Имам утисак да су нас у Хашком "трибуналу" толико замрзели да ми се чини да би буквално све грађане Србије волели да виде на оптуженичкој клупи.

Konacno da i Haag donese jednu pravednu presudu!

"Они (тзв. међународна заједница) су подржавајући сецесионисте на почетку Југословенских сукоба изазвали ратне страхоте које нису очекивали. Онда су, да смање штету, послали неке посматраче који би требали да буду медијатори у свим тим догађајима, тј. да обезбеде што тишу сецесију одметнутих република, како се и у њиховим земљама не би десило нешто слично, јер би се и њихови сепаратисти сасвим исправно позвали на југословенски преседан. Е, ту се нашао неки југословенски мајорчић да им прети прстом и виче: ,,Ово је моја земља...’’ i nije se snasao. I ko se jos nije snasao?
Ovo je veoma naivno vidjenje.
Sve se sistematski odigravalo i danas se jos uvek odvija po istom jednostavnom planu. Kad god imas priliku udari po Srbima jer oni su mali Rusi.Najbolje bi bilo da nestanu.

Totalno neobjektivan članak u kome se pokušava da proturi na mala vrata teza da su u Hagu ipak u pravu jer "se eto Šljiva nije snašao" ali da su i oni malo "prećerali"!
Ovde se radi o tome da, ako je Šljivančanin trebao biti osuđen za to "što se nije snašao", na koliko godina treba da se osude oni krvoloci koji su sa predumišljajem i namerom vršili zločine.
Ova nova kazna služi za to da nam se kaže i da nas ponovo podsete da smo niko i ništa i da su oni gospodari naše sudbine i da je jedini naš izbor da budemo sluge.

А како је Шљиванчанин и могао "да се снађе", официр једне војске која је управо остајала без свог основног титовског и југословенског идентитета, и покушавала да нађе други, и то не зато што би то било питање од суштинске важности за њен опстанак и самодефинисање, него зато што је морала да се брани од нападача који су припадали одреда једном народу, доскорашњем "братском", против кога је сад требало наједном отворено ратовати?! Чији је он тад официр био, југословенски, српски? Ова шизофрена располућеност позната је свакоме које у то доба био војнички активан, и готово да није било официра који би избегао ову транзицију под принудом, што је било нарочито тешко ако знамо да је војска била најконзервативнији чувар титоизма - а онда се титоизма напречац требало манути и потражити друкчији идентитет. Пар месеци пре овога иста та војска је усташе у Борову Селу спасила од масакра, да би онда безглаво и будаласто бомбардовала Вуковар, немајући никакву паметнију идеју. И како је ту уопште ико и могао да се снађе? Тадашња ЈНА била је карикатура војске, зато је и било могуће да на терену свако ради шта хоће, па и да локални башибозук, који увек чека овакве ситуације да би дошао по своје (само ако му се допусти, а ЈНА није појма имала све до краја која је уопште њена улога у свему томе), дође на власт и побије 200 ратних заробљеника. Слажем се с Марком да је Шљиванчанин награбусио пре свега зато што се првио важан и кочоперио се глумећи победника, док се иза његових леђа свашта у граду дешавало - најгори усташе су се извукли, а остали су многи који су били тек мобилисани. Све ми се чини да је Шљиванчанин жртва општег, а не свог несналажења - био је у крупном плану и послужио као пример. Ја бих више волео да знам ко је наредио оно идиотско бомбардовање града који је био готов да падне бар два месеца пре тога, и како се могло десити да се у наводно блокираном граду усташама дотура помоћ? То свакако нема везе само са жртвеним јарцем Веселином Шљиванчанином.