„Ипак, не бих се сложио са онима који су спремни да овај филм виде као анти-српски. Мислим да то није циљ филма (осим ''колатерални''), него просто начин, или услов да до снимања у међународној продукцији уопште дође.“ Мислим, стварнооо!? Па у томе и јесте ствар! Како снимити филм, чијим парама? Добро, направићу оно што финансијер захтева! Хоћу рећи, испљуваћемо мало Србе, они су на то ионако навикли, поготово када долази из круга двојке. И онда, као шлаг, иде кандидатура за Оскара. Јер се ради о саветнику актуелног министра! Мислим, знамо да „Оскар једе све“, али баш толико!? Видео сам скоро, сасвим случајно, филм прослављеног режисера светског гласа, Вернера Херцога. Који тужни случај једног великог имена светског филма! Амрички пилот немачког порекла (дете у време завршног савезничког бомбардовања Хитлерове Немачке), бомбардује жестоко по Азији у име америчке слободе или сна, свеједно, бива оборен и заробљен, па се онда ређају „сцене ужаса“, у којима се они који су бомбардовани напалмом (разуме се да се ради о недужном цивилима, женама, деци и старцима) „иживљавају“ над тим истим пилотом, који на крају „храбро“ бежи и успева да се спасе. Који морални, етички и, што је сигурно најгоре, уметнички пад једног великог филмског имена. Гледао сам и, додуше пиратску, верзију „Турнеје“. Прво, има ту код нас и бољих филмова (мада не делим одушевљење појединих критичара најновијом српском продукцијом). Друго, очито је да се филму приступа са чисто пропагандне стране, да се Срби још једном и „уметнички“ окриве (пажња(!), после Монтпељеа моћда заиста следи и Оскар!). И можете се сви ви трудити колико хоћете да измишљате ово или оно, та нит „антисрпске пропаганде“ се провлачи кроз цео филм! Па, чак, ако хоћемо, и тим карикираним али, ипак, реалним миљеом „београдског грађанског друштва деведесетих“...Мислим, њима се то свиђа, коме још?