Није ту само ријеч о враћању вербалног деликта и кафкијанству од којег се човјек не може одбранити, већ и о насиљу и опакости једне правосудне власти која своју неистину и неправо жели наметнути по сваку цијену, не бирајући средства

Бити криминалац у Црној Гори данас значи бити под медијском заштитом Твог „Удара“. А наћи се на удару Твог „Удара“, значи да си неко и нешто у борби против криминала у Црној Гори

Почетком септембра 2018. Архијерејски сабор Цариградске патријаршије је најавио право ове патријаршије да се меша у послове било које локалне цркве. На овај начин је коначно уобличена и проглашена такозвана „јерес источног папизма“,тј. порицање саборне природе цркве, утврђене у православном симболу вере

 Стога, на новој политичкој већини у Покрајини (Српска напредна странка и други) је да учини оно што претходна није – да спроведе постојећи Статут и уведе у употребу традиционалне симболе.

 Апсолутно не очекујем да сада нешто може да се промени и да се не испоштује изборна воља грађана који су гласали за промену власти. Ствари су на парламентарним изборима јасно трасиране. За мене, као грађанина Црне Горе, тај сценарио, да се накнадно промени изборна воља је — немогућ! 

 Недавно је завршен пројекат Историчари против ревизионизма, објављивањем Декларације. Пројекат је финансирала амбасада ЕУ у Србији, реализовао га је Крокодил, а главни говорници из Србије били су Дубравка Стојановић и Миливој Бешлин.  У Декларацији има доста тога лепог и паметног, али – имајући у виду њене ауторе и потписнике – она је заправо чисто лицемерје, хипокризија у концентисаном облику

Велика Британија је напустила Европску унију немачког народа. Од добра нико разуман не бежи, луд јури ка лошем. Зашто би Срби очекивали добро од ЕУ, кад тамо нема добра за Енглезе?

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

Релевантни извори међународног права препознају и признају могућност отцјепљења дијелова територије једне државе с циљем стицања независности тих дијелова од дотадашње државе 

Србија предаје око 94 % Косова, део Пчињског округа у ужој Србији, преко 100.000 својих сународника и 1.600 сакралних објеката Епархрије-рашко призренске - споменике под заштитом УНЕСКО, Дечане, Грачаницу, Богородицу Љевишку и вековно седиште СПЦ Пећку патријашију