Изјава председника САНУ Владимира Костића да Косово није наше и да то што пре треба да прихватимо, благо речено, је неодговорна и апсолутно неприхватљива јер дезавуише институцију на чијем је челу

Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума

 На тај начин се и Руси и Срби преко једног џиновског уметничког пројекта који за обе стране носи снажан традиционални емотивни набој враћају себи, односно – „крсту на Светој Софији“. А ако том враћању себи кумују дриблинзи и дневнополитичка надигравања отуђених и утилитаристичких елита у Москви и Београду, ништа страшно

Не судите о Србима и њиховом односу према Косову по овдашњим Н1 ћифтама и НВО герлама. Ми смо, колико год то деловало страшно, и даље курјачки народ. А Косово јесте срце Србије!

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

Свестан је академик Костић да су и до сада многе јавне личности из власти, многи професори, чак са државних факултета, деловали против суверенитета и територијалне целокупности Србије

Mожда се најснажниjи увид и најснажниja фрустрациja Koмисиje налазe у сљедећим ријечимa: „Годинамa je израелскa наукa билa у aвангарди истраживањa холокаустa. Нo, допринос израелских истраживачa међународном aкадемском дискурсу нa oвом пољу значајнo je oпao посљедњих годинa.“

За ову серију се без претеривања може рећи да је савремени пандан оригиналних „Отписаних“ – која је и по тексту, и по глуми, и по режији представљала телевизијску авангарду свога времена, у корак са најбољим жанровским програмима свог времена

Светиње је одбранио. Грешке исправио. Зло победио. Слободу дочекао – и не само дочекао, него јој и најдиректније допринео. Одлази омиљен од многобројних поштовалаца и поштован од оних којима из различитих разлога није био омиљен

Аутошовинистичка хистерија за Ускрс, у чијем средишту се налазило хорско денунцирање литургијских хришћана, уз позив властима и полицији да „коначно“ раде свој посао, показала нам је у шта би се претворили ти наши силни аутоколонијални селебритији – само да у Србију умаршира НАТО чизма