Svaka cast nasim orlicima.Sa druge strane zalosno je sto najvaznija sporedna stvar na svetu okupi toliku masu ljudi na ulice prestonice, dok neke sustinski vazne stvari ne okupe ni 1000 dusa.Kao recimo Briselski sporazum, novi porezi i visi stari, kresanje plata i penzija, katastrofalno los Zakon o radu, sindikalna borba tj sabornost i solidarnost, srbofobna rezolucija o Srebrenici itd.
Препоруке:
80
2
2
уторак, 23 јун 2015 19:18
Милош
Толико пута смо били прваци света/Европе/Олимпијаде у кошарци, одбојци, рукомету, ватерполу, па сада и у тенису и фудбалу. И какву смо конкретну, опипљиву корист имали од тога? Никакву. Мало еуфорије која брзо спласне и то је то. Уважени аутор прави грешку коју су пре њега многи већ направили - он пореди неупоредиве ствари. Реалан живот нема додирних тачака са спортом који је само једна од грана индустрије забаве. На турниру на Новом Зеланду за све су важила иста правила. На политичком турниру правила одређује јачи. Утакмица траје 90 или 120 минута. Након тога узмеш титулу коју ти више нико не може одузети. И посао је завршен. У односима између држава никада ништа није коначно и готово.
Препоруке:
46
8
3
уторак, 23 јун 2015 19:37
AV-No1
А овај наш ''први голман'' и сам себи забија голове.
Баш лепо што му нисте дозволили да са вама стоји на балкону.
Препоруке:
32
1
4
уторак, 23 јун 2015 20:47
нада
Одавно се у Србији није чула песма о Косову и вера наша православна, као јуче. Свака част момцима оджали су час патриотзизма политичарима.
Препоруке:
54
2
5
уторак, 23 јун 2015 21:06
Ко је тај мајчин син
"Ко је тај мајчин син"
који ће да потпише предају Космета!?
Има ли неки мајчин син,после поруке српске младости,светских првака.
нико
Препоруке:
36
3
6
уторак, 23 јун 2015 23:20
Jos jedan "Tribalac"
Autor ne shvata da povremeni sportski trijumfi sluze samo zato da nacija napuni baterije za novo trpljenje poraza i bede i da se ti povremeni sportski trijumfi nikad ne prelivaju u druge sfere naseg zivota.
Znaci tolerisem izdaju i pljacku zemlje jer se plasim za svoju egzistenciju ako se pobunim. Posto sam frustriran i siromasan zbog izdaje i pljacke, a ne smem nista da preduzmem povodom toga, okrecem se onima do sebe i lovim u mutnom. Tako vertikalna agresija kojom smo podvrgnuti dobija horizontalnu komponentu koja je amortizuje a ovakvo drustvo opstaje. I naposletku da bih takav kakav sam mogao da se pogledam u ogledalo, odgledam malo Novaka kako vitla reketom i osokoljen od sutra Jovo nanovo.
Препоруке:
36
4
7
среда, 24 јун 2015 09:55
Павле
Успех ове младе репрезентације је изузетак, а то потврђује и резултат од синоћ њихових једну годину старијих колега, као и оних најбољих. У Србији има још таквих изузетака у разним областима живота изграђених на личном ентузијазму случајно састављених појединаца који успевају да направе пробоје. Нема система који ће од изузетка створити правило, који ће успешне прогурати да воде. А онда ентузијазам пре или касније буде потрошен пред навалом опортунизма и примитивно схваћене способности, пред транге-франге комбинацијама којима се за кило меса коље цела свиња и враћамо се у сивило.
Препоруке:
18
2
8
среда, 24 јун 2015 14:47
Pol Korektan
''Hleba i igara.''
Hleba nema, igara ima.
Uspehu ''Orlića'' pre svega treba da se raduju sami ''orlići'' te njihove familije, fubdbalski mešetari i menadžeri.
Da li neko može da nam nabroji, odmah, napamet koje je uspehe postigla ekipa istog uzrasta /čini nam se/ a koja je bila u samom vrhu evropskog takmičenja pre ne tako dugog vremena? Na kojem je mestu , dakle, naša *prava* reprezentacija na listi UEFA a njenu okosnicu su činili upravo vunderkindi /''original orlići''/ koji su onomad pokorili Evropu?
Dobro je da bar imamo iluziju da igre nešto znače ovoj zemlji u ovim smutnim vremenima. Po prirodi stvari ''orlići'' će odleteti iz gnezda a nama neće ostato ni hleba ni igara.
Tja ...
Препоруке:
8
2
9
среда, 24 јун 2015 15:20
Ђорђе Ивковић
Народ окупљен испред Краљевог двора на дочеку фудбалера је јасно показао да није бесловесна рајетина. Ко то није видео, значи да није хтео да види.
И у оваквој земљи радост није грех.
Друга ствар је порука коју су нам деца послала са Новог Зеланда. Оно што су наши фудбалери урадили превазлази по свим димензијама обичан "спортски успех". Нема сличног примера да неки тим у опште на тако тежак начин дође до трона. Поготово не из тако мале и сиромашне земље. Отуда, сматрам да је аутор избегао да каже, а треба рећи, да у темељу сваког нашег успеха, на било ком пољу, мора да лежи апсолутни национализам.
Пример Новака Ђоковића показује управо како се гуши национализам и које су последице. Новак је велики шампион. Али, он је у траназицији, ка југословенчењу. Тако му лакше. Ко се сећа када је последњи пут подигао "три прста"? Пера Луковић почео да га хвали. И? Па, доста ћемо чекати да поново освојимо Дејвис куп.
Препоруке:
11
4
10
среда, 24 јун 2015 17:01
Zemunac
Pita komentar kada je Novak podigao,poslednji put,TRI PRSTA?NIJE vazno,jer je dao SRBIJI toliki publicitet i kroz njegovu KOREKTNU misiju i IZJAVE,radio na POSTOVANJE naseg naroda,kao NIKO DRUGI!MOGAO je da uzme pasos druge drzave,a on je dao pola miliona dolara za stradale u POPLAVAMA.Od tri prsta u ratnoj situaciji,uz zapadnu propagandu,dobili smo ULOGU ZLOCINACA!Bog se ne zove,gestom, samo zbog jednog naroda,ako postoji,ON JE PROTIV MRZNJE I PODELA.OKRENI DRUGI OBRAZ,a ne kritikuj NOVAKA DJOKOVICA! Nisam protiv Srbije,ali bas tog coveka POSTUJEM,on nije primer izdaje,NAPROTIV!
Препоруке:
7
2
11
среда, 24 јун 2015 17:50
Pol Korektan
Novak je ''Orao'', ali kada pišemo o njegovom ''novo-jugoslovenstvu'' znamo da biti prvak sveta u lukrativnom sportu znači slediti politički main-stream Zapada. Dakle, ''orlići'', /deca k'o deca/, još imaju iluziju da igraju za svoju zemlju(?) koja je najpre fantazam njihovih tutora i projekcija želje dela stanovništva Srbije /budimo realni, ta titula je 'jedva vest'u globalnim razmerama/. Kada budu prodati u razne svetske klubove shvatiće za par nedelja da je njihovo srpstvo samo njihova privatna stvar a ne ideološka potka tima koji je bio prvak sveta... Da li se neko tako ekstatično obradovao dvema zlatnim medaljama u streljaštvu i zna li neko , sada, odmah, kako se zove njihov osvajač /Baku,jun 2015/?
Ko se nije bavio streljaštvom ne zna koliko je to zahtevna sportska disciplina ...
Onaj koji kretenizuje Srbiju sada zna da će i zlatna medalja u klasi pionira, a u fudbalu odvući pažnju Srbima od propasti zemlje. Svakako da je lakše dočekivati 'orliće' nego sam biti orao!?!
.jpg)
Баш лепо што му нисте дозволили да са вама стоји на балкону.
који ће да потпише предају Космета!?
Има ли неки мајчин син,после поруке српске младости,светских првака.
нико
Znaci tolerisem izdaju i pljacku zemlje jer se plasim za svoju egzistenciju ako se pobunim. Posto sam frustriran i siromasan zbog izdaje i pljacke, a ne smem nista da preduzmem povodom toga, okrecem se onima do sebe i lovim u mutnom. Tako vertikalna agresija kojom smo podvrgnuti dobija horizontalnu komponentu koja je amortizuje a ovakvo drustvo opstaje. I naposletku da bih takav kakav sam mogao da se pogledam u ogledalo, odgledam malo Novaka kako vitla reketom i osokoljen od sutra Jovo nanovo.
Hleba nema, igara ima.
Uspehu ''Orlića'' pre svega treba da se raduju sami ''orlići'' te njihove familije, fubdbalski mešetari i menadžeri.
Da li neko može da nam nabroji, odmah, napamet koje je uspehe postigla ekipa istog uzrasta /čini nam se/ a koja je bila u samom vrhu evropskog takmičenja pre ne tako dugog vremena? Na kojem je mestu , dakle, naša *prava* reprezentacija na listi UEFA a njenu okosnicu su činili upravo vunderkindi /''original orlići''/ koji su onomad pokorili Evropu?
Dobro je da bar imamo iluziju da igre nešto znače ovoj zemlji u ovim smutnim vremenima. Po prirodi stvari ''orlići'' će odleteti iz gnezda a nama neće ostato ni hleba ni igara.
Tja ...
И у оваквој земљи радост није грех.
Друга ствар је порука коју су нам деца послала са Новог Зеланда. Оно што су наши фудбалери урадили превазлази по свим димензијама обичан "спортски успех". Нема сличног примера да неки тим у опште на тако тежак начин дође до трона. Поготово не из тако мале и сиромашне земље. Отуда, сматрам да је аутор избегао да каже, а треба рећи, да у темељу сваког нашег успеха, на било ком пољу, мора да лежи апсолутни национализам.
Пример Новака Ђоковића показује управо како се гуши национализам и које су последице. Новак је велики шампион. Али, он је у траназицији, ка југословенчењу. Тако му лакше. Ко се сећа када је последњи пут подигао "три прста"? Пера Луковић почео да га хвали. И? Па, доста ћемо чекати да поново освојимо Дејвис куп.
Ko se nije bavio streljaštvom ne zna koliko je to zahtevna sportska disciplina ...
Onaj koji kretenizuje Srbiju sada zna da će i zlatna medalja u klasi pionira, a u fudbalu odvući pažnju Srbima od propasti zemlje. Svakako da je lakše dočekivati 'orliće' nego sam biti orao!?!