устоличење митрополита Јоаникија за политички театар у коме ће се приказати као бранитељ Црне Горе од "великосрпске агресије" је пропала

Амфилохије је добро разумео да је идентитет Црногораца увек био двојан: они су били и Срби и Црногорци, за њих су ти аспекти властитог виђења неодвојиви. Довољно је погледати како су та два идентитета испреплетена у Његошевом Горском вијенцу

Ђукановић је по ко зна који пут од 2006. нацртао мету и ставио жуту траку оним грађанима који су на референдуму гласали да држава Црна Гора живот настави у заједници са Србијом, а њих је, подсјећам га, скоро половина државе

 Апсолутно не очекујем да сада нешто може да се промени и да се не испоштује изборна воља грађана који су гласали за промену власти. Ствари су на парламентарним изборима јасно трасиране. За мене, као грађанина Црне Горе, тај сценарио, да се накнадно промени изборна воља је — немогућ! 

Овај вид унутарсрпског регионалног расизма је посебно опасан, јер као што смо имали прилику да видимо црногорско антисрпство је своје порекло заправо имало у црногорском надсрпству

Однос Штедимлије је најопречнији према Његошу, њега са једне стране сматра једним од утемељитеља „црногорског национализма под погрешним именом“(?!). А са друге стране истиче како је „пјесник Његош у својим литерарним дјелима остао чисти западњак са најмање православног у себи.

Вучићевим позивом Ђукановићу да посети Београд нормализује се ненормално. На тај начин Ђукановићу се даје легитимитет у међународној заједниции статус наводно цивилизованог регионалног политичара, а не некога ко прогони цркву у XXI веку