Као да су левица (либерализам ака социјалдемократија) и десница (конзервативизам) једине идеологије. Постоје и центризам (прагматизам), либертаријанизам и статизам плус разноразне варијације између њих.



Ово би као требало да звучи измишљање топле воде, али таква идеологија постоји и она се зове социјални конзервативизам. У питању су тзв. странке хришћанске демократије (демохришћанство). И заиста, када се прочита до краја програм, у питању је хришћанска демократија.
Најпознатија таква странка у Европи је Christlich-Soziale Union in Bayern (CSU).

Да ли представљање овога програма значи да „Двери српске“ планирају прерасти у демохришћанску странку?

Господине Сомборац, имате одличне коментаре, али немам речи колико сте ме разочарали ковим горе коментаром где сте директно признали да гласате за Батића, самим тим индиректно подржавате и Бориса Тадића!:-(((

Веома озбиљан документ, као полазна основа за утврђивање националне платформе које може да окупи Србе. После објављивања начела националне политике ДСС и овог документа, јасно је да је код многих сазрела свест да не можемо више да тумарамо и да нам је потребан нови национални концепт. За реализацију тог концепта су потребни и људи, али и медији, научне и образовне институције и мислим да на томе мора јако пуно да се ради у наредном периоду.Не може алтернативним начинима организовања и интернетом окупити она критична маса, који овај програм може да изнесе и подржи

Иако је програм хришћанска демократија, барем једна тачка, ако не и две су одлика зелене политике.

@Марко

Где сам ја то признао да гласам за ДХСС :-))? И ја нисам хришћански демократа и шире говорећи социјални конзервативац ;-).

@Павле

Хришћанска демократија је идеологија стара преко 100 година у Европи тако да представљени програм није ништа ново.

Svidjaju mi se ovi predlozi koji dolaze od Dveri. Nisam siguran koliko bi bilo izvodljivo ujedinjavanje sirih masa oko ovakvog programa. Koliko ljudi bi bilo spremno da ostavi ideologiju po strani i prikljuci se obnavljanju Srbije?

U svakom slucaju, Dveri Srpske se sve vise uoblicuju kao alternativa ovom mrtvom moru koje je preplavilo nasu zemlju. Nadam se da ce sto skorije biti nekih konkretnih inicijativa. Nesto sto ce probiti ovaj medijski mrak i pokazati sirokim masama da postoji nada u bolje sutra. Puno je razocaranih ljudi. Apatija je zavladala. Treba im neko da ih prodrma i razbudi. Treba neko da krene napred. Ljudi ce ga slediti.

Свим срцем подржавам ово што сте у манифесту изнели, и јако ми је драго да је неко напокон покренуо ове теме. Мислим да је пут којим сте ви кренули исправан, и надам се да ће те успети у својим циљевима, јер од тога свима нама зависи будућност. Ја сам одувек сматрао да без премене свести појединца у друштву нема помака, да мора да се промени појединац, а не систем. Промена мора да иде одоздоле, да појединац постане свестан нужности живота у заједници и да је подржава зато што у њу верује, зато што верује да му је боље у њој него ако је сам, а не зато што га заједница приморава методама државне силе. Да не помињемо да је у историји било пуно примера да се појединац и свесно жртвује за заједницу, јер верује да ће тако спасити своје најближе - а данас то тешко можемо да замислимо. Никаква промена одозгоре, тј. промена система, неће донети промену, јер са појединцем - егоистом, потрошачем и хедонистом ниједан друштвени систем не може да функционише на дуже стазе. Недостатак морала и друштвених вредности је подлога и за корупцију, немар, нелојалност заједноци, за многе друге негативне појаве које води дезинтеграцији заједнице. Друштвени систем може да издржи мали број неморалних појединаца, до одређене границе, и систем сам покушава да их коригује моралним санкцијама, али ако неморал постане образац, ако за неморал и друштвено штетно деловање не постоји чак ни морална санкција, друштво се растаче и распада, чему смо нажалост ми данас сведоци. Дакле, само напред, храбро, радите праву ствар!

У потпуности се слажем са већином ствар изнетих у овом манифесту, али ме је већ срамота да се само слажеми и чекам да се тамо неко покрене на делање. Позивам,пре свега себе (овако јавно), на конкретне акције, а до дата ћу и себи и друге који су неделотворни сматрати недостојним наследником својих достојних предака, и чак ћу са неверицом гледати на постојање добронамерности у свим оним идејама које поѕивају на слободу Србијице.

Имајући у виду потпуни недостатак националне елите што је рак-рана српског друштва у последњих шездесетак година, оснивање подебљаних установа је је од кључног значаја. Гимназије су места где се формира поглед на свет и оснивање макар једне за почетак интернатског типа, где би предавали најбољи стучњаци, понекада чак и волонтирајући био би иузетан корак напред. По мом уверењу то је најпречи задатак који СПЦ и њени мирјани, заједно са националним НВО морају прво да ураде. Затим институти за проучањае историје, што савремене , што оне раније, политичких наука и међународних односа. Као што рекох Србији је потребна истинска елита. Они који је сада симулирају своје позиције неће предати без борбе. Зато је у почетку потребно да се створе паралелне институције нарочито у хуманистиким областима.