Gospodja Smajlovic je u velikoj zabludi ako misli da je ona licno zasluzna da je Politika ponovo postala tako "ugledan" list pod njenom upravom. I najnaivnijima je odavno jasno da se u Srbiji NISTA ne desava bez politickog amina trenutne vlasti. Pa je, shodno tome, Kostunicina vlast direktno odlucila da se Politici "vrati stari sjaj", da se dozvoli da postane "malo sira kuca", ali da ipak drzi desno-patriotsko-narodnjacki kurs. Ljiljana Smajlovic je cisto politickom odlukom postavljena na mesto glavnog urednika, a mogli su da postave i moju babu uredjivacka politika Politike i sam izgled lista bi bio isti kao i pod vodjstvom Smajlovicke. Svi vazni potezi se vuku iz pozadine, iz senke, uglavnom glavni "igraci" (sto bi se moderno reklo) NISU oni koji su trenutno medijski eksponirani. Tako i gospodja Smajlovic. Njen doprinos u najboljem slucaju se moze oceniti kao kozmeticki, a i to sto nije mnogo smetala, tj. nije mnogo insistirala na nekim svojim "idejama". Uredjivacka politika se vodila iz poznatih izvora, gospodja Smajlovic je samo bila izvrsni "middle manager", kako to anglosaksonci kazu, po naski mozda se to nekad zvalo "sef smene", ciji je zadatak bio samo da nadgleda da li svi rade svoj zadatak kako treba.
Sve ovo sto se sada polemise oko nje je totalno bespotrebna aktivnost. Ako gospodja Smajlovic zeli da izazove neku emociju kod svojih bivsih gazda, ili neko sazaljenje kod protivnika, grdno se vara u oba slucaja. Ona je zaboravljena posle jednog milisekunda nakon silaska sa funkcije, ali mogu da pretpostavim da bi se dosta ljudi osecalo kao ona danas, kada su politicki potroseni, a imali su (ultra-naivno) licno misljenje dok su bili verni pioni da njihov znacaj nije tako ocajno minoran.

Mislim da svi koji stampaju novine treba da zive od svog tiraza. Vlasnici i urednistvo svake novinske kuce se bori da svojom uredjivackom politikom ostvari sto vecu prodaju. Obidjite ovih dana, predvece, beogradske kioske i obratite paznju na najveci svezanj novina na pultu koji ostaje neprodat. Ta vidljiva gomila novina pripada novinskoj kuci "Politika". To je rezultat skorasnjih promena u toj najstarijoj balkanskoj novinskoj kuci.
Zamislite kolportere pre vise od pola veka kako nose teske sveznjeve, uzvikuju sveze naslove a malo ko kupuje jedne novine vec o istim dogadjajima cita u drugim novinskim glasilima. Niti bi kolporteri dugo otezavali svoj svezanj tim novinama niti bi ta novinska kuca danas postojala. Drugim recima, imate li proizvod ili ne. Bez obzira ko je koga postavio i zasto, krajnji kupac odnosno u ovom slucaju citalac, odredjuje sudbinu ovog proizvoda. Citaoci prema gore navedenom, iz raznih razloga ocigledno reaguju, i to se odrazava na tiraz.Ako menadzment "Politike" uporedi tiraze pre dve nedelje i danas(a to oni rade svakog dana) sve ce im biti jasno. Nisam sklon da poverujem da nemacki poluvlasnik ima gubitnicke porive i da je spreman da trpi dugo ovakav pad tiraza tako da jedino drugi poluvlasnik na neki svoj nacin moze da finansijski odrzava ovaj dnevni list. Posto smo ovih dana svedoci desavanja na trzistu kapitala jedini pravi izvor prihoda za "Politiku" su njeni citaoci. Izgleda sve manje.

Поводом Политике недостојног текста, пласираног у колумни Б.Ј., а упереног против дојучерашње колегинице и, чак, шефа, послао сам подужи коментар у два наставка, од којих је други објављен пре првог, после више "писања и брисања", али је после "целодневног боравка" избрисан, као да није постојао. У правом стаљинистичком маниру. Коментар се бавио негативцем, у овом случају Б.Ј. У електронској преписци са госпођом Петровић, уредницом сајта, потврђено ми је да је коментар накнадно обрисан јер, тобоже, вређа личност Б.Ј.?! Чак су ми цитирана и правила, али на моју примедбу да нигде не пише да Политика задржава право да једном објављен коментар накнадно обрише, нисам добио одговор. А управо је то најцрњи вид правоверне стаљинистичке цензуре типа, исекли смо те са фотографије, значи ниси ни постојао. Ни в.д. главног и одговорног уредника ме није удостојио свог цењеног мишљења о овој својеврсној накнадној цензури. Последица, један од тих непродатих примерака који један коментатор спомиње је и мој. И једна обавеза више за мене, да изађем у јавност са обрисаним коментаром. Да се види ко се то брани и штити накнадном цензуром. И да поново напоменем, нисам фан госпође Смајловић и више пута сам писао "антипротивне коментаре", имајући у виду неке њене ставове. Али, згрожен сам примитивним нападима дојучерашњих колега, испољеним ниским страстима, а нарочито нивоом тих самозваних "врсних пера из староседелачке редакције" Политике. Оних истих који су у свим режимима, а толико смо их претурили преко главе, писали афирмативне и "провласне" текстове, увек са фундаменталистичким "вјерују" на врху пера, олако мењајући своје изворне комунистичке идеје, прво за "нациналистичке", па сада "еуропске" и "глобалистичке". Те исте, који су прво тражили "заштиту" цензуром од уреднице сајта, а сада траже "заштиту" од председника државе лично. То је прича о највећој флоскули свих времена на просторима Србије. Мислим, "право на говор мржње" њима, а за нас цензура и бацање са санте у ледени океан.