Sa vecinom iznetih cinjenica se slazem.No polazni stav da je "Sartid" bolje prodat nije tacan.Gradjani Srbije(kroz poreze) placaju dug "Sartida" od milijardu i sedamsto miliona maraka,koje je tadasnja Vlada preuzela da plati na ime dugova koje je "Sartid" imai.Ima tu i drugih obaveza no o tome bi neko poput Vas sigurno imao vise da kaze.
Препоруке:
0
0
2
субота, 18 октобар 2008 16:02
вук, онај прави
Врло забрињавајући текст! Изнета аргументација просто захтева да се чује и друга страна. Јер, не треба заборавити, избори су управо добијени овим контроверзним уговором. Брине ме то, што ова анализа долази од ДСС. Мислим, да не заврши као и досадашње анализе. Скрајнута и без реакције аутора...П.С.Сартид је "језичка финеса", а не тврдња...
Препоруке:
0
0
3
недеља, 19 октобар 2008 09:37
drasko
Mozda Sartid jeste bolje prodat, medjutim potpisivanjem SSP se drzava Srbija obavezuje da dotira Sartid u slucaju potrebe.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 19 октобар 2008 16:57
Пера
"Сартрид" је продат за 23 милиона долара, колико данас вреди фудбалски клуб "Сартид", са игралиштем, стадионом и свлачионицама. Уговор са "Фијатом" је димна бомба, предизборна. Добро за Крагујевац, лоше за Србију. Да ли смо 300 милиона евра, за "Фијатових" 700 милиона евра. Плус бесплатна земљишна рента на 10 година, плус ослобођење пореза на 10 година, плус најефтинија радна снага Европе. Европа је благородна ,па ће да награди.Што би се рекло"За европску Србију".
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 20 октобар 2008 12:19
vogon
Eh, dinikiću nije valjao ugovor sa rusima za NIS a valja mu ovakav ugovor sa fijatom. E stvarno je Srbija obećana zemlja, jer se u njoj svaka čuda događaju. Pa ko je pravio i kako ovu vladu ko je sve čini dobro je da nije i gore nego što jeste. Odlična analiza ugovora koji mnogi smatraju spasom srpske privrede i velikim plusom ove nesretne vlade. Nažalost kada se nešto pravi sa ciljem predizborne reklame ispada kuso i nedorečeno. Kada bi političari u našoj zemlji odrasli i prestali razmišljati kao bubašvaba od nadražaja do nadražaja (da ne kažem od izbora do afera) i imali realnu strategiju razvoja naše zemlje, bilo bi nam svima bolje, osim analitičara koji bi morali promeniti profesiju jer ne bi imali o čemu da pišu.
Препоруке:
0
0
6
петак, 31 октобар 2008 23:19
Т.Д.Б.
Господине Поповићу,
Данас сте на Скуштини Србије изнели врло битно запажање у вези приватизације Заставе. Поставили сте питање каква ће квалификациона структура запослених у Застави бити за неколико година? Исказали сте бојазан да ће то можда утицати на смањење броја студената на универзитетима у Крагујевцу и Београду оријентисаних на аутомобилску индустрију. Тај аспект приватизације у Србији од 2001.године је потпуно занемарен. Навешћу пример приватизације Сартида (USSS). Уколико би се анализирала измена квалификационе структуре USSS уочи и четири године након промене власништва, могло би се закључити следеће:
• Да је велики број високообразованих кадрова напустио USSS у прве три године његовог власништва (купопродајни уговор је обухватао обавезу USSS да у прве три године не отпушта запослене раднике)
• Да је велики број високообразованих кадрова прихватио понуду дату одмах након истека поменуте три године из купопродајног уговора, да добровољно раскину радни однос и до стицања услова за пензију буду на бироу за незапослене, односно, да оду у пензију пре истека законске могућности да раде пун радни стаж од 40 година (уз одговарајуће новчане надокнаде)
Ово је допринело да се битно измени квалификациона структура запослених само за четири године од обављене приватизације, а тренутне последице и оне које могу бити убудуће, су:
• Губитак потенцијала искуства и знања високостручних кадрова који су раније прекинули свој рад у USSS Смањење интересовања за студије металуршке струке
• Технолошка зависност и научна инфериорност Србије у металуршкој струци (привредни напредак Кине се подудара са чињеницом да су највећи произвођачи челика у свету)
.jpg)
Данас сте на Скуштини Србије изнели врло битно запажање у вези приватизације Заставе. Поставили сте питање каква ће квалификациона структура запослених у Застави бити за неколико година? Исказали сте бојазан да ће то можда утицати на смањење броја студената на универзитетима у Крагујевцу и Београду оријентисаних на аутомобилску индустрију. Тај аспект приватизације у Србији од 2001.године је потпуно занемарен. Навешћу пример приватизације Сартида (USSS). Уколико би се анализирала измена квалификационе структуре USSS уочи и четири године након промене власништва, могло би се закључити следеће:
• Да је велики број високообразованих кадрова напустио USSS у прве три године његовог власништва (купопродајни уговор је обухватао обавезу USSS да у прве три године не отпушта запослене раднике)
• Да је велики број високообразованих кадрова прихватио понуду дату одмах након истека поменуте три године из купопродајног уговора, да добровољно раскину радни однос и до стицања услова за пензију буду на бироу за незапослене, односно, да оду у пензију пре истека законске могућности да раде пун радни стаж од 40 година (уз одговарајуће новчане надокнаде)
Ово је допринело да се битно измени квалификациона структура запослених само за четири године од обављене приватизације, а тренутне последице и оне које могу бити убудуће, су:
• Губитак потенцијала искуства и знања високостручних кадрова који су раније прекинули свој рад у USSS Смањење интересовања за студије металуршке струке
• Технолошка зависност и научна инфериорност Србије у металуршкој струци (привредни напредак Кине се подудара са чињеницом да су највећи произвођачи челика у свету)