Хвала Богу, што су Руси(за сада)стрпљиви са нама,јер ми стварно не заслужујемо било какву руску помоћ.Па,колико јуче ,скоро да је прошло незапажено,то што нам је тава једна сила,укинула визе.Кад из Брисела стигне информација да ћемо можда бити на Шенген листи,овде се данима прича о томе,и слави.Више је него очигледно шта је овде урадио анти-руски лоби.Зар,свакодневно треба да се присећамо шта су нам, у претходном периоду,све урадили наши "савезници".Бомбардовање више пута,у прошлом веку,осиромашени Уранијум,отимање територије,итд. Док се друге земље све више додворавају Русији,ми се понашамо препотентно,као да смо ми нека сила,и никад нам није довољно добра руска помоћ.
Препоруке:
0
0
2
среда, 29 април 2009 16:49
Милан Пурић
Одличан текст.Честитам.
Препоруке:
0
0
3
среда, 29 април 2009 22:58
PREDRAG
Perfektan clanak,apsolutno poznavanje situacije u regionu zemalja bivseg SSSR-a.Takvo poznavanje prilika po meni moze da ima neko ko je ziveo na tim prostorima.Pretpostavljam da je Andjelkovic neko vreme proveo u Moskvi,jer koristi terminologiju tipicnu za ruse.Kao na primer da rusi za ljude koji zive u Kazahstanu kazu kazahi,imena predsednika drzava pravilno napisana bez suvisnih ili izgubljenih slova.Jedno totalno poznavanje i za to bravo.Mozda je trebalo malo vise opisati ulogu Putina u normalizaciji odnosa sa tim drzavama jer poenta je u tome da je upravo on uspeo da stvori poverenje u Rusiju.Putin je nametnuo jedan do tada za Rusiju nepoznat nacin dominacije a da se druga zemlja ne oseca podredjenom,da anulira odredjene negativnosti koje su posle raspada SSSR-a poneli rusi kao predstavnici dominantnog naroda u savezu.Islo je to korak po korak,ali se isplatilo.U ovom momentu i za dugo Rusija je faktor stabilnosti u regionu,Rusiji se veruje.To je osnovni razlog neuspeha nametanja politike amerikanaca-njima tamo niko neveruje.Pa i te vrednosti koje amerikanci prolongiraju isto tako nisu prosle.Ipak su oci uprte u Rusiju uz sve neuspele pokusaje Amerike da tako ne bude.Rusi su "SVOJI"a amerikanci su"STRANCI"i sa tim sve je receno.Jos jednom hvala na ovako ozbiljnoj studiji.I hvala Vam na dostojnom ucescu u emisiji KLJUC gde ste pokazali da pred argumentima i gosca iz nevladinog sektora ostaje bez reci.Ostanite uvek takvi. S postovanjem.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 30 април 2009 16:26
Планета
Било би добро упоредити политику Русије и политику Србије током последњих 20 година. Ту би се видело са колико мегаломаније, незнања и бахатости је вођена политика 90-тих у погледу Срба ван Србије и суседних држава, а са колико сервилности и немоћи се последњих неколико година граде односи са суседима, и колио се не води рачунa о Србима и утицају Србије у околним државама, који практично не постоји.
Препоруке:
0
0
5
субота, 02 мај 2009 08:31
Милорад Вукашиновић
Одличан текст господина Анђелковића. Зрео, аргументован и поучан. Оно што је посебно занимљиво то је да се Русија полако враћа у оне делове Централне Азије, где доминира другачији културно цивилизацијски и религиозни контекст.
Да ли ситуација у овом делу света према мишљењу господина Анђелковића, руши чувену Хантингтонову теорију о немниновном судару цивилизација?
Препоруке:
0
0
6
субота, 02 мај 2009 16:00
Драгомир Анђелковић 1. део
Поштовани г. Вукашиновићу,
Захваљујем се на похвалама за текст. Што се тиче Хантингтонове теорије, стварно мислим да је цивилизацијски склоп карактеристичан за Средњу Азију озбиљно поткопава, односно упрошћеност те теорије показује у пуном обиму. Хантингтон, с извесним одступањима, углавном цивилизацију своди на религију. Међутим, оне су много комплексније. Често настају прожимањем различитих националних култура и верских традиција, а једном уобличене цивилизацијске зоне су и даље подложне еволуцији, и како сударима са другим цивилизацијама, тако и прожимању. Дефинитивно, цивилизације нису нешто статично, нити су неминовно упућене на сударање.
Додуше, судари постају неминовност када се ради о цивилизацијским крајностима, и то прозелитске, агресивне природе. Хантингтон говори о неминовном сукобу западне цивилизације са исламском. Међутим, мислим да проблем нису ни, упрошћено речено (јер мислим да не постоји јединствена исламска цивилизација већ исламске цивилизације, а у некој мери то важи и за Запад), западна ни исламска цивилизација, већ фанатични идеолошки пројекти који су унутар западног и исламског цивилизацијског круга настали, и који покушавају да се идентификују са њима, односно њих да по уреде по својим стандардима.
Мислим да је у праву био Шарл Морас када је говорио о опасности која прети европској цивилизацији од пада у материјалистичко варварство, односно о томе да цивилизација мора да се заснива на духовним вредностима а не на трговачким принципима. У складу са тим, мислим да оно што се од стране мондијалистичких и вулгарно либерално-економских идеолога назива западним вредностима, у ствари представља негирање оних истинских вредности на којима је изникла европска култура.
Препоруке:
0
0
7
субота, 02 мај 2009 16:01
Драгомир Анђелковић 2. део
Уједно, пошто је грабежљивост, крајни материјализам, у сржи тзв. новозападне цивилизације, она мора агресивно да настоји да наметне своје „вредности“ и народима који јој се на неки начин опиру, како би они били лакше укључени у систем који омогућава максимално извлачење профита од стране моћника који стоје иза кулиса, и служећи се флоскулама о правима грађана, слободној трговини, либералном интернационализму, теже немилосрдној експлоатацији људи широм света (укључујући и земље које су укључене у тзв. новозападну цивилизацију).
Хантингтон не објашњава како ваља природу цивилизација, и окало на многе од њих примењује теорију неминовног сукоба, међутим сукоб је једино неминован између носилаца хегемоније и антивредности тзв. новозападне цивилизације и остатка света. Но, тај сукоб је различитог интензитета и не мора да буде отворен. Уз то, време ће показати, а у то дубоко верујем, да ће се пре или касније појачати отпор заговорницима владајуће новозападне идеологије и у оним земљама које су наизглед постале њена база. Многи Американци постају свесни да њива традиција, хришћанске вредности, нормална људска топлина и солидарност, бивају гажене у име система који почива на безграничним потрошачким склоностима и тежњи ка профиту.
Наравно, крајност која је настала на западу, изродила је и друге крајности. Данас уз њу постоји бар још један једнако искључив, и све агресивнији цивилизацијски модел, који се бори како за то да заживи на подручју које сматра својим цивилизацијским кругом, али и да га прошири, и с друге стране и да се супротстави нвозападном културном и сваком другом експанзионизму. О томе између осталог говори врло занимљива књига, која нажалост није преведена на српски, “Jihad vs. McWorld”, чији је аутор Benjamin R. Barber.
Желим још да се захвалим и Милану Пурићу, Предрагу и свим другим коментаторима, на позитивној оцени текста.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 03 мај 2009 04:56
Pohvale i sugestije
Iscrpan tekst i sjajne, pronicljive fusnote, g. Andjelkovicu. Ovaj tekst bi valjalo prevesti i poslati ga trenutno najinteresantnijim knjizevnom magazinu na engleskom, Times Literary Supplement-u (TLS), koji u poslednjem broju donosi kritiku knjige o 'Sovjetskoj crkvi' (kako pezorativno zovu RPC) i njenom uticaju. Katastrofalna ideoloska ostrascenost koja se moze uporediti samo sa izvestajima BBCja iz Osetije. Molim i Vas i zainteresovane da ovaj tekst procitaju (nalazi se u besplatnim clancima i zaista je sjajan primer tendencioznog komentarisanja ruske geopoliticke situacije i 'stanja crkve', koja, eto, poput SPC nije demokratska institucija).
Hvala Vam takodje i za kratku ali uravnotezenu analizu Hantingtonovog modela. On je iz akademske misli (doduse povrsne) presao u poiliticki recnik Busa, ali i Blera, Hauarda i drugih anglosaksonskih politicara, da bi gotovo neprimetno skrenuo u medije; od kritike neasimilovanih muslimana koji ne koriste alkohol, ne jedu svinjsko (i valjda zbog toga nisu asimilovani), i koji, 'u ime politickog Islama' nose burku, do ozbiljnih poziva na limite tolerancije. Oni pre svega dolaze iz Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, a u Francuskoj postoje vec decenijama. Vase tumacenje fundamentalizma kao siroko rasprostranjenog fenomena, i civilizacije kao fleksibilnog pojma je zaista osvezenje u moru ocajnih tekstova u dnevnim novinama koje narucuje antiruski lobi.
Ako primate sugestije, bilo bi sjajno procitati Vase analize naftnog buma u regionu, tekstove o uticaju pravoslavne i islamske religije na prostoru bivseg SSSR-a, kao i nesto o trenutnoj ravnotezi snaga na Baltiku.
.jpg)
Да ли ситуација у овом делу света према мишљењу господина Анђелковића, руши чувену Хантингтонову теорију о немниновном судару цивилизација?
Захваљујем се на похвалама за текст. Што се тиче Хантингтонове теорије, стварно мислим да је цивилизацијски склоп карактеристичан за Средњу Азију озбиљно поткопава, односно упрошћеност те теорије показује у пуном обиму. Хантингтон, с извесним одступањима, углавном цивилизацију своди на религију. Међутим, оне су много комплексније. Често настају прожимањем различитих националних култура и верских традиција, а једном уобличене цивилизацијске зоне су и даље подложне еволуцији, и како сударима са другим цивилизацијама, тако и прожимању. Дефинитивно, цивилизације нису нешто статично, нити су неминовно упућене на сударање.
Додуше, судари постају неминовност када се ради о цивилизацијским крајностима, и то прозелитске, агресивне природе. Хантингтон говори о неминовном сукобу западне цивилизације са исламском. Међутим, мислим да проблем нису ни, упрошћено речено (јер мислим да не постоји јединствена исламска цивилизација већ исламске цивилизације, а у некој мери то важи и за Запад), западна ни исламска цивилизација, већ фанатични идеолошки пројекти који су унутар западног и исламског цивилизацијског круга настали, и који покушавају да се идентификују са њима, односно њих да по уреде по својим стандардима.
Мислим да је у праву био Шарл Морас када је говорио о опасности која прети европској цивилизацији од пада у материјалистичко варварство, односно о томе да цивилизација мора да се заснива на духовним вредностима а не на трговачким принципима. У складу са тим, мислим да оно што се од стране мондијалистичких и вулгарно либерално-економских идеолога назива западним вредностима, у ствари представља негирање оних истинских вредности на којима је изникла европска култура.
Хантингтон не објашњава како ваља природу цивилизација, и окало на многе од њих примењује теорију неминовног сукоба, међутим сукоб је једино неминован између носилаца хегемоније и антивредности тзв. новозападне цивилизације и остатка света. Но, тај сукоб је различитог интензитета и не мора да буде отворен. Уз то, време ће показати, а у то дубоко верујем, да ће се пре или касније појачати отпор заговорницима владајуће новозападне идеологије и у оним земљама које су наизглед постале њена база. Многи Американци постају свесни да њива традиција, хришћанске вредности, нормална људска топлина и солидарност, бивају гажене у име система који почива на безграничним потрошачким склоностима и тежњи ка профиту.
Наравно, крајност која је настала на западу, изродила је и друге крајности. Данас уз њу постоји бар још један једнако искључив, и све агресивнији цивилизацијски модел, који се бори како за то да заживи на подручју које сматра својим цивилизацијским кругом, али и да га прошири, и с друге стране и да се супротстави нвозападном културном и сваком другом експанзионизму. О томе између осталог говори врло занимљива књига, која нажалост није преведена на српски, “Jihad vs. McWorld”, чији је аутор Benjamin R. Barber.
Желим још да се захвалим и Милану Пурићу, Предрагу и свим другим коментаторима, на позитивној оцени текста.
Hvala Vam takodje i za kratku ali uravnotezenu analizu Hantingtonovog modela. On je iz akademske misli (doduse povrsne) presao u poiliticki recnik Busa, ali i Blera, Hauarda i drugih anglosaksonskih politicara, da bi gotovo neprimetno skrenuo u medije; od kritike neasimilovanih muslimana koji ne koriste alkohol, ne jedu svinjsko (i valjda zbog toga nisu asimilovani), i koji, 'u ime politickog Islama' nose burku, do ozbiljnih poziva na limite tolerancije. Oni pre svega dolaze iz Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, a u Francuskoj postoje vec decenijama. Vase tumacenje fundamentalizma kao siroko rasprostranjenog fenomena, i civilizacije kao fleksibilnog pojma je zaista osvezenje u moru ocajnih tekstova u dnevnim novinama koje narucuje antiruski lobi.
Ako primate sugestije, bilo bi sjajno procitati Vase analize naftnog buma u regionu, tekstove o uticaju pravoslavne i islamske religije na prostoru bivseg SSSR-a, kao i nesto o trenutnoj ravnotezi snaga na Baltiku.