понедељак, 20. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора
Србија и Црна Гора
Србија и Црна Гора

Самар пао, магарац остао

Јован Пламенац   
субота, 18. мај 2024.

„Црна Гора ће у Генералној скупштини УН гласати за резолуцију о Сребреници“, казао је премијер Милојко Спајић у Скупштини на „премијерском сату“.

 
Србија и Црна Гора

Да, српске су - и помирите се с тим!

Никола Танасић   
петак, 07. април 2023.

Није изненађење да је изборни пораз Мила Ђукановића, вишедеценијског (али, како се испоставило, ипак не и "доживотног") господара, самодршца и тиранина Црне Горе, изазвао буру емоција на хронично подељеној и поларизованој политичкој сцени ове земље. Ипак, чини се да ништа није привукло толику пажњу колико славље, радост и еуфорија црногорских Срба.

Или, ако хоћете, оних Црногораца који су своје одушевљење политичком победом над "најдуговечнијим европским диктатором" славили на превише српски начин, пренаглашавајући своју етничку и религијску припадност, или простије речено – србујући.

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе.

Вексилолошка титаномахија и српско пролеће

Питање заставе, попут већине других идентитетских тема у Црној Гори, представља неуралгичну тачку јавног дискурса која се у овој земљи није појавила преко ноћи. Питање националне заставе у периоду након распада СФРЈ тесно је пратило спори и џомбасти пут најмање југословенске социјалистичке републике од српског ка антисрпском национализму.

У периоду од 1947. до 1993. заставе Србије и Црне Горе у саставу југословенских федерација (са петокраком и без ње) практично се нису разликовале.

Црна Гора тада прави први искорак дисконтинуитета у односу на "друго око у глави" тако што усваја другачије размере заставе у односу на Србију, и мења нијансу једне од боја од традиционалне плаве у "традиционалнију" плаветну.

Међутим, пошто је становништво ову дистинкцију у великој мери игнорисало, непосредно пред расписивање референдума о независности, црногорске власти су 2004. године – декретом и без референдума – одабрале вексилолошко решење које се тренутно користи, а које је засновано на једној од историјских застава црногорске војске, тзв. "алај-барјаку".

Иако далеко од најпопуларније заставе међу самим Црногорцима, алај-барјак је био згодан јер је правио лако уочљив симболички рез у односу на традиционални српски триколор, а истовремено је био "секуларнији" у односу на знатно омиљенији "крсташ-барјак".

Литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка

Да ђукановићевско "ломљење мозга" и "трансплантација идентитета" нису прошли толико глатко постало је јасно крајем 2019. када су литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка.

Једноставна свесрпска народна застава, без икаквих грбова и симбола, почела је да искрсава на сваком кораку, неупоредиво брже него што су кербери ДПС режима стизали да их прекрече. На самим литијама различите варијанте триколора – народна српска застава, застава Краљевине Црне Горе (тзв. "барјак краља Николе"), различите варијанте заставе СПЦ, а неретко и државне заставе Републике Србије, биле су кудикамо учесталија појава од званичне црногорске заставе.

У националистичким монтенегринским медијима то је био идеалан повод за нови талас антисрпске хистерије и оптужби на рачун Србије за вођење "хибридног рата" и "великосрпске политике", односно кампање "посрбљавања Црне Горе".

Српске, него чије?

У том контексту, опаске Ђукановићевих присталица да се свргавање безмало монарха од Монтенегра славило уз српске заставе не погађа далеко од мете. Најзад, сам Ђукановић је у својој позној политичкој каријери све жетоне ставио на антисрпску политику, засновану не само на кварењу односа са Србијом и Црквом, него и на све агресивнијој и све опипљивијој дискриминацији властитих грађана који су се усуђивали да се и даље "родно идентификују" са својим бабама и дедама Србима.

Тако је и Ђукановићев пад био у српском знаку на сваком кораку – трагикомични пројекат "црногорског језика" није успео да претвори српски језик у "језик националне мањине", покушаји да се конфискује имовина српске Цркве су пропали, настојања да се од српског народа направи варварско Друго по узору на политичке касабе Загреба, Сарајева, односно Приштине, нису уродили плодом, и на крају су и сами Црногорци са улица почели да му вичу да одлази машући – српским заставама.

Да, српским. Помирите се с тим. Иако је након несумњиво револуционарних збивања 2020. учињен значајан напор да се амортизује штета форсирањем "Николиног барјака" као алтернативе политички запаљивијој Народној застави, заједничкој и за Србију, и за Српску, и за Црну Гору, и за бившу РСК, дух је пуштен из боце, и Ђукановићевим "Дукљанима", "Морлацима", и "Староцрногорцима" и Николина застава већ је била – превише српска.

Изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт

У том контексту у најмању руку необично делује журба и нервоза низа српских коментатора да што пре објасне како то уопште нису биле српске заставе. Игноришући чињеницу да су се на улицама црногорских градова на све стране могле наћи Народне заставе и чак Државне заставе Србије, а да су у Беранама развили барјак СПЦ (тробојку са крстом са оцилима) од 120 метара, један део српских кибицера потрчао је да објасни резигнираним ђукановићевцима да Николини и црквени барјаци "нису српски", јер не представљају – Републику Србију.

Ово изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт у овој земљи.

И заиста – у којем паралелном свемиру државна застава или крсташ-барјак Краљевине Црне Горе, историјске државе која је по идеологији, фолклору, и иконографији свакако била српскија и од данашње Србије, па и од Републике Српске, није српска застава? Она је то у најмању руку у истој мери колико и Карађорђева устаничка застава из 1804. или црвено-бело-плави триколор који је предвиђао Сретењски устав 1835. године.

Могло би се рећи да је она у већој мери српска од застава СР Србије и СР Црне Горе са петокраком, а свакако више од несрећне заставе АП Војводине коју је Чанкова ЛСВ декретом наметнула северној српској покрајини у исто време (и на исти начин) као Ђукановић Црногорцима алај-барјак.

Ексклузивно и инклузивно Српство

Немојте имати никакве сумње – уједињено Српство представља разуздану револуционарну стихију која је са Балкана почистила Османску и Аустроугарску империју, туђинска царства која су на њему била присутна вековима. Уједињено Српство стајало је у корену антифашистичког отпора у окупираној Југославији, и у корену отпора новом НАТО-колонијализму након распада СФРЈ. Уједињено Српство је баук који дан-данас кружи Балканом, и коме архитекте новог колонијализма ни по коју цену неће дозволити да рашири крила и дише пуним плућима.

И стога се немојте изненадити што се против трансграничног српског јединства у једнакој мери копа, бургија ровари у Србији, колико и у Црној Гори.

Уосталом, и прича о заставама има другу страну – док су Ђукановићеви Монтенегрини форсирали алај-барјак као визуални дисконтинуитет са Српством, постпетооктобарске власти у Србији су промовисале "малосрпски", тј. "србијански" (sic!) идентитет и форсирале у јавној употреби Државну заставу Србије, са "преткумановским" грбом, са плавом бојом "традиционално" потамњеном да се што упадљивије разликује од црногорске, али и руске тробојке.

Српство никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити

У ретким налетима бриге за чистоћу српског националног идентитета, српски грађанисти и црногорски националисти, уз свесрдну помоћ и терцирање "правоверних Срба" (из Црне Горе, а и шире) заједничким снагама покушавају да дух Српства поново угурају у боцу озлоглашеног "србијанства", а да све што је српско изједначе са Републиком Србијом. Па тако и заставу.

Српство, међутим, никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити. Идеал који нашироко трансцендира авнојевске границе и оквире Устава из 2006. године.

Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе, нити своје сународнике

Црна Гора није само вековна (и заветна) земља српског народа, земља по којој су уздуж и попреко разбацане српске светиње, земља српског поноса, српских гробаља, и највећег српског песника. Црна Гора је такође земља у којој српски народ има виталне, егзистенцијалне интересе, који се директно сукобљавају са интересима страних колонијалиста и њихових локалних сатрапа и подизвођача.

У сукобу тих интереса одавно су скинуте рукавице. И зато Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе. Нити своје сународнике.

(РТ Балкан)

 
Србија и Црна Гора

Тарифа за част или кад се од професора српског тражи полагање „црногорског језика“ као услов за стицање ЦГ држављанства

Марија Јелић   
уторак, 18. октобар 2022.

Бивша министарка у Влади Црне Горе Весна Братић је на свом фејсбук налогу подијелила текст професорке српског језика и јужнословенских књижевности Марије Јелић.

 
Србија и Црна Гора

Влада Здравка Кривокапића уништавала свест Црногораца о њиховом идентитету, чак негирајући да он постоји

Мило Ђукановић   
уторак, 09. август 2022.

Иако понекад кратко памтимо, малоумни нијесмо. Влада Здравка Кривокапића је по темељу уништавала свијест Црногораца о њиховом идентитету, чак негирајући да он постоји

 
Србија и Црна Гора

Црна Гора у хрватским очима - некад и сад

Ненад Пиваш   
недеља, 07. новембар 2021.

Тако да гласна подршка која из Хрватске стиже монтенегринском национализму у комбинацији са све израженијо радикализацијом ових других може вероватно у већој мери да убрза и ослаби Ђукановића него што томе доприноси нова власт – од многих неправедно оптужена за „великосрпство“

 
Србија и Црна Гора

Све је добро кад се добро сврши или како је Црна Гора поново нашла себе

Слободан Самарџић   
уторак, 07. септембар 2021.

Разуме се да се после свега Црна Гора мора градити на начелима модерне државности као секуларна, демократска, правна држава. Али, пошто Црна Гора није тиква без корена, она се никада не може одрећи свог историјског темеља који је постављен вековима пре настанка модерне државе

 
Србија и Црна Гора

Прилог разумевању националног питања у Црној Гори и зашто је Мило Ђукановић највећи "отац црногорске нације"!?

Ненад Пиваш   
недеља, 27. јун 2021.

Са деловањем Мила Ђукановића он је у многоме раширен и по разним другим деловима Црне Горе, тако да се о Милу са разлогом може говорити као о „оцу црногорске нације“. Он ту „титулу“ заслужује пуно више од било кога из комунистичког руководства

 
Србија и Црна Гора

Кување црногорске жабе

Петар Гордић   
среда, 26. мај 2021.

Нека уређују ствари у својој кући како хоће. Али онако како је та држава део њиховог идентитета, та црква коју у државном лонцу кувају је део мог идентитета. Црква жели дијалог и договор, али не жели уцене, манипулације и једнострана тумачења историјских чињеница

 
Србија и Црна Гора

21. мај 2006. као дан ослобођења од илузија и почетка српске консолидације

Дарко Ђого   
недеља, 16. мај 2021.

Да обновимо косовски завијет као императив свакодневног живота. Будемо ли такви људи, имаћемо шта и да очекујемо и чему да се надамо. Јер свега осталог има на свијету мимо нас

 
Србија и Црна Гора

Бебин „Удар“ - овај пут - слабо удара

Протојереј Јован Пламенац   
четвртак, 27. август 2020.

Бити криминалац у Црној Гори данас значи бити под медијском заштитом Твог „Удара“. А наћи се на удару Твог „Удара“, значи да си неко и нешто у борби против криминала у Црној Гори

 
Србија и Црна Гора

У Црној Гори, за сада, ништа ново

Мирјана Радојичић   
недеља, 23. април 2023.

Да сумирамо: у Црној Гори ни након недавних политичких промена још увек ништа ново, или бар не ништа крупније и за српски народ и његову матичну државу Србију релевантно. И, на тој чињеници мало шта може да промени (покајничко?) присуство новоизабраног црногорског председника васкршњој литургији у једној од подгоричких богомоља Српске православне цркве

 
Србија и Црна Гора

Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници

Мирјана Радојичић   
субота, 18. март 2023.

У сенци рата у Украјини који већ више од годину дана боји глобално-политичку сцену, и драматичних евроамеричких покушаја да се "преко ноћи" разреши вишедеценијски косметски чвор који протеклих месеци сенче политички живот региона, у суседној Црној Гори одвијала се кампања за предстојеће председничке изборе. Ванредне околности у којима због дешавања на истоку Европе живи цео континент, али и знатни делови остатка света, учиниле су да предизборна кампања буде временски "компримирана" у донедавно незамисливих двадесетак дана. А њен почетак обележио је говор још увек актуалног председника државе и једног од председничких кaндидaтa на трибини у једној црногорској варошици на граници са Албанијом у којем је, између осталог, својим противкандидатима на изборима поручио да ће га победити "таман онако како сте побјеђивали током свих претходних деценија".

 
Србија и Црна Гора

Чему Срби могу да се надају када Монтенегрини чак и Дритана сматрају "великосрбином" и "четником"?

Ненад Пиваш   
понедељак, 22. август 2022.

Свим овим они Србима и Србији шаљу јасан сигнал. Поручују нам да су они групација са којом Срби не могу постићи никакав компромис и споразум. Поручују да они raison d'être Црне Горе виде искључиво у томе да иста буде антисрпска творевина и ништа друго

 
Србија и Црна Гора

"Напредни у назадовању" - Прилог разумевању српско-црногорског спора

Петар Гордић   
среда, 02. фебруар 2022.

Crnogorski корпус требало би да воде умеренији људи, попут Миодрага Лекића или Небојше Медојевића. Они који би са Србима направили договор и живели у миру, без асимилације и међусобне нетрпељивости. Бојим се да то данас није могуће због елите која води crnogorsku нацију. Пораст екстремизма на тој страни главни је кривац за све горе односе између Срба и Crnogoraca

 
Србија и Црна Гора

Митрополит Амфилохије као сведок Божије љубави у бесудној земљи

Петар Гордић   
понедељак, 25. октобар 2021.

Умео је Амфилохије понекад да претера. Са друге стране, поставља се питање како се борити против секте и парацркве осим тако што ћеш је изругивати руглу. Не можеш је игнорисати јер је агресивна и наметљива

 
Србија и Црна Гора

Коме су одзвонила звона у Црној Гори

Aна Оташевић   
понедељак, 06. септембар 2021.

Намера Мила Ђукановића да искористи устоличење митрополита Јоаникија за политички театар у коме ће се приказати као бранитељ Црне Горе од "великосрпске агресије" је пропала

 
Србија и Црна Гора

Пад Кривокапићеве владе не би Србима донео ништа добро, већ само обрадовао Ђукановића

Мирослав Самарџић   
четвртак, 03. јун 2021.

Амфилохије је добро разумео да је идентитет Црногораца увек био двојан: они су били и Срби и Црногорци, за њих су ти аспекти властитог виђења неодвојиви. Довољно је погледати како су та два идентитета испреплетена у Његошевом Горском вијенцу

 
Србија и Црна Гора

Ђукановић поново црта мету и ставља жуту траку грађанима који су гласали да Црна Гора настави у заједници са Србијом

Здравко Кривокапић   
среда, 19. мај 2021.

Ђукановић је по ко зна који пут од 2006. нацртао мету и ставио жуту траку оним грађанима који су на референдуму гласали да држава Црна Гора живот настави у заједници са Србијом, а њих је, подсјећам га, скоро половина државе

 
Србија и Црна Гора

Апсолутно не очекујем да сада нешто може да се промени и да се не испоштује изборна воља грађана који су гласали за промену власти у Црној Гори

Гојко Перовић   
среда, 02. септембар 2020.

 Апсолутно не очекујем да сада нешто може да се промени и да се не испоштује изборна воља грађана који су гласали за промену власти. Ствари су на парламентарним изборима јасно трасиране. За мене, као грађанина Црне Горе, тај сценарио, да се накнадно промени изборна воља је — немогућ! 

 
Србија и Црна Гора

Секула Дрљевић и Мило Ђукановић – од великосрпства до „монтенегризације“

Ненад Пиваш   
понедељак, 17. август 2020.

Овај вид унутарсрпског регионалног расизма је посебно опасан, јер као што смо имали прилику да видимо црногорско антисрпство је своје порекло заправо имало у црногорском надсрпству

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 8
СВИ ТЕКСТОВИ У РУБРИЦИ

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер