Veoma znacajan clanak-na slicnim analizama dokumenta BIS radi Nik Pasic,junior u Torontu(ocekuje se uskoro stampanje knjige).
Bilo bi interesantno ukrstiti Vasa istrazivanja s istrazivanjima S.Avramov( britansko finansiranje Pavelica jos od tridesetih godina) i N.Pasica.
Srbija se brani znanjem!
Hvala Vam!

Било би добро да НСПМ уведе рубрику за чланке који су од изузетног значаја и који би требали бити лако доступни онима који ће за неколико месеци први пут приступити вашем сајту.

Одличан текст. Суштински важан текст за разумевање наше стварности, прошлости и размишљања о будућности. Само још једно треба додати да би се наведено боље разумело. Зашто су Британци и САД имали такав однос према Србима и имају га и даље. У њиховим плановима за светску владавину велики ривал им је Русија. Срби као православни Словени и историјски руски савезници су идентификовани као "мали Руси" на Балкану и намењена им је од стратега из Вашингтона и Лондона грозна судбина. На нама је да то схватимо и видимо на кога ћемо рачунати надаље, а од кога треба зазирати.

Gospodine Svircevicu,

za sve ovo sto ste napisali niste morali da idete cak u London. O razlikama medju stanovnistvom, o poreskim opterecenjima i vodjenju racuna o svemu tome kada se bude kreiralo novo drzavno uredjenje mogli ste da procitate kod Jovana Cvijica.

A sto se tice ostalog teksta, posebno povezivanjem dogadjaja i interpretacijom, mi opet ne moramo da citamo Vas. Dovoljno je citati Dobricu Cosica, naseg velikog pisca koji je Srbiju uveo iz 20-og u 19-ti vek.

Vozdra!

Изузетано користан текст, и врло поучан.Међутим,мислим да треба објаснити због чега је то тако,и шта се креије иза тога.И морамо да коначно направимо неку стратегију,како се изборити са овим великим проблемом.

Хвала Вам за овај текст и напор у тражењу и истраживању докумената, који треба Србима да отворе очи, иако је то много теже данас, после толиког пропуштеног времена, што је по природи ствари "релативизовало" значај истраживања и њихове "примене".
Нису случајно и без разлога, који су им одређивали њихови интереси "и једни и други и трећи" сваки пут "долазак у Србију и на српске просторе" обележили бомбама, по библиотекама, манастирима и свему што сведочи о нашем трајању и њиховим намерама. Нису католички свештеници, посебно фрањевци а касније и многи други толику енергију и време уложили да српска ћирилица буде толико омрзнута код несрба, а потцењена код Срба, јер ко је зна и користи, може сам да се обавести о "догађајима" и намерама многих на овим српским просторима. Непотребно је подсећати да су цели "политички" пројекти на овим просторима имали и имају за основни циљ искорењивање српске ћирилице.
Збуњује да се мало или никако не пише о Одлукама Четвртог конгреса КПЈ из 1928., тзв Дрезденског, где су постављени циљеви разбијања Краљевине СХС и формирање држава и нација, на њеном простору, а што се и реализовало у скорој прошлости. Зашто се ћути о споразуму Моше Пијаде, у име КПЈ и Миле Будака, у име Усташа, за "уништавање свега српског и православног" као заједничком циљу "борбе" комуниста и Усташа, на простору тадашње Југославије. Да ли треба подсећати да је то било пре Другог светског рата, и да су и једни и други били, данашњим речником, терористичке организације. Много тога, барем да знамо и разумемо, је неопходно истражити и публиковати, у супротном ћемо у незнању сачекати и нове "изазове", који у виду планова чекају погодно време за реализацију.
Велики и обимни послови и задаци чекају српске интелектуалце, научнике из свих области, као и привреднике и политичаре. И војнике. Радници и сељаци, земљорадници су и до сада свој део посла и обавеза радили и поред изостанка подршке оних чија је то стална обавеза.

Preporucujem g. Svircevicu da pogleda mapu politickog uredjenja Kraljevine Jugoslavije- Banovine, od 1929. (nije potrebno otici do Londona)
Takodje, zaboravio je da je Zetska Banovina (pored
Dalmacije) pipojena Kraljevini Italiji 1941 i da
su stanovnicima Crne Gore i KiM izdavani Italijanski pasosi (cak i za put u Srbiju, pod
protektoratom III Rajha, formalno neophodno).
Dogadjaje 1948 (ukljucujuci "Goli otok") tako ne
mozemo analizirati bez uzimanja u obzir ulogu V.B.
KiM su oteti, jer je procenjeno da se Srbija ne
moze potpuno odvojiti od Rusije (bez obzira na
stvarnu vezu - odavno raspolucenu). Za procenu
sveukupne pozadine, treba znati da je Agencija za
privatizaciju na Kosovu i Metohiji u rukama Britanaca. A to sto nismo ni protestvovali, a jos
manje pokusali da tuzimo (a cista stvar), "nema
veze sa novim kadrom Britanskih sluzbi" (jok!).
Poruka komentatorima: Mrznja samo podsice nedela,
a ni tamo se ne pita narod.
S postovanjem,
S. Savic

G. Svirčeviću, pre svega niste prvi koji pišete o tom periodu - da li ste videli knjigu Dejana Djokića: "Elusive Compromise"? Drugo, Vaš zaključak da su Britanci pisali Ustav iz 1974. dovoljno govori o Vama kao istraživaču. Ko to može da shvati ozbiljno? Treće, tretirati Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju kao srpske pokrajine čak i tada je bilo neozbiljno, a naročito je neozbiljno da izvlačite zaključke za sadašnjost i budućnost (Vaše pominjanje Haradinaja i ostalo). Pitajte malo Hrvate i Bošnjake u BiH, ili Makedonce u Makedoniji ili uostalom Crnogorce - da li se smatraju delom "srpskih zemalja" ili ne. Ali, šta ima veze šta ti narodi o sebi misle, važno je šta Vi o njima mislite - jel tako? Na kraju - smatrati da je Britanija vodila antisrpsku politiku pokazuje da ste nepravedni prema Britancima, a takođe i pomalo paranoični. Ako su oni vodili antisrpsku politiku, onda Srbija nikad nije imala prijatelja u Evropi.

Харалампије, фрањевачки католици су писали у Босни и Дубровачкој републици ћирилицом до 20. века....Неки од најзначајнијих заборављених српских националиста били су католички углавном фрањевачки свештеници - дум Иван Стојановић, дум Иван Мусић, Томо Ковачевић, Матија Бан (по њему се зове Баново брдо)... и још многи...држимо се теме - довољно је широка

Хвала свима на коментарима. Циљ овог чланка није да открива топлу воду нити да сервира било какав сензационализам, него да скрене пажњу на континуитет политике великих сила према Балкану. Тај континуитет постоји само се различито манифестује. Такође, потребно је имати конкретан доказ "за оно што смо сви већ одавно знали", о непринципијелној политици В. Британије према Србији, а документ који сам навео је доказ за то. И управо тај документ додатно појашњава понашање Брисела и Вашингтона данас. На нама је да уочимо тај континуитет политике великих сила према нама и да у односима са њима што јефтиније прођемо. То је поента овог чланка, који има више публицистички него научни тон баш да би био разумљив за што већи број Срба. Иначе, нисам једини који је дошао до оваквог закључка. Г-ђа Данка је истакла да је и Ник Пашић из Торонта дошао до истог закључка. То јесте тачно пошто је и Пашићев потомак проучавао сличну грађу. Није ми ни на крај памети да се залажем за било какав антизападни приступ у српској политици, јер би нас управо то одвело у још већу катастрофу. Важно је да уочимо главни правац западне политике према Србима како бисмо у односима са Западом имали што мање трошкове и штете. Иначе себе сматрам западњаком по начину размишљања. Имао сам прилику да три пута званично посетим Дом лордова британског парламента, да у библиотеци те аристократске куће промовишем најновија издања мог института, па чак и да добијем звање "пријатеља" Дома лордова. Надам се да уважени читаоци на овом цењеном сајту схватају шта сам желео да кажем.

Стварање нових држава и нација завршено је у средњем веку.А ти "Младићу",зар ти је није чудно што се то дешава на само тамо где живе Срби.Зашто мало боље не пручиш историју и погледаш како су настали "Црногорци","Македонци",и "Бошњаци".Па управо зато они имају проблем да докажу нешто што није утемељено на историјским чињеницама.Како то да су Јевреји спојили више раса у једну нацију(Веру),Шиптари 3 Вере у једну нацију,Хрвати,асимиловали Италијане,Србе,и Немце,а по теби само се Срби толико разликују.

@Милан
Када кажете:
"Ако су већ били тако способни зашто нису прво спречили распад своје колонијалне империје?" - тиме показујете елементарно незнање. Британска колонијална империја није се "распала", већ је у духу атланске повеље само реорганизована на принципима Commonwealth of Nations; па тако и дан данас нпр. Канађани и Аустралијанци метанишу краљици Елизабети.
Ал' ништа зато, важно да нисте пропустили да нам цитирате Л. Троцког по питању "заузимања" Косова и Македоније ;)

брм,Ви сте у праву, много католика (и муслимана) били су Срби, што нигде не спорим, али наводим неке процесе, који створише нове нације и државе, изграђене на српском простору, а наши историчари, политиколози, лингвисти и ини ћутањем томе дадоше "легитимитет".
Матија Бан (1818-1903), рођ. у Петровом Селу код Дубровника, професор лицеја, политичар, дипломата, члан Српске краљевске академије, један од најплоднијих српских писаца, католик, заговарао ослобођење и уједињење јужних Словена, сковао реч Четник, написао песму Ој војводо Синђелићу (нема конкретног извора). Умро у Београду.
Иван Стојановић (1829-1900), Србин, католички свештеник, у књизи Дубровачка књижевност (1900), јасно истицао да су Дубровчани по вери римокатолици а по језику и пореклу Срби. У преводу књиге Ј.К.Енгера Повијест Дубровника, показао како су Аустријанци успостављањем своје власти, почетком 19.века кроатизовали Дубровник. Говорио је својим суграђанима: Србин си по роду и по обичају, у Српству ти је једини спас, вјера ти ни најмање не пречи да будеш Србин.
дум Иван Мусић, војвода од шуме и Попова, од 1875., командовао батаљоном својих католика, Срба у Херцеговачком устанку (1875-1878) у црногорској ношњи, као и друге православне, српске војводе.
Тома Ковачевић, фрањевачки теолог, 1862. Србима сматрао не само босанске православце, него и католике и муслимане па наводи: "У Босни има 130 000, у Ерцеговини 30 000-40 000 католика. Њих сасвим држе под својом влашћу босански фратри-калуђери, међу којима има добрих родољуба, а има и таквих који би прешли у православље, али сад није време." он упозорава: "Хрвати као што сте из говора чланова Сабора видјели, траже Крајину босанску. У овој Крајини има сто хиљада житеља, али ни једног Хрвата."
Фра Грга Скарић, фрањевац, залагао се да се народ "пробуди из мртвила туђег ропства и да се припреми за опћенито уједињење свих Срба, и придружи браћи славне Кнежевине Србије!
Има их још, памтимо их!

G. Svirčeviću: ta dva Vaša predloga su potpuno nejasna. Šta znači da uđemo u Partnerstvo za mir ali ne u NATO? Ili da budemo blizu EU a ne u njoj? To je ni "dža" ni "bu".

No, ostavimo to po strani, i koncentrišimo se na Vaš glavni argument: da je Ustav iz 1974 nastao kao plod britanske politike. Da li Vi znate, dragi gospodine, da je Tito bio u sukobu sa Britancima još od Sueske krize (Suez), i da se nije susreo ni sa jednim premijerom (jeste sa Kraljicom) sve do susreta sa Edvardom Hitom sredinom 1970-tih. Dakle, dve decenije nije imao nikakav kontakt, a Vi ovde tvrdite da su Britanci maltene pisali Ustav. Ustav je nastao saglasnošću tadašnjih vladara republika i pokrajina sa Titom - o tome čitajte kod g. Dejana Jovića. Vi biste morali da budete oprezniji kad izričete tako grube ocene Britanaca: zapamtite da su se JEDINO Britanci odupreli nacizmu u Evropi, i da bismo danas bili u Hitlerovoj Evropi da nije bilo Čerčila i Staljina, i njihovog saveznika u Jugoslaviji: Tita.

За господина који се представио као Младић

Поштовани господине,

што се тиче политике за коју се залажем, можете се детаљније упоѕнати с њом у чланку "Бугарски контрасти" на сајту НСПМ у рубрици "Савремени свет".
Што се тиче Ваше тврдње да су југословенски комунисти све сами радили на своју руку па и писали уставе, могу Вам само рећи да је то веома наивно размишљање. Од отварања тзв. Источног питања у Европи (грубо речено од Танзимата до данас) ништа се на Балкану није догађало без уплива великих сила. У том смислу, тврдим (а мислим да сам и доказао) да су управо западне силе (В. Британија и САД пре свих) имале најважнији утицај на доношење најзначајнијих политичких одлука у Југославији после Титовог раскида са Стаљином. Тачно је да В. Британија и САД нису писали Устав од 1974. до детаља, што у принципу њих није ни занимало. Сигурно је да ове две земље нису измишљале нелогичне институте као што су друштвена својина, самоуправљање, друштвено-политичке организације, друштвено-политичке заједнице итд. Али је важно то што су оне сигурно поставиле темеље за односе унутар југословенске федерације. Запад је само за то био заинтересован, како би се - у смислу њиховог виђења међунационалних односа - остварила равноправност свих народа у Југославији. А управо сам доказао да се тај "принцип равноправности" заснивао на дробљењу српског етничког простора и подели Србије на три међусобно супротстављена дела у коме су покрајине биле тутори тзв. уже Србије. Чим смо ми Срби покушали тај накарадни принцип да поништимо сепаратистички и шовинистички покрети су добили на интензитету у другим републикама. А дигла се халабука и на Западу, чија нас је штампа расистички у континуитету вређала, то само зато што смо хтели да се ослободимо наметнутог уставног уређења.

харалампије, поштовање, баш зато што сам проценио да си упућен сам упутио примедбу... коју си надам се схватио као добронамерну...јер већина нису баш упућени, па је с њима полемика углавном бесмислена

За госпидна Љубомира Т. Грујића, I део

Поштовани господине Грујићу, у уставноправној теорији и политичкој науци се сматра да је Устав од 1974. предвидео неки чудновати федерално-конфедерални тип државе с потпуном превагом конфедералних елемената. Оно што је најважније, савезни органи су били потпуно развлашћени а све најважније функције су биле пренете на републичке и покрајинске органе који су имали карактер правих државних институција. При свему томе, Србија је највише била оштећена (знамо због чега). Примена његових одредби директно је проузроковала општу ерозију југословенског друштва и крваве грађанске ратове на тлу бишве Југославије. Што се тиче Ваше примедбе, она би могла да буде основана ако би се Устав језички тумачио (а то тумачење није баш поуздано). Управо је Милошевићева власт инсистирала на тој врсти тумачења и због тога је била жестоко оптуживана за великосрпски хегемонизам комунистичког типа, и што је најважније, читав српски народ је стављен на стуб срама у западној пропагандној машинерији. Милошевићева неразумна политика је у великој мери погоршала ситуацију која се бар мало могла окренути у корист Срба након крајњег циља Устава од 1974 - нестанка Југославије. Милошевић је најпре поништио Устав од 1974. (што је било оправдано) на територији СР Србије, омогућивши јој да успостави власт "од Хоргоша до Драгаша". С друге стране, Милошевић је бранио исти тај Устав када је Туђман поништио Србе као конститутиван народ у Хрватској. Све то је допринело да Срби буду доведени у бесмислену ситуацију што је продужавало конфузију. Но, ако бисте употребили циљно тј. телеолошко тумачење (тумачење норми у целини у складу с духом ставног система) добијате слику да су републике а не народи имали право на самоопредељење до отцепљења. Није битно које су речи били употребљене него је битан дух комплетног Устава. А он је онакав како је то проценила Бадинтерова комисија. Па ипак, посао још није завршен. После признања Косова потребно је још Војводини вратити државност.

Gospodine Svirčeviću,

A zašto bi to molim Vas Britanija i Amerika pisale jugoslovenski ustav? Koji je to njihov interes, molim Vas, da pišu ustave drugim zemljama - i to još komunističkim? Da li ste nekada čuli za Čerčilovu izjavu da ga nije briga kakvo će uređenje biti u Jugoslaviji, jer on tamo nema nameru da živi, tj. tamo da se preseli? Pa šta bi onda, molim Vas, njega ili bilo koga drugog u Britaniji bilo briga kakav je jugoslovenski ustav, i koliko je tamo nacija, i šta se uopšte dešava tamo.

Vi zanemarujete sovjetski utjecaj na Tita, time što tvrdite da je Tito bio britanski i američki pulen. Da li ste prebrojali možda koliko je puta Tito imao sastanke sa Hruščovom i Brežnjevom, a koliko sa američkim predsednicima i britanskim premijerima?

Samo nastavite tako, možda Vam Vasilije Krestić omogući da uskoro postanete akademik :-)

За Младића,и Петровића је изгледа много прихватљивија историја коју су нам комунисти 60 година пласирали,и зато им је и тешко да прихвате реалност.

Najpre, u istoriografiji postoji nešto što se zove "konstruktivno rezonovanje". To znači da se iz činjenice da je sačuvan mirovni ugovor između, recimo, Egipatskog carstva i carstva Hetita, čak i kada ne znamo da je između njih vođen rat, može potpuno opravdano zaključiti da je nekakav rat vođen, s obzirom na postojanje mirovnog ugovora. Problem u "konstruktivnom rezonovanju" autora teksta je u tome što se takva veza između dokumenata britanskih službi i ustava iz 1974. ne može uspostaviti. Autoru je odjednom postalo beznačajno sve što je prethodno na levici rečeno o nacionalnom pitanju, redefinisanju odnosa u Jugoslaviji, optiranju za federalizam još dvadesetih godina, a ključni značaj u donošenju ustava iz 1974. dat je britanskim obaveštajnim službama. To je izvan domena naučne istoriografije i spada u pamfletistiku, ako ne i SF žanr!
Osim ove senzacionalističke teze, koja je sasvim van sveta i veka, provukla se i jedna stara, koja se ovde odavno smatra neupitnom, a to je teze o "odgovornosti" ustava iz 1974. godine za propast Jugoslavije. Postalo je nepodnošljivo koliko se sa tom već samopodrazumevajućom tezom sve može proturiti! "U Srbiji doista postoji tradicionalna opsesija ustavima - teško objašnjiva vera, ili nada, da se ustavima mogu zaustaviti i preusmeriti autentuični istorijski procesi. Postoji neko neobično poverenje u životne moći ustava i istovremeno krajnji nemar, čak indiferentnost prema elementarnioj ustavnosti i zakonitosti; jedna paradoksalna kombinacija fasciniranosti i istovremenog nipodaštavanja ustavne norme." (Olga Popovic - Obradovic, naravno). Moram priznati da ne znam ni za jedan ustav koji je srušio državu, barem u modernoj istoriji čovečanstva, ali znam za države koje su se urušile upravo zbog NEPOŠTOVANJA vlastitih ustava i svega onoga što podrazumeva taj pravni voluntarizam. Jugoslavija, gospodo, nije izuzetak! Ako postoji ikakva veza između raspada Jugoslavije i Ustava iz 1974. onda se ona može tražiti upravo u nepoštovanju ustava!

Britanija, Francuska i Austrija su bile protivne Sultanovoj odluci iz 1866-te (koja je bila uslovljena pritiskom Rusije i njenom velikom pobjedom nad Sultanovom vojskom), da ponudi Crnoj Gori izlaz na more - kod Spicha, nasta su se "Zapadne sile" ostro usprotivile, dok je britanski premijer, Dizraeli, izjavio:

"As for Montenegro, it has got about that Russia is intriguing for a port under the pretence of increasing the territory of Montenegro.

No such thing: We renounce the idea. Montenegro need have no port. Only a little garden to grow cabbage and potatoes."

Pa! Koje-kude danas?!

Поштовани господине Свирчевићу,

Хвала Вам што сте тако брзо одговорили, видим да сте заинтересовани за реакције читалаца на Ваш текст. Наравно, задовољан сам објашњењем. Ипак сте Ви историчар, а ја сам инжењер. Интересује ме само коју је дефиницију друштвене својине дао сер Артур Вотс.
У размишљању и извођењу закључака ја сам се служио пре свега логиком и пажљивим праћењем догађаја. Већ сам превалио шездесету и читав радни век сам провео у великој фабрици па знам шта се све дешавало. Читао сам доста тога што сматрам важним за уобличавање мог политичког става. Рецимо, све књиге Ноама Чомског које су објављене код нас, дело професорке Смиље Аврамов „Трилатерална комисија“, значајну књигу Грахама Хенкока „Господари сиромаштва“ (Graham Hancock, Lords of Poverty, 1989) и многе друге. Отуда и моји закључци који се не разликују много од Вашег:
По свему судећи, после раскида са Стаљином 1947/48, Броз је главне инструкције и наредбе за алхемијско експериментисање у југословенској уставној лабораторији добијао од Запада. Он их је ревносно извршавао а заузврат то дебело наплаћивао политичким и финансијским уступцима, како би сервисирао свој прескупи диктаторски режим и постао лидер трећег света.
Да ли су и како утицали на раскид са Стаљином, не знам, али усуђујем се да помислим да нам је и несврстаност била наметнута, односно да су нас, како данас воле да кажу, охрабривали на то. Што је, наравно, користило највише њима. Земље које су се у то доба ослобађале колонијалних режима биле су природни савезник тадашњег СССР-а. Овако су, уз велику помпу, елегантно скрајнуте у једну бенигну организацију, без много утицаја на светска збивања.
Права улога Јосипа Броза остаће још дуго мистерија због тога што ће Запад на све могуће начине спречавати да се она сазна. Исто онако као што чувају, Ви сте то лепо објаснили, тековине устава из 1974.
Простор ми не дозвољава да коментаришем садашња збивања, у принципу се у свему слажем са Вама.

Gospodine Svirčeviću,

Vaša tvrdnja da smo kritikovani od strane Zapada "samo zato što smo hteli da menjamo Ustav iz 1974" je potpuno neosnovana. Molim Vas, nikoga nije bilo briga da li ćemo da menjamo Ustav ili ne - nikakve se sankcije nisu desile radi toga. Do sankcija i izolacije Srbije došlo je
ne zbog Ustava ni njegova menjanja, nego zato što je Srbija označena kao glavni igrač u RATU, kojim nije menjan nikakav Ustav, nego su menjane granice, koje nije odredio taj ustav, nego su rezultat Drugog svetskog rata. Da je Srbija htela samo da menja ustav ništa ne bi bilo, ali jedna je stvar menjati ustav, a druga je koristiti vojsku da bi se zaratilo. Koga briga za Ustav, i to još ustav tuđe zemlje. Ali rat je druga stvar. Šta nekoga sada briga to što u srpskom Ustavu piše da je Kosovo u Srbiji. To nikoga nije briga, i zbog toga niko neće da uvede sankcije, niti da kritikuje Srbiju, a još manje da zarati sa njom.

Interesantan Vam je ovaj citat, ali ... Prvo, gospodin koji savetuje Kralja previđa da Srbija nije mogla - čak i da je htela - da promeni granice Kraljevine jednostrano. Granice su bile međunarodna stvar, i isterati nekoga iz zemlje nije bilo tek tako moguće. Osim toga, za to nije bilo nigde presedana. Prema tome, njegov je savet bespredmetan. Drugo, postavlja se pitanje objektivnosti i tačnosti njegovog izveštaja iz Splita. Preporučujem Vam da pogledate knjigu dr Dejana Djokića o srpsko-hrvatskom sporazumevanju između dva rata. Ta je knjiga, nažalost, objavljena samo na engleskom jeziku, i ima naslov "Elusive Compromise". Dosta će biti da vidite samo fotografiju oduševljenog beogradskog stanovništva koje ovacijama dočekuje Vladka Mačeka, vođu opozicije, usred Beograda, 1938. godine. Nije tačno da je zajednički život Hrvata i Srba bio nemoguć. Trebalo ga je napraviti nemogućim, ako se htelo otcepljivanje, pa su to Tuđman i Milošević i napravili. Nikakav Ustav iz 1974, ili Britanci, kako tvrdi gosp. Svirčević.

Поштовани господине Свирчевићу,
Молим Вас да цитирате документ у коме се Слободан Милошевић позивао на Устав СФРЈ да он даје право југословенским народима право на на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење,
Ако се позивао, онда је то правилно радио. Ја нисам нигде прочитао да се био на то позивао. Он се борио за очување СФРЈ (уосталом, по Уставу СФРЈ то је била обавеза сваког држављанина СФРЈ, све док Савезна скупштина не одлучи другачије). Посебно, као крајња инстанца у одбрани СФРЈ је била ЈНА (Први став Члана 240 Устава СФРЈ).
(Слободан Милошевић у свом деловању није поштовао ни Устав СФРЈ ни Устав Р. Србије (ово смем да напишем, иако је покојник, јер сам му писао о томе док је био жив). Да их је поштовао, онда би у име Србије тражио (и то на основу одлуке Народне скупштине Србије, којој је требало да претходно упути такава предлог и добије њене позитивне одлуке) да се распишу избори занови сазив Савезне скупштине пошто је дотадашњем био истекао мандат, тражио би допуну Устава СФРЈ о томе како југословенски народи могу да остваре своје уставно право на самоопредељење укључујући отцепљење. Уместо тога, он је прихватио да с Председницима осталих пет Република узурпира меродавност, тј. компетенције, Савезне скупштине.)
Срби су у СР Хрватској по њеном Уставу били конститутиван народ (и, претпостављам, зато нису имали аутономију, и из истог разлога ни у БиХ). Туђман и његова власт су супротно додтадашњем Уставу СР Хрватске променили Устав, супротно Уставу јер нису за то имали сагласност једног (Србског) конститутивног народа Хрватске.
Све што сте написали у свом одговору показује да су западне власти и Бадинтеров комитет, и њихови следбеници, штитили ниподаштавање основе Устава СФРЈ: права сваког југословенског народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, и деловали супротно овој основи. Шта више, они настављају да то и даље чине.
С поштовањем,
Љубомир Т. Грујић

Sjajno obradjena tema ali mislim da je malo nedorecena. Uzroke Britansko Srpskih odnosa treba traziti MNOGO dublje i dalje u istoriji. Dajem samo kratak izvod iz veoma interesantnog teksta.

"Dizraeli manipulisao u svojim odnosima sa saradnicima, koristeći paralelne kanale komunikacije, saznaćemo kakvim je sve pogrdnim epitetima kvalifikovao balkanske hrišćane i njihove države, s koliko je potcenjivanja govorio o njima kao o "prevrtljivcima koji služe svog imperijalnog gospodara, Rusa". Postaće nam jasnije (naročito vezano za bankrot turske države u prvoj fazi krize, zbog prezaduženosti spram zelenaških, britanskih poverilaca) kako je Dizraeli, uprkos turkofilskom stavu i javnom zalaganju za čvrstu politiku "odbrane integriteta i nezavisnosti Turskog carstva", britanskog saveznika u "obuzdavanju" Rusije, u svakom času bio spreman da ih, ako zatreba, napusti i ostavi na milost i nemilost unutrašnjoj dezintegraciji, ne bi li zaštitio vitalne britanske imperijalne interese, a u skladu s poznatom dosetkom kako je "biti neprijatelj Britanaca opasno, ali biti njihov saveznik - kobno".

kao što smo videli, na jedan moderan način osvetljava uticaj ličnosti na ishode krupnih istorijskih događaja, Dizraeli i Istočno pitanje otvara čitalaštvu pravu riznicu iz koje može da crpi materijal za uočavanje i promišljenje paralela i sličnosti između ondašnje Velike istočne krize i događanja na Balkanu nakon Hladnog rata, tokom poslednje dve decenije. Primetićemo da gotovo iste predrasude i diskvalifikativni epiteti, nekada upotrebljavani spram manje-više svih balkanskih, hrišćanskih naroda, opstaju i koriste se i dan-danas, pre svega spram Srba, a sve po istoj matrici imperijalne bojazni od širenja ruskog uticaja i strateškog postavljanja spram njega. Primetićemo kako je današnja evroatlanska "istočna politika", uz manje modifikacije zbog novih oko"

Г. Свирчевићу
Нисте, како и сами рекосте, никоме открили топлу воду, али сте неке који имају кратко памћење подсетили на ноторне чињенице о улози Енглеза у поткопавању Србије, од њеног ослобођења од Турака па све до данашњег дана.
Да ми није мучно отишао бих на Е-новине да прочитам шта онај велеумни Луковић мисли о Вашем чланку.

ово мислим да неће потврдити/признати руководство САНУ!

Da li su svi detalji tacni ,nije ni vazno sustina je iznesena,a predvidjanja su se ostvarila.Hrvatski gen.oslobodjeni.zasluzeno postovanje

у то смо били уверени и раније (не убеђени), али и потврда тога је веома добродошла.



занимљиво...

Грешите у ставу да су Срби рушили Устав из 1974-е. Устав су рушили они који су цепали земљу док су се Срби борили против тога. Врло је опасно и контрапродуктивно са српске стране тврдити било шта друго.

Znaci li ovo da Nikolic treba da se pricuva zbog ukidanja statuta Vojvodine? Pitam u svetlu ucestalih presecanja njegove kolone...

Овај чланак треба да буде друга Библија српског народа. Још једно велико хвала његовом писцу.

""Мирослав Свирчевић.
Не обазирите се на коментаре типа Тито се није састајао са енглеским политичарима, додуше састао се са краљицом.
То су нама у каравану НСПМ добро знани типови којима ретко ко одговори, зато не трошите тастатуру на тзв. спинере.
Настављамо борбу за истином.

Nije ništa novo da su britanske službe radile mnogo na ovom području. Nego, zapitajmo se, jesu li one svemoćne? Setimo se Kima Filbija i Bardžisa, kako to da im promakne? Da li se svi planovi ostvaruju? Gde je i kada to bilo? (Kaže jedna stara ruska poslovica, čovek snuje a Bog odlučuje.) Neka mi ne zameri autor teksta, ali imam utisak da je možda previše fasciniran tim svetom, tom kulturom. Kakva njihova moć predviđanja,nemojte, molim vas! Meni oni više liče na pacove koji nanjuše gangrenozno tkivo, pa se okupljaju. Engleska je već odavno samo jedan američki nosač aviona, kako neko lepo reče. To naravno ne znači da ne može da nanese još mnogo zla, kada već sebi nije u stanju da priušti neko dobro. A za tačnost predviđanja šta će se desiti odnosno šta se desilo u Hagu - priznanje autoru.

Opravsi na taj nacin ruke kao Pilat, Milosevic je onda glumio da njegova Sumadi-Srbija u stvari nije u ratu ni sa kim, budalasto misleci da ce im vojna ruka "Badinter komisije" (NATO) verovati. Na taj nacin je navukao sankcije (koje je zeleo izbeci), ali je direktno doprineo propasti Srpskih manjina u Krajinama (protiv 10 puta mnogobrojnijih Hrvata).

Dakle najveca politicka greska Milosevicevog rezima je da napusti platformu da se u stvari citava preostava Jugoslavija bori protiv neustavnog i nasilnog hrvatskog secesionizma, pa je toj preostaloj Jugi bilo sasvim legalno da gro JNA bude na granicama Krajina (a ne povuceno u Srbiju) i da odatle u 1992 poptuno vojno porazi Tudjmanov neo-nacisticki rezim, da ga izbaci iz Balkana ili dogura do potpune kapitulacije (pre nogo sto su SAD i NATO poceli da se iskrcavaju na jadranska ostrva). Ti post-komunisti Milosevicevog rezima su rezonovali po Brozovoj podeli soc-republika, umesto po logici teroristicki napadnute drzave Jugoslavije.

@dejan, vardarska makedonija

Još da nam objasnite zašto su ruski agenti kroz ceo 19. vek nudili ruske penzije onima(naravno najuglednijima) koji se izjasne kao Bugari, čak su išli zapadno sve do Skoplja.

Rumunija i Bugarska su veštački ruski projekat, koji je trebao da služi kao mostobran ka Istanbulu.

ps: i da nam objasniš zašto se zagrobna crkva kralja Milutina nalazi u Sofiji(nekad Veliko Trnovo, nekad Sredec), Milutin je umro kao kralj, da nije bio ''bugarofil''?

Uvek sam tvrdila da su nasi najveci neprijatelji Anglosaxonci(Britanci,AMerikanci) ,a ne Nemci.Nijedan neprijatelj nije tako lukav,podmukao i prefrigan,kao oni.