Стицајем околности, био сам један једини пут у животу у непосредној близини Патријарха Павла. Било је то још у она времена, када је са све својом великом актн-ташном ишао пешке београдским улицама. Веровали или не, осетио сам његов ореол. Јасно, дубоко, прожимајуће, за мене који до тада баш и нисам био неки верник, био је то као удар грома. У тренутку сам схватио ону о „живом светцу који хода“. Уосталом, нисам једини. Неки кажу да и биоенергетичари поседују ауру. Следствено томе и Др.Дабић је поседује. У његовој близини, нажалост, нисам био. Истина, једној од две Србије обојица сметају. А изгледа и оној другој, што је уствари прва или би, бар, то хтела да буде. То закључујем по гласном ћутању! Мислим, чинило се да је само Другој Србији био потребан Др.Дабић у Хагу. После су пале сумње да је и оној првој ту нешто одговарало, само што то она није хтела да призна. Тако је енергија, већа од оне космичке, Теслине, заувек отишла у празно! Сада се са супротним „српским полом“, од оног Дабићевог, и то пред нама и уз наше прећутно одобравање, одиграва нешто неприродно. У суштини исто што се и са њим одиграло. Издаја! Не толико човека, јер овај је толико Човек да нам то сигурно неће замерити, колико српских интереса. Када смо најзад помислили да је време завера неповратно прошло, она се догађа на наше очи. Што је још горе, уз поменуто гласно ћутање. И језиво климање главом. Мислим, оном коју ћемо сутра однети „султану преко баре“, на тацни. И то је Србија! По којем то редном броју?

Ја предлажем српским владикама да приону на Господњу
молитву и одговоре на сва питања ће врло брзо добити.
У ове сложене изборе српског патријарха не треба ни да се упуштају њихово је да се моле Господу БОГУ,и он
ће им помоћи,баш зато што су људи и зато што су њихо-
ве могућности ограничене, а Господ већ зна како треба
се понашати у овим искушењима.Највећи грех би починили ако би попустили пред политичарима који су интересно већ опредељени.