"Ona je to uradila zato što veruje da je kao nacija jednako vredna koliko i američka. Iz tog duha, a ne iz cene nafte, usledio je uspon Rusije."

Ispostavlja se da se te toboze nove ideje prisutne u Rusiji svode na najobicniji patriotizam. Sto je sasvim ok, ali tesko da bi se moglo nazvati nekakvom radikalnom inovacijom na polju ideja, pogotovo u poredjenju sa Amerikom gde je patriotizam veci nego bilo gde. Zapravo, od svih mesta, u SAD postoji najveci otpor "globalistickim strukturama" kao sto su medjunarodni sudovi i UN. Da profesor Antonic nije neizlecivi elitista poput njegovih, na prvi pogled, neistomisljenika iz "Pescanika", ovo bi mu verovatno bilo jasnije.

Inace, cela ova ideja da srpska desnica treba da gleda u Rusiju kao svoj uzor je potpuno pogresna, i dovesce do kraha ne samo srpske desnice, nego, kao rezultat, i same Srbije. I za to ce (zao mi je sto ovo moram da kazem, jer sam sa zanimanjem procitala sve njegove knjige koje sam uspela da nabavim (3) i slazem se sa vecinom njegovih stavova koji su vezani za srpsku politiku) biti kriv i profesor Antonic. Srpska desnica treba kao uzor da ima Vaclava Klausa (da, onog istog evroskepktika koji se protivio priznanju Kosova i kritikama Rusije zbog Gruzije) a ne Vladimira Putina. Razlika izmedju njih dvojce je ogromna ali za profesora Antonica nevidljiva, nebitna ili neobjasnjiva buduci da on, ocigledno, odbija i da zaviri u neki udzbenik ekonomije. Umesto toga, on popularise trecerazredne teorije zavere o kojima saznaje iz cetvrte ruke, po principu "ako se u ovom tekstu kritikuje "druga Srbija" onda mora biti da je sve sto u njemu pise tacno".