Mislim da je ovo veoma korektan osvrt g. Marinka Vučinića koji realno sagledava stanje i poziciju srpskog naroda u Crnoj Gori, kao i sve nedostatke politike aktuelne vlasti u Srbiji, prema napred navedenim pitanjima. Aktuelna vlast u Srbiji, nema izgrađen stav prema nacionalnoj politici u celini, kao i prema nizu pitanja, uključujući i srpske interese u Crnoj Gori. Ona ima ideološku bliskost sa režimom Mila Đukanovića, oličenu u zavisnosti od Vašingtosnke politike, čija je suština na Balkanu, upravo u neprijateljskom odnosu prema egzistencijalnim srpskim interesima. Tu i nastaje protivrečnost pošto vlasti u Srbiji, oličene u DS i Borisu Tadiću moraju i žele da ugode američkioj politici, a u isto vreme se trude da ostave utisak u javnosti Srbije vođenja umerene nacionalne politike. Taj raskorak između stvarnosti i poželjnog se nadomestuje fiktivnom slikom koju stvara najveći deo medija koji su pod kontrolom DS, odnosno njihovih američkih sponzora.

одавно је опште место да је заједнички циљ многих (и домаћих и страних) комадање српског националног корпуса. Прогласи се идеолошки колерктивитет (нпр. Црногорци који као нису Срби или МУЛТИЕТНИЧКИ Војвођани)и нападно се форсира и медијски и кроз образовни систем. И - како реагују наводни чувари српких интереса - ТАКО ШТО ЛЕГНУ НА РУДУ И ПРИХВАТЕ НАМЕТНУТУ ПОДЕЛУ. Овај текст који износи уобичајене хиљаду пута поновљене ставове је типичан пример...Генијално - сложимо се са Милом да постоје Црногорци и Срби из Црне Горе, бринимо се само о овим другима, стимулишимо њихово исељавање из ЦГ давањем двојног држављанства, заборавимо да су бар трећина држављана Србије пореклом Црногорци, немојмо се залагати да они не дај Боже добију право на држављанство своје прапостојбине и преко тога да не дај Боже и Србија добије већи да не кажем одлучујући утицај на збивања у ЦГ...што реко један протиојереј на једном скупу Срба из ЦГ "не чините то ОНИ БАШ ТО И ХОЋЕ!!!"

Равнодушност власти према Србима ван Србије већ представља континуитет (Крајина, Република Српска..). Она извире из равнодушности већине народа. Углавном нису равнодушни они који су за те просторе ван Србије везани родбинским везама, пореклом и сл. (али чак и такви су често равнодушни). Зато је лако да и најмања нечија жеља, намера, утицај, изазове да и без притиска равнодушна власт (већински) равнодушног народа припреми терен за нпр. будуће одвајање Војводине. Довољно ће бити да се пар утицајних људи из. нпр. Хрватске, Мађарске, или Аустрије договори око тога са пар локалних политичара и ето, не постоји ништа што би то одвајање могло спречити. Једино евентуално другачији планови Русије, у игру око нас укључују САД, Немачку и битније земље. Ми нисмо у стању да изградимо чврсту државу, кућу која стоји. За одувати нашу кућу није потребан страшни вук, економски цунами, сукоб светских размера, не, довољан је најмањи поветарац и парче по парче отпада. Буде ли нпр. Албанија желела даље ширење на наш рачун, оствариће га, пожеле ли слично други, могли би то да остваре, јер смо такви какви смо, равнодушни према сопственој судбини (Срба као народа и Србије као државе). Ми нисмо успели никада направити државу коју ветар не може лако да одува. Равнодушну већину није брига за то, а они који се и забрину, углавном су у илузији како смо некад у прошлости умели да направимо солидно здање. Нисмо! Ту илузију требамо разбити и покушати, док нам још није истекло време, да саградимо здање које неће пасти код првог поветарца, или чак само од себе (то се управо сада догађа, док смо у већини равнодушни према издвајању Војводине, како очекивати да будемо више заинтересовани за положај Срба ван Србије?).

„и прихвате наметнуту подјелу“. А шта би било користи да затварам очи и не вјерујем људима који кажу да су друге нације, имају своју државу, која не признаје територијални интегритет Србије, да мислим да се шале и да чекам да се предомисле – каква илузија. А у међувремену да Срби из Србије игноришу своје сународнике из Црне Горе – па то је оно што ЦГ власт хоће – да изигнорисани Срби из ЦГ схвате да су остављени и да их се остатак Српског народа одриче и да треба и они да се препишу у Црногорце и одрекну Српства.
Па Мило би волио да се питање опет релативизује, да напетост мало попусти и да му то олакша асимилацију Срба у Црногорце. Да ли си слушао причу о жаби која не искаче из лонца ако се температура полако повећава до тачке врења, а послије је већ касно. Давање држављанства сународницима кад га затраже је тековина свих великих држава, ја бар знам за Грчку, Израел, Русију, Њемачку, Шведску, Велику Британију ... Какав су то Срби народ ако их се њихова држава одриче? Да се Србија залаже да њени грађани добију ЦГ држављанство – па каква би то држава била да тјера људе у држављанство друге државе. Није да бих имао нешто против да становници Ср добију држављанство ЦГ – али то је просто илузија – па ни грађани ЦГ који живе у Ср нису могли гласати о најважнијем питању – припадности или не савезу, док су становници Детроита могли да гласају.
А за цркву – она има своју логику. Успут речено, национализам у цркви је строго забрањен. Цркви је свеједно који је народ , све док је народ православни – тако да Срби у ЦГ и Ср живе у илузији да је СПЦ у ЦГ ослонац опстанка српске националне мањине у ЦГ, или неког новог васкрса Српства.
Извини Бока Јуниоре што постајем личан, али престани да живиш у илузијама. Необавијештен си као Коштуница када је потписивао споразум о стварању Србије и Црне Горе са клаузулом о референдуму, када је до последњег тренутка вјеровао да власт у ЦГ неће намаћи довољан број гласова. Нека ми опрости Коштуница као „својему“, али је дебело изигран.СССС

још нешто БОКИ лепо си написао: "Давање држављанства сународницима кад га затраже је тековина свих великих држава, ја бар знам за Грчку, Израел, Русију, Њемачку, Шведску, Велику Британију ..." да ли то значи да то исто не би требало да буде тековина и малих држава као што је ЦГ? ... По чему ти, који си очигледно рођен у ЦГ и гребеш за српско држављанство (што ти не замерам) иако немаш везе са Србијом, имаш већа права од мене који сам рођен у Србији а немам права на држављанство ЦГ одакле су (коју су стварили) моји преци?...

«мислиш да ниси Србин, па немој ни бити, ко те ..». Хајде овако Бока Јуниоре, ти убјеђуј Црногорце да постану Срби или Срби-Црногорци или Црногорци-Срби или шта год већ хоћеш, желим ти пуно среће, дакле ти ради на Црногорцима који нису Срби и причај њима шта год хоћеш, ја ти нећу сметати. Мени остави Србе без али, Србе без задршке, да куражимо једни друге да не издамо свој српски народ да останемо оно што мислимо да јесмо, и немој нам се мијешати. Има нас једно 15 посто у ЦГ, и мени је то доста, кад нас не може бити више. Па и да је мање, истина и правда је једна. Немој мене убјеђивати да су Црногорци Срби, убјеђуј њих - Црногорце. Ако хоћеш да мене убјеђујеш да је свеједно и да сам и ја Црногорац, јави се Милу да те запосли, пошто је релативизација у интересу пројекта ЦГ државе и нације, сада када су јаки, могу себи да је допусте, да би направили гранд-финале, да би се Срби у ЦГ асимиловали.

Немој од мене да тражиш ЦГ држављанство, обрати се црногорској држави и полажи пријемни испит из црногорској језика, ако ти то није понижавајуће. Имаш мој благослов и подршку, али ти ја ту не могу помоћи, пошто немам власт у Црној Гори. Та држава је већ рекла своје шта мисли о теби и о твојим прецима када ти није дозволила да одлучујеш (па чак ни држављанима) о њеној судбини, са ким ће се дружити, а дозволила је то Aлбанцима из Детроита.

Да ли ја имам право на Српско држављанство је ствар односа мене са мојом матичном државом Србијом, и не сметај ти мени, не сметам ни ја теби.