среда, 01. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Српски народ и велике силе – културно историјски процеси

Kоментари (9) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 12 новембар 2008 22:53
Persida Persidijus
Iz zakljucnog razmatranja ove knjige koje se pojavljuje na sajtu NSPM, ocigledno je da se autori sveobuhvatno bave odnosima Srbije i velikih sila. Sa druge strane, koliko vidim po ovome sto je izlozeno u ovom tekstu, radi se o predstavljanju vec svima poznatih informacija o odnosima Srbije i Rusije, Nemacke, Italije, Kine, Turske itd. Paznju mi je privukao stav o nasoj kolonizovanoj ili placenickoj eliti. Jasno je da je u Srbiji u proteklom osmogodisnjem periodu postojala ta tzv. mondijalisticka frakcija. Ona se pocinje malo otvorenije kritikovati tek u poslednje vreme.Malo njih je imalo ''petlju'' da je u okviru obrazovnih ustanova kritikuju tokom npr. 2001,2002, 2003 itd.
Ono sa cim se ozbiljno ne slazem je stav ovih autora u vezi placenicke elite, da je ona ''vrbovana'' od strane VB i SAD. Zasto autori ignorisu ulogu ostalih zemalja,kao sto su to npr. Namacka, Austrija, u ovom procesu tzv. vrbovanja ili potplacivanja nase vladajuce elite. Takodje u vezi Nemacke, autori naglasavaju da je Nemacka samo podrzavala secesionizam Hrvatske i Slovenije. Njena uloga u ovome se ne moze svesti samo na podrzavanje secesionizma. Nemacka sa Vatikanom je pokrenula priznavanje drzavnosti, a ostali su samo sledili njen stav i njenu politiku na Balkanu.Autori su mlako kritikovali Nemacku, a svoju kriticku ostricu okrenuli previse na SAD. Cudno, zar ne ?Nema potrebe previse se ulagivati Nemackoj, jer ona u stvari najverovatnije nece u toku sledecih decenija uspeti da zadrzi svoju dominantnu ulogu u EU. Mi vislite da hoce, ali ja Persida vam tvrdim da nece.Naravno, imam argumente za svoj stav, ali to je vec posebna prica.Pozdrav
Препоруке:
0
0
2 среда, 12 новембар 2008 23:54
Петар
Фрапантна је количина паушалних оцена у овом тексту. Сама учесталост са којом се користи термин "антисрпски" говори да је реч о острашћеној и идеолошки жестоко обојеној публикацији.
Али, да су аутори своје оцене саопштили на пристојном српском језику, можда би ствар изгледала боље. Погледајте само следећу реченицу: "Управо овај део елите, па и становништва у целини, претходно је створен или је макар створен низ предуслова за његово стварање, управо на основу вишедеценијског деловања титоистичке концепције у СФРЈ која је у бити анационална и чак антисрпска."
Како се то становништво може створити на антисрпској основи?! Ја сам мислио да становништво чине људска бића, а како се људска бића стварају то сви знамо. Како долази до стварања људских бића на титоистичкој основи просудите сами. Да не говоримо о томе да се глагол "стварати" употребљава три пута у истој реченици.
Ко је поменуо негативну селекцију?
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 13 новембар 2008 14:40
Mira
Ovo je sveobuhvatno delo.Svaka cast autorima.
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 13 новембар 2008 21:11
Nikola, o.p....
Zadivljujuće balansiran i "normalan" tekst, do onog dela o "plaćenicima", "kvislinzima", "potplaćenoj eliti"...eklatantan primer kad sa polja nauke, gde se definitivno barata znalački, činjenicama, autori pređu na teren dnevne politike, gde prosto iz njih izbija ideologija DSS-a i srodnih partija, recimo NS-a Velje Ilića, magistra nauka, i dela nepotkupljene elite.
Препоруке:
0
0
5 субота, 15 новембар 2008 00:50
Славица
Аутори су превидели један важан и незаобилазан утицај на културну историју Срба, па и шире. Реч је о руској емиграцији која је ушла у Србију после Октобарске револуције. Не бих да елаборорам зашто су дошли у Србију, али је тај талас културне елите био толико снажан да је од сељачке Србије изнедрио научни и уметнички центар православног света тога доба. Дошли су научници и уметници који су на Београдском универзитету отварали нове катедре и ширили хоризонте пробуђене српске елите. Нажалост, о утицају руске научне и културне емиграције, највишег образовног ранга, на све културне и научне сфере живота у Србији после Првог светског рата, намерно се прећуткивало. Плодове те научне и културне мисли и данас уживамо, а ипак се на ту тему не истражује што је дуг и обавеза сваког озбиљног истраживача.
Препоруке:
0
0
6 недеља, 16 новембар 2008 01:52
Слободан Јанковић
Када оцењујемо неки рад, ми то чинимо односећи се према њему као према целини. Посматрајући само један или неколицину детаља ми га не можемо свеобухватно и ваљано окарактерисати. Свакако овакав приступ не бежи од критике (позитивне ил негативне) спрам делова који заједно чине дело.
Широк временски и тематски захват којем су прибегли аутори често подразумева и одређене површности и уопштавања. Књизи „Српски народ и велике силе” може се замерити низ мањкавости, од предрасуда приликом оцењивања цивилизација(напредније и заосталије)до стилских и граматичких недостатака на појединим местима,како је навео и један од коментатора.
Међутим, управо могућност аутора да сажму и синтетишу међународне односе кроз временско просторну раван и укажу на континуитете или процесе дугог трајања те јасно раздвоје стратешке интересе од тактичких, представља највећи квалитет књиге.
Овакав приступ захтева и храброст управо због ризика које сам горе навео.
Замерке ауторима због указивања на појаве клијентелизма, нелојалног понашања па чак и антисрпског деловања само наивнима или идеолошки настројенима могу деловати као демагогија или „острашћеност”. Историја је пуна оваквих примера а термин квислинг, сарадник/ца окупатора коришћени су у свим земљама Европе које су ослобођене фашизма и нацизма. Слични термини користе се и на другим меридијанима, а уверење да овакве појаве постоје само у нечијој уобразиљи говори о стању разума и свести уопште, оних који то тврде.
Књига свакако заслужује пажњу не само стручне већ и шире публике, коју у овом случају неће оптеретити сувопаран и неразумљив тон одређених издања.
Параграф о петој колони и стању српске елите позива на отрежњење и повратак одговорности и моралности у јавној делатности у нас.
Препоруке:
0
0
7 уторак, 18 новембар 2008 03:13
Лане
Ова књига је свакако једно сасвим озбиљно дело које се бави научном анализом и интерпретацијом историјских, друштвених и политичких процеса сагледаних кроз вишевековни однос српског народа и утицајних великих сила. Оваква научна зрелост или озбиљност се и очекује када су у питању тако еминентни научни радници, носиоци вишеструких стручних и научних титула. У закључном разматрању овог дела можемо разабрати један свеобухватан приступ и јасан континуитет процеса о којима је реч. Оно што додатно привлачи пажњу је храброст којом се опомиње од стране аутора на аспекте деструктивне антисрпске константе које налазимо у одређеним односима према српском народу и држави током описаног дугог периода. У тренутно преовлађујућем мондијалистичком миљеу наше јавности, овако добре, стручне и јасне анализе нису и најпожељније и зато стварно треба много умне и моралне снаге да би се такве анализе изнеле и пробиле до јавности па ауторима треба одати признање. Браво за овакве ауторе као и за НСПМ.
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 20 новембар 2008 15:07
мрачни националиста
оволико "подразумевајућих "општепознатих" паушалних оцена на једном месту нема ни у Пешчанику....посебно је дирљив пасус о вечном француско српском пријатељству...а и део како су Срби и Руси дошли у додир са античком културом преко Византије... као и врло "оригиналан" део о Отоманској империји ..па ни одељак о супериорности Аустро Угарске цивилизације (оне које су се покорени Дубровчани толико гадили због њеног примитивизма да је племство решило да добровољно изумре тако што се неће женити и стварати потомство)не заостаје...
Препоруке:
0
0
9 понедељак, 24 новембар 2008 22:05
Драган Петровић
Најлепше захваљујем свим посетиоцима сајта НСПМ који су прочитали наведени текст као (скраћено) Закључно разматрање књиге "Српски народ и велике силе - културно историјски процеси" која је у издању Прометеја из Новог Сада и Института за политичке студије из Бг. изашла из штампе за Бг. сајам књига. Као коаутор књиге посебно се захваљујем свим ауторима коментара, користећи прилику да на неке одговорим и појасним.
Персиди - У раду је критикована и немачка савремена политика према српском питању, нарочито на почетку југосл. кризе, али смо такође констатовали њено побољшавање нарочито од 2000.
Уочили смо важност подударања стратешких интереса Немачке с Русијом и Француском, а управо ове две силе су традиционално најнаклоњеније према Србима, што даје наду у извесну перспективу српско-немачких односа. Проблем са САД и Британијом је што ове силе теже сукобу најважнијих интереса с Русијом, а Србе сматрају, изражено Броделовим елементима дугог трајања (историјски, етнички, цивилизацијски) "малим Русима" на Балкану, те заузимају политику државотворног и сваког другог умањивања наше позиције као део укупне политике потискивањa Русије.
- Петру, слажем се да представници Друге Србије често нису расположени за озбиљну и аргументовану полемику о овим важним темама. Потпуно прихватам да се у цитираној реченици један термин понавља три пута, па постоји пропуст у лекторско-стилској форми.
- Славици, прихватам Ваше запажање о важности беле руске емиграције у односу на српску културу између два св. рата, што се не види из овог Закључног разматрања. Међутим у самој књизи то је детаљно описано на стр. 160-164.
- Николи, захваљујем се на Вашим запажањима и похвалама везано за стручно-научни ниво рада, и потпуно прихватам примедбу да је пар страна о савременој америчкој политици према Србима изван те форме, где су вероватно дошле до изражаја и емоције, али то не мења изнету суштину наше оцене савремене америчке политике према српском фактору.
Свима осталима захваљујем на запажањима
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер