Iz zakljucnog razmatranja ove knjige koje se pojavljuje na sajtu NSPM, ocigledno je da se autori sveobuhvatno bave odnosima Srbije i velikih sila. Sa druge strane, koliko vidim po ovome sto je izlozeno u ovom tekstu, radi se o predstavljanju vec svima poznatih informacija o odnosima Srbije i Rusije, Nemacke, Italije, Kine, Turske itd. Paznju mi je privukao stav o nasoj kolonizovanoj ili placenickoj eliti. Jasno je da je u Srbiji u proteklom osmogodisnjem periodu postojala ta tzv. mondijalisticka frakcija. Ona se pocinje malo otvorenije kritikovati tek u poslednje vreme.Malo njih je imalo ''petlju'' da je u okviru obrazovnih ustanova kritikuju tokom npr. 2001,2002, 2003 itd.
Ono sa cim se ozbiljno ne slazem je stav ovih autora u vezi placenicke elite, da je ona ''vrbovana'' od strane VB i SAD. Zasto autori ignorisu ulogu ostalih zemalja,kao sto su to npr. Namacka, Austrija, u ovom procesu tzv. vrbovanja ili potplacivanja nase vladajuce elite. Takodje u vezi Nemacke, autori naglasavaju da je Nemacka samo podrzavala secesionizam Hrvatske i Slovenije. Njena uloga u ovome se ne moze svesti samo na podrzavanje secesionizma. Nemacka sa Vatikanom je pokrenula priznavanje drzavnosti, a ostali su samo sledili njen stav i njenu politiku na Balkanu.Autori su mlako kritikovali Nemacku, a svoju kriticku ostricu okrenuli previse na SAD. Cudno, zar ne ?Nema potrebe previse se ulagivati Nemackoj, jer ona u stvari najverovatnije nece u toku sledecih decenija uspeti da zadrzi svoju dominantnu ulogu u EU. Mi vislite da hoce, ali ja Persida vam tvrdim da nece.Naravno, imam argumente za svoj stav, ali to je vec posebna prica.Pozdrav
Препоруке:
0
0
2
среда, 12 новембар 2008 23:54
Петар
Фрапантна је количина паушалних оцена у овом тексту. Сама учесталост са којом се користи термин "антисрпски" говори да је реч о острашћеној и идеолошки жестоко обојеној публикацији.
Али, да су аутори своје оцене саопштили на пристојном српском језику, можда би ствар изгледала боље. Погледајте само следећу реченицу: "Управо овај део елите, па и становништва у целини, претходно је створен или је макар створен низ предуслова за његово стварање, управо на основу вишедеценијског деловања титоистичке концепције у СФРЈ која је у бити анационална и чак антисрпска."
Како се то становништво може створити на антисрпској основи?! Ја сам мислио да становништво чине људска бића, а како се људска бића стварају то сви знамо. Како долази до стварања људских бића на титоистичкој основи просудите сами. Да не говоримо о томе да се глагол "стварати" употребљава три пута у истој реченици.
Ко је поменуо негативну селекцију?
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 13 новембар 2008 14:40
Mira
Ovo je sveobuhvatno delo.Svaka cast autorima.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 13 новембар 2008 21:11
Nikola, o.p....
Zadivljujuće balansiran i "normalan" tekst, do onog dela o "plaćenicima", "kvislinzima", "potplaćenoj eliti"...eklatantan primer kad sa polja nauke, gde se definitivno barata znalački, činjenicama, autori pređu na teren dnevne politike, gde prosto iz njih izbija ideologija DSS-a i srodnih partija, recimo NS-a Velje Ilića, magistra nauka, i dela nepotkupljene elite.
Препоруке:
0
0
5
субота, 15 новембар 2008 00:50
Славица
Аутори су превидели један важан и незаобилазан утицај на културну историју Срба, па и шире. Реч је о руској емиграцији која је ушла у Србију после Октобарске револуције. Не бих да елаборорам зашто су дошли у Србију, али је тај талас културне елите био толико снажан да је од сељачке Србије изнедрио научни и уметнички центар православног света тога доба. Дошли су научници и уметници који су на Београдском универзитету отварали нове катедре и ширили хоризонте пробуђене српске елите. Нажалост, о утицају руске научне и културне емиграције, највишег образовног ранга, на све културне и научне сфере живота у Србији после Првог светског рата, намерно се прећуткивало. Плодове те научне и културне мисли и данас уживамо, а ипак се на ту тему не истражује што је дуг и обавеза сваког озбиљног истраживача.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 16 новембар 2008 01:52
Слободан Јанковић
Када оцењујемо неки рад, ми то чинимо односећи се према њему као према целини. Посматрајући само један или неколицину детаља ми га не можемо свеобухватно и ваљано окарактерисати. Свакако овакав приступ не бежи од критике (позитивне ил негативне) спрам делова који заједно чине дело.
Широк временски и тематски захват којем су прибегли аутори често подразумева и одређене површности и уопштавања. Књизи „Српски народ и велике силе” може се замерити низ мањкавости, од предрасуда приликом оцењивања цивилизација(напредније и заосталије)до стилских и граматичких недостатака на појединим местима,како је навео и један од коментатора.
Међутим, управо могућност аутора да сажму и синтетишу међународне односе кроз временско просторну раван и укажу на континуитете или процесе дугог трајања те јасно раздвоје стратешке интересе од тактичких, представља највећи квалитет књиге.
Овакав приступ захтева и храброст управо због ризика које сам горе навео.
Замерке ауторима због указивања на појаве клијентелизма, нелојалног понашања па чак и антисрпског деловања само наивнима или идеолошки настројенима могу деловати као демагогија или „острашћеност”. Историја је пуна оваквих примера а термин квислинг, сарадник/ца окупатора коришћени су у свим земљама Европе које су ослобођене фашизма и нацизма. Слични термини користе се и на другим меридијанима, а уверење да овакве појаве постоје само у нечијој уобразиљи говори о стању разума и свести уопште, оних који то тврде.
Књига свакако заслужује пажњу не само стручне већ и шире публике, коју у овом случају неће оптеретити сувопаран и неразумљив тон одређених издања.
Параграф о петој колони и стању српске елите позива на отрежњење и повратак одговорности и моралности у јавној делатности у нас.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 18 новембар 2008 03:13
Лане
Ова књига је свакако једно сасвим озбиљно дело које се бави научном анализом и интерпретацијом историјских, друштвених и политичких процеса сагледаних кроз вишевековни однос српског народа и утицајних великих сила. Оваква научна зрелост или озбиљност се и очекује када су у питању тако еминентни научни радници, носиоци вишеструких стручних и научних титула. У закључном разматрању овог дела можемо разабрати један свеобухватан приступ и јасан континуитет процеса о којима је реч. Оно што додатно привлачи пажњу је храброст којом се опомиње од стране аутора на аспекте деструктивне антисрпске константе које налазимо у одређеним односима према српском народу и држави током описаног дугог периода. У тренутно преовлађујућем мондијалистичком миљеу наше јавности, овако добре, стручне и јасне анализе нису и најпожељније и зато стварно треба много умне и моралне снаге да би се такве анализе изнеле и пробиле до јавности па ауторима треба одати признање. Браво за овакве ауторе као и за НСПМ.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 20 новембар 2008 15:07
мрачни националиста
оволико "подразумевајућих "општепознатих" паушалних оцена на једном месту нема ни у Пешчанику....посебно је дирљив пасус о вечном француско српском пријатељству...а и део како су Срби и Руси дошли у додир са античком културом преко Византије... као и врло "оригиналан" део о Отоманској империји ..па ни одељак о супериорности Аустро Угарске цивилизације (оне које су се покорени Дубровчани толико гадили због њеног примитивизма да је племство решило да добровољно изумре тако што се неће женити и стварати потомство)не заостаје...
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 24 новембар 2008 22:05
Драган Петровић
Најлепше захваљујем свим посетиоцима сајта НСПМ који су прочитали наведени текст као (скраћено) Закључно разматрање књиге "Српски народ и велике силе - културно историјски процеси" која је у издању Прометеја из Новог Сада и Института за политичке студије из Бг. изашла из штампе за Бг. сајам књига. Као коаутор књиге посебно се захваљујем свим ауторима коментара, користећи прилику да на неке одговорим и појасним.
Персиди - У раду је критикована и немачка савремена политика према српском питању, нарочито на почетку југосл. кризе, али смо такође констатовали њено побољшавање нарочито од 2000.
Уочили смо важност подударања стратешких интереса Немачке с Русијом и Француском, а управо ове две силе су традиционално најнаклоњеније према Србима, што даје наду у извесну перспективу српско-немачких односа. Проблем са САД и Британијом је што ове силе теже сукобу најважнијих интереса с Русијом, а Србе сматрају, изражено Броделовим елементима дугог трајања (историјски, етнички, цивилизацијски) "малим Русима" на Балкану, те заузимају политику државотворног и сваког другог умањивања наше позиције као део укупне политике потискивањa Русије.
- Петру, слажем се да представници Друге Србије често нису расположени за озбиљну и аргументовану полемику о овим важним темама. Потпуно прихватам да се у цитираној реченици један термин понавља три пута, па постоји пропуст у лекторско-стилској форми.
- Славици, прихватам Ваше запажање о важности беле руске емиграције у односу на српску културу између два св. рата, што се не види из овог Закључног разматрања. Међутим у самој књизи то је детаљно описано на стр. 160-164.
- Николи, захваљујем се на Вашим запажањима и похвалама везано за стручно-научни ниво рада, и потпуно прихватам примедбу да је пар страна о савременој америчкој политици према Србима изван те форме, где су вероватно дошле до изражаја и емоције, али то не мења изнету суштину наше оцене савремене америчке политике према српском фактору.
Свима осталима захваљујем на запажањима
.jpg)
Ono sa cim se ozbiljno ne slazem je stav ovih autora u vezi placenicke elite, da je ona ''vrbovana'' od strane VB i SAD. Zasto autori ignorisu ulogu ostalih zemalja,kao sto su to npr. Namacka, Austrija, u ovom procesu tzv. vrbovanja ili potplacivanja nase vladajuce elite. Takodje u vezi Nemacke, autori naglasavaju da je Nemacka samo podrzavala secesionizam Hrvatske i Slovenije. Njena uloga u ovome se ne moze svesti samo na podrzavanje secesionizma. Nemacka sa Vatikanom je pokrenula priznavanje drzavnosti, a ostali su samo sledili njen stav i njenu politiku na Balkanu.Autori su mlako kritikovali Nemacku, a svoju kriticku ostricu okrenuli previse na SAD. Cudno, zar ne ?Nema potrebe previse se ulagivati Nemackoj, jer ona u stvari najverovatnije nece u toku sledecih decenija uspeti da zadrzi svoju dominantnu ulogu u EU. Mi vislite da hoce, ali ja Persida vam tvrdim da nece.Naravno, imam argumente za svoj stav, ali to je vec posebna prica.Pozdrav
Али, да су аутори своје оцене саопштили на пристојном српском језику, можда би ствар изгледала боље. Погледајте само следећу реченицу: "Управо овај део елите, па и становништва у целини, претходно је створен или је макар створен низ предуслова за његово стварање, управо на основу вишедеценијског деловања титоистичке концепције у СФРЈ која је у бити анационална и чак антисрпска."
Како се то становништво може створити на антисрпској основи?! Ја сам мислио да становништво чине људска бића, а како се људска бића стварају то сви знамо. Како долази до стварања људских бића на титоистичкој основи просудите сами. Да не говоримо о томе да се глагол "стварати" употребљава три пута у истој реченици.
Ко је поменуо негативну селекцију?
Широк временски и тематски захват којем су прибегли аутори често подразумева и одређене површности и уопштавања. Књизи „Српски народ и велике силе” може се замерити низ мањкавости, од предрасуда приликом оцењивања цивилизација(напредније и заосталије)до стилских и граматичких недостатака на појединим местима,како је навео и један од коментатора.
Међутим, управо могућност аутора да сажму и синтетишу међународне односе кроз временско просторну раван и укажу на континуитете или процесе дугог трајања те јасно раздвоје стратешке интересе од тактичких, представља највећи квалитет књиге.
Овакав приступ захтева и храброст управо због ризика које сам горе навео.
Замерке ауторима због указивања на појаве клијентелизма, нелојалног понашања па чак и антисрпског деловања само наивнима или идеолошки настројенима могу деловати као демагогија или „острашћеност”. Историја је пуна оваквих примера а термин квислинг, сарадник/ца окупатора коришћени су у свим земљама Европе које су ослобођене фашизма и нацизма. Слични термини користе се и на другим меридијанима, а уверење да овакве појаве постоје само у нечијој уобразиљи говори о стању разума и свести уопште, оних који то тврде.
Књига свакако заслужује пажњу не само стручне већ и шире публике, коју у овом случају неће оптеретити сувопаран и неразумљив тон одређених издања.
Параграф о петој колони и стању српске елите позива на отрежњење и повратак одговорности и моралности у јавној делатности у нас.
Персиди - У раду је критикована и немачка савремена политика према српском питању, нарочито на почетку југосл. кризе, али смо такође констатовали њено побољшавање нарочито од 2000.
Уочили смо важност подударања стратешких интереса Немачке с Русијом и Француском, а управо ове две силе су традиционално најнаклоњеније према Србима, што даје наду у извесну перспективу српско-немачких односа. Проблем са САД и Британијом је што ове силе теже сукобу најважнијих интереса с Русијом, а Србе сматрају, изражено Броделовим елементима дугог трајања (историјски, етнички, цивилизацијски) "малим Русима" на Балкану, те заузимају политику државотворног и сваког другог умањивања наше позиције као део укупне политике потискивањa Русије.
- Петру, слажем се да представници Друге Србије често нису расположени за озбиљну и аргументовану полемику о овим важним темама. Потпуно прихватам да се у цитираној реченици један термин понавља три пута, па постоји пропуст у лекторско-стилској форми.
- Славици, прихватам Ваше запажање о важности беле руске емиграције у односу на српску културу између два св. рата, што се не види из овог Закључног разматрања. Међутим у самој књизи то је детаљно описано на стр. 160-164.
- Николи, захваљујем се на Вашим запажањима и похвалама везано за стручно-научни ниво рада, и потпуно прихватам примедбу да је пар страна о савременој америчкој политици према Србима изван те форме, где су вероватно дошле до изражаја и емоције, али то не мења изнету суштину наше оцене савремене америчке политике према српском фактору.
Свима осталима захваљујем на запажањима