Све је добро и тачно написано, сем оног "савршеног Вучићевог заокрета". Нисам схватио да ли је то нека иронија, или аутор заиста верује у ав-а и његове "реформе"?

Velika svetska ekonomska kriza 30-tih godina prošlog veka označio je kraj liberalnog kapitalizma (lessez-faire),kapitalistička država se direktno meša u privredni sistem,što je naročito bilo karakteristično za britansku imperiju koja u to vreme ima najjači bankarski sitem i industrijsku proizvodnju zahvaljujući neviđenoj eksploataciji kolonija.
Džon Bauer objašnjava sinergiju državnog intervencionizma u privredni sistem sistemom radikalne stope oporezivanja ,unapređenjem državne administracije,te fiskalni i vojni aktivnosti.
Drugi svetski rat je klimax cikličnih krizni kretanja koje traju do danas.Džon Nizbet govori o teoriji dugi talasa(ali to je druga tema).
Što se tiče"vetrova sa Olimpa"Siriza je na talasu"jednakosti u siromaštvu"pokušala bez stvarni pretpostavki da izvede "malu revoluciju" kako ih definiše prof. Koljević koja je upala u ćorsokak.Koliko će koristi imati male zemlje,a koliko štete od ovakvog načina - videćemo.

Политичаре не интересује народ. Самим тим не интересује их ни држава а још мање диспергован национални корпус угрожен на сваком месту на коме се налази. Народ се сналази. Резигниран шаље децу у иностранство а остају само „некретнине“ које примају цркавице од пензија и мимикрија живота у којој су преостали неки (као) запослени робови а њима управљају псеудокапиталисти. Народ игнорише политичре, не интересују их политичари и не интересује их држава. Србија, то је појам за који овде нико није заинтересован. Кључна реч је, дакле, НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ, НЕ ЗАИНТЕРЕСОВАН! Ово је стање. И сигурно није здраво. Чим је такво оно само генерише болест: девијацију у свим сегментима друштва, однос према животу и према себи и другима. Самодеструктивна машина ради пуном паром (јер су „они“, сипачи уранијума, тако хтели). А само „једна мотика“ (која се зове мотив за рад и стварање, за достојанство и афирмацију живота) је пут до реанимације.

@Обсервантес

Ту мотику сте ви заједно са антикомунистима давно раставили и одстранили тако да ваше залудно запевавање нема баш никаквог смисла. Саставни део мотивације је уништен а он се односи на поверење а поверење је заправо кредит, категорија која је на Западу а сада и у Србији толико дезавуисана да је смешно и размишљати о томе. Уништена је перспектива иоле смисленијег живота и то све у име капизала и капитализма, система који је и изграђен на том кредиту. Просто је наивно сада тежити некаквој његовој рехабилитацији. Антикомунизам је био суштина овакве оријентације. Реанимирање не може успети по други пут. С тим је свршено заувек.

Текст је коректно написан али то је само још један у низу покушаја да се констатују опште познате чињенице о погубности наметнутог неолибералног концепта економског развоја.То је сигуран пут којим се земље у транзицији,подчињавају светској мултинационалној корпоративно-банкарској олигархији,као предпоставци свеопште контроле над ресурсима радне снаге и сировина.
Али вратимо се ми једној од тема које је уважени професор само дотакао,а која је по мени кључна за пресецање гордијевог чвора српске привреде, као кључне одреднице која ће одлучити о судбини ове државе,а то је општа,диригована,обавезна и свеобухватна приватизација.Онако како је она до сада вршена, што њени резултати недвосмислено говоре у јавном дискурсу је представљена као велика "пљачкашка приватизација",али на жалост она се и даље спроводи на истим принципима.Само свеобштим утврђивањем персоналне одговорности на свим нивоима и утврђивањем узрока слома српске привреде, она се може померити са мртве тачке.