Можемо ли се наших најближих умрлих сјећати само у тренутку њихове смрти? Можемо ли Новомученике Српске Јасеновачке и друге „замрзнути“ у бруталном чину убиства или их се сјећамо као комплетних људских личности живих душа? Како би се преименовање у ,,покољ” одразило на то? Коме је то у интересу?

 Недавно је завршен пројекат Историчари против ревизионизма, објављивањем Декларације. Пројекат је финансирала амбасада ЕУ у Србији, реализовао га је Крокодил, а главни говорници из Србије били су Дубравка Стојановић и Миливој Бешлин.  У Декларацији има доста тога лепог и паметног, али – имајући у виду њене ауторе и потписнике – она је заправо чисто лицемерје, хипокризија у концентисаном облику

То је оно што морамо да учимо нашу децу, како нам не би продавали рог за свећу, те како не би од дискриминаторске и асимилаторске KuK монархије правили узорну мултикулти-ЕУ-заједницу.

Нико ко на објективан начин разматра проблем покушаја ревизије историје Другог светског рата, не може негирати да се јављају тежње да се доведу у питање основне историјске чињенице о природи и карактеру атифашистичке борбе у Србији. Али, то у исто време не значи да се може на начин како то чини Златоје Мартинов изједначавати НДХ-а и Недићев колаборационистички режим.

Тада, 1945, било је много сведока и знало се шта се дешавало пре годину или две, знала се истина. А данас? Рачунају да смо немарни и да ћемо заборавити шта је било. Те српске мученике сада неко хоће да негира. Неће моћи.

  Др Јован Душанић – Липљански, угледни економиста, научник и професор је посљедњих година са великом енергијом и љубављу посвећен јавним пословима који, бар наизглед нису директно везани за његову ужу професију. У разговору за Билтен Представништва РС у Београду, биће ријечи и о економији, али започињемо га питањима о његовој новој преокупацији

У туристичкој  брошури о Книну, која се крајем прошле године појавила на интернету, а ускоро би требала изаћи из штампе,  Срби као да нису никада постојали у том граду. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види

На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се вијековима сахрањивали његови преци.

Да би мит о геноцидном карактеру злочина почињеног у Сребреници, али и криминализација свеколиког српског учешћа у рату на простору данашње БиХ, требало да буду она, још од окончања сукоба очајнички тражена политичка арматура те несолидне и трошне државне грађевине, онај перманентно се понављајући политички наратив који ће демотивисати и декуражирати српски политички фактор у њој да је као такву и дефинитивно разгради и отпреми у ропотарницу историје, било је евидентно већ крајем минулог века

Тврди се, да ће се на подручју Јасеновца, на дан проглашења бискупа Степинца свецем, оног који је благосивја усташе,одржат концерт за неколико стотина тисућа хрватских домољуба на којем ће пиват сам Томпсон.