Pa opet, Austrija i Svajcarska su kontinentalne zemlje, a bogate, dok s druge strane Albanija i npr. Somalija izlaze na more a siromasne su, tako da to ipak pre svega zavisi od stanovnistva i njegovog zalaganja.

Autoru teksta nemojmo nikad zaboraviti da je kod Olje Beckovic 'premijerno' 2011. godine izjavio da je % Srba u Crnoj Gori porastao.

Secam se i one obrade podataka u trajanju od oko mesec dana, jer su drevni Dokleji morali da koriguju popisne rezultate i da 'stesu' Srbe na 29%.

Ej moja Srbijo pusti ti Crnu Goru da ode iz državne zajednice, pustila si i bih da ode iz državne zajednice, makar 4 kilometra izlaza na more u Neumu, i 4 kilometra su izlaz, ovako ništa.

2

Е сад, уз све набројано велико је филозофско питање зашто смо ми као народ одлучили данам престоница буде Београд, у којем је до ослобођења живело пар хиљада Срба док данас у његовом окружењу гравитира око 3 милиона Срба, који су се ту населили и запустили многе крајеве ?

Замислимо да је за престоницу одабран Призрен, који је био престоница када смо као народ досегли највише историјске домете. И да у његовој околини гравитира 3 милиона Срба ??

За многе који не знају, Призрен је ваздушном линијом 70 км од Јадранског мора, тако да би са три милиона Срба у његовој околини Србија сигурно имала значајан комад најлепше обале јужног Јадрана са најлепшим плажама.

Данас други народ који ту живи, са аутопутем који су изградили до мора из Призрена стижу за 45мин а из Приштине за сат ипо.

Autor obozava statisticke grafikone I velike brojeve ,ali ja se vecinom ne slazem sa njegovom logikom.
More=uspeh=Crna Gora=Argentina=Venecuela=Meksiko
bez mora=beda=Svajcarska=Austrija=Ceska
Oakvih primera ima mnogo.

За време Немањића Београд је био у Угарској, дакле није чак ни био у Србији. У модерној Србији пак он се природно наметнуо као престоница. Истина он је на периферији чак и Шумадије и крајње удањен од Косова и Старе Србије, али је зато близу и граничи са Војводином, а Шумадија и Војводина су заправо били језгра наше обновљене државе. Нови Сад је дуго био и већи и значајнији од Београда једино што је био у Аустрији. Са друге стране на приморју се такође развијала једна друга српска држава - Црна Гора. Природно је било да се она постара за српски излаз на море и да се онда једном ујединимо. И заиста то се и десило. Према томе, наши преци нису ту много погрешили, али наравно они не могу предвидети баш све. ЦГ је сада ван Србије, али то је била и толико векова па се опет ујединила са нама. Београду колико видимо периферни положај није сметао да завлада рецимо Скопљем мада је вероватно удаљеност утицала на одлазак јужне Србије из састава Србије... наставак

...са друге стране, да је престоница била рецимо Крушевац ми би можда сачували Македонију и Косово, али питање је да ли би успели да узмемо Војводину, а свако паметан би пре узео Војводину него Македонију које су приближно исте величине, а Војводина је ипак излаз у Централну Европу, плодна равница са Дунавом и налазиштима нафте и гаса, са лепим средњеевропским градовима, док је Македонија Балкански буџак где је и Господ рекао лаку ноћ ! Сад би шта би. Можда се опет створи нека унија ЦГ и Србије. Србија би добила излаз на море, а ЦГ улазак у ипак једну колико толико већу и значајнију државу. Што се тиче туризма, ја се сећам да је град Беч увек тукао цео наш Јадран по приходима од туризма, значи море као море не гарантује 100% просперитет, а Аустија га ни нема. Ни Швајцарска ! Углавном, свега овога не би било да су Пашић и Александар обновили Србију 1918 па онда ушли у Југославију. Сада би смо имали и Дубровник и Корчулу и државу од бар 15 милиона становника...

Ljudi,

zašto se čudimo što Srbija ne izlazi na more? Pa mi smo ljubavnu pesmu ratnika "Tamo daleko" proglasili za geostratešku pesmu! Daleko nam je i limun žut i more, a onda i ojađenu Moravu 'oćemo u kanal da pretvaramo. I većina za tu i takvu pamet i glasa! E, kad sve to znamo, nemojmo se čuditi što se dobrovoljno odričemo Boke (O Dubrovniku i delu Dalmacije ovom prilikom ne bih, nemam vremena).

За излаз на море животно је заинтересовано друштво кога покреће мотив профита заснованог на разлици на цени.
Било је уобичајено та друштва називати националним државама.Из националног никло је грађанско.
Пролетер је нешто друго, он живи у граду,(још од старог Рима)али по дефиницији није грађанин.

Наши пролетери су у договору са туђим црвеним клерикалцима 9 новембра 1944 одлучили да су границе Србије од Београда до Врања.
Тако је извршена ревизија резултата Првог светског рата. Поништене су између осталог одлуке Подгоричке скупштине од 28 новембра 1918.(на радост западних сила)
Не важе одлуке Подгоричке скупштине,јер је "стигла нова власт" обраложиће то Милован Ђилас.(правник по образовању)
Црна Гора је први пут изашла на море 1878 године.

Ozbiljno-neozbiljan odgovor .

@а Милутин?

Па то и јесте углавном тачно.

С друге стране Милутин није могао да зна где све живи исти такав српски сељак.

То и јесте био кључни српски проблем што је сазнање једних српских сељака о другима било посредовано Београдом, који су још пре више од век и по запосели југословенски расисти за које су Хрвати и Црногорци одувек виша раса.

Добар текст који отвара питање српског излаза на море. То ради опрезно и академски ослањајући се на налазе светских научника, извештаје и одлуке међународних организација у сличним ситуацијама.
Понудио је читав арсенал аргумената нашој дипломатији и струци која мора упорно да одбија преседане када се ради о српском питању на Балкану и да га упорно ставља у контекст међународног права и решења која Уједињене Нације и друге организације нуде у сличним случајевима. И други наши научници хладне главе у својим областима доприносе томе да се српско питање отвори и пониште последице вишедеценијског насиља.
Одбити све расистичке концепте када смо ми у питању. Дуг је то и мукотрпан посао.Наравно да би те неко саслушао мораш осим аргумената да имаш и мало тврде снаге и мало подршке неког још моћнијег.
Друга је ствар што наше власти раде све супротно.

Нажалост доста коментатора текст није прочитало и износи неке своје увијене логике или измишља неке геополитичке више математике и не познаје историју.

Каже се и поткрепљује бројкама да је предност ако имаш море а дал ћеш је искористити зависи од много фактора а највише од тебе самог. А и ако је користиш то не значи да је нећеш протраћити на други начин.

Рецимо Хрватској падне са неба нека милијарда од јадранског туризма. Али ако се то протраћи на евро и нато интеграције завршиће у бриселским џеповима. Или ако уграбе домаћи тајкуни завршиће на швајцарскојком рачунима и развијати ту земљу па је дотична зато и богата и без мора.

Каже се у чланку и нешто још злокобније: да су без мора шансе за развој лоше и будућност неизвесна.

Можемо дискутовати о ауторовим ставовима и закључцима, рецимо о улози Русије што примети Марко. Али не и о историјским и привредним чињеницама.

Аутор је лепо научно систематизовао оно што већина нас зна или бар осећа и поткрепио то бројкама.

@@сизиф

Не знам за те многе људе, могуће.

Не сећам се свих детаља, али се добро сећам да сам у Милутину у основи препознао сељака из мог села. А ја сам Крајишник.

А ви мало погледајте шта су Милутину Југословени урадили 1914. и поготово 1915.

Па погледајте како је он могао да гледа на 1944. и све што је уследило. Свуда су били прекодрински Срби као експонент тога зла.
Откуд је он могао да зна да су југословенски расисти из Београда браћи Хрватима припремали терен за то више од 100 година.

Поготово што су то "по дефиницији" његови, а "Књига о Милутину", колико се сећам, управо то релативизује.

@ sizif

Schizoprenija!

@boban

Аргентина је после 1 св рата била шеста економија света. Била је као и САД баш због мора ратни профитер за разлику од нпр Парагваја.

Мексико:Уништена богата аутохтона цивилизација баш зато јер није развијала поморство и остала изолована. После пљачкан као колонија вековима. После под притиском моћнијег северног суседа а европска метропола му опала. Његово време тек долази.

Венецуела: од доласка Чавеза стално напредује. Пре тога море у ствари и није имала. Нафтне платформе, поморство и риболов је био у рукама странаца. Итд...

Иначе све је у складу са ауторовом логиком. Најсиромашнији су Парагвај и Боливија без мора. Богатији су Бразил и Аргентина него Перу Чиле Еквадор јер имају мањи океан, ближи им је наспрамни континент него овима Азија и Аустралија.

Богатија је Северна Америка од њих јер јој је наспрамна развијена Европа а овима неразвијена Африка. Што квалитетније можеш да користиш море богатији си.

Po navodima Gorana Komara, poznatog bokeljskog publiciste I istoricara, analize statistickih podataka pokazuju da na svakim izborima u Crnoj Gori za tzv. srpsku opciju tradicionalno glasa stanovnistvo koje zivi tacno na teritorijama nekadasnje nemanjicke drzave, odnosno na podrucju Boke Kotorske i koje se hrabro deklarise kao srpsko. Srbija je na korak do izlaska na more ali nikada ne iskoristi istorijske prilike da taj korak konacno izvede.

Prvo, ako savez plemena s vodjom nije drzava, onda Nemacka i Italija nisu postale drzave do 19 veka. Norveska mozda ni do 20. Onda vecina arapskog sveta nema ni dan danji drzavu. Onda vecina bivse sovjetske i britanske srednje azije nema drzave.

Drugo, Austriju ne treba racunati u posebnu drzavu. To je Nemacka, samo sto se racuna odvojeno. Sticaj okolnosti.

Trece: Svajcarci? Posto su prvi pozurili da priznaju NDH i sloveniju, pa su primili nato trupe za okupaciju Bosne, u njihovu neutralnost vise niko neveruje. Mozda samo srpski glasac. Posto se trenutno svetsko bogatstvo seli, bojim se da ce Svajcarska nekako biti zaobidjena. Ma da, Svajcarska nije u EU, a u EU je haos, pa jos mogu da racunaju da ce se tudje pare sliti do njih.

Cetvrto: Kad je pao Napoleon, Srbi dubrovcani su mogli da se stave pod zastitu ruske mornarice. Nisu, smrdeli im pravoslavni, ma da je vecina Konavla bilo pravoslavno. Dok se vijorio sv. Vlaho, Dubrovnik je bio zlatna zvezda sredozemlja. A danas, trt. Pa, nekako isto je i sa crnom gorom.

Peto: Zemlje na moru nisu bogate zbog bogatstva mora.
Zemlje na moru su bogate jer mogu da kupuju i da prodaju sta zele, niko ne moze da im tovare pregleda i odobrava. Zemlje na moru su bogate jer mogu da racunaju na pomoc prijatelja. Sirija je na moru, pa ruska mornarica moze doci. Srbija nije.

Izlaz na otvoreno, svetsko, more je kljucna strateska stavka. Nemojte se zavaravati. Zasto su komunisti dali onih par km obale Bosni u okviru SFRJ? Znali su oni da pripremaju drzavu za raspad. Zasto se slovenija spori s hrvatskom oko par km pucine. To je kljucni prolaz na svetsko more za sloveniju. Zasto je za svet kljucno pitanje da li je Kaspijsko jezero ili more?

Решење за српски излаз на море је захтевање територијалне аутономије за Србе у Црној Гори.

Спајањем општина са српском већином (међу којима је и Херцег Нови, са приступом отвореном мору) у једну геостратешку целину са српским предзнаком би могло да се нађе решење за питање изласка на море.

Дакле, дугорочно: Спајење Србије, Републике Српске и делова ЦГ са декларисаном српском већином.

Ma Srbima nije trebala ni Srbij, koje su se odrekli zarad Jugoslavije, ne treba im ni more.

Огњеслав Костовић
Јављајте се чешће.

Боравио сам протеклог месеца на Будванској ривијери и пријатно сам изненађен јачином српства међу Паштровићевима (они су свакако лидери и тренутно најсрпскије племе у ЦГ), Маинама, Брајићима и Грбљанима. Да не знам да је то сада друга држава и да се користи евро као монета, мислио бих да сам у срцу Србије. Такође, све похвале заслушује и град Бар, где се и голим оком види рад националне заједнице. Народ је српскији него у Београду и морам да признам да сам се потпуно осећао као међу својима, за разлику од града у којем сам рођен. Другим речима, ако у првом и најјачем деветогодишњем налету нове државе, уз претходних седам, осма година отворене кампање расрбљавања тог народа то није успели, тешко да ће и у будућности. Ресурсу си све слабији, а ни Мило више није у пуној снази и моћи. Монтенегринчење није прошло и наредних година треба очекивати натавак јачања српства у Црној Гори.

Само ово: благостање у некој земљи је у обрнутој пропорцији са степеном корупције, што значи - што мања корупицја тим веће благостање, и то нема везе ни са морем ни планинама ни долинама. Погледати већ споменуте Аустрију, Швајцарску, Луксембург. Када је корупција ниска или скоро непостојећа, то стимулише настанак ефикасних система управе, малу администрацију, уопште ефикасно друштво. Тиме се постиже најважнија а код нас никад споменута ствар - ПОВЕРЕЊЕ! Поверење грађанина према грађанину, грађанина према држави, институцијама система, здраво пословно окружење.
Не знам какве користи Исланд има од мора којим је окружен, ако изузмем риболов, али знам да је Исланд једна од најнекорумпиранијих земаља на свету, а у групи осталих Скандинавских земаља, Данске, Норвешке, Шведске, Финске.

Jedna od gluposti kojima su nas davili u školi: Srbija ima mnooogo dobar geografski i svaki drugi položaj...ono jes, kuća na sred puta, ali dobar položaj...itd. Zapravo, položaj je toliko loš da ga je nemoguće opisati. Albanija ima 100, a Portugalija 1000 puta bolji položaj od Srbije. Država bez mora i nije država, je li tako drugovi komunisti.

@сер јошка

Наравно да су расизам и расисти велики проблем.
Нарочито за "нижу расу".

kakvih sve poredjenja ovde ima! dovoditi u taj kontekst austriju, koja je ostatak ostataka nekad najmocnije evropske carevine, koja je posotjala skoro 5 vekova, kao i svajcarsku - zemlju bankarskog raja, u najmanju ruku je smesno! dakle, nisu one bogate sto nemaju izlaz na more, vec zbog drugih faktora. o lihtenstajnu i ostalim luksmeburzima, zaista ne bih... primeri somalije i slicnih zemlja opet nisu adekvatni. nisu oni sirotinja jer imaju more, vec sto ne umeju ili ne mogu da koriste njegove resurse, kao i niska poslovna svest i losa ili slaba drzavna i administrativna uprava. cinjenica je da i nasa svest u tom pogledu nije na nivou drugih zemalja evrope, ali isto tako oni imaju visedecenijsko iskustvo u koriscenju mora, morskih voda, trgovinskih puteva... primeri belgije i holandije. uostalom, one su i tako male bile kolonijalne sile! naravoucenije, strateski cilj srbije - izlaz na more!! kraj price! bacili smo sve vojne uspehe i 20. vek, sto smo cekali vekovima..sad - jovo nanovo!