Наши (од нашег народа изабрани) представници неће никада рећи да су Срби, али ће зато у свакој прилици поновити да су ˝приштевци, косовари бошњаци итд.˝ и осећати њихову неправду. Али ће увек наћи изговор да се не изјасне као Срби.
Па шта од таквих очекивати.
На целој планети земаљској нормално је да човек воли своју отаџбину, овде је то злочин, осим ако је не волите на њихов, благо речено, чудан начин.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 17 мај 2009 00:11
Majstorovic
Sve je to vidjeno u "demokratijama" sa "zapadnim vrednostima", i zato to kod nas nije novo. Lazi i ucene, pretnje Srbima i propaganda pocela je jos pre nego sto je poceo rat. Nastavljeno je jos zesce za vreme rata a Hag treba to sve da potvrdi kao istinu. Posto to neko i u Srbiji mora da radi zapad je instalirao "prozapadnu" vladu i oni to sa uspehom obavljaju. Ali posto proces nije zavrsen doci ce Bajden i donece spisak zelja Tadicu na kome Srbija mora da istraje u cilju "svetle Evropske buducnosti" Srbija se nikad nije nalazila u tezem polozaju. Tadic i njegovi su toliko zagrizli u korupciju i lopovluk da ne sme da sidju sa vlasti jer tada nece kontrolisati nista. Ni tuzilastvo ni sud ali ni stampu. Tad im ne bih bio u kozi. ZATO STO CVRSCE DRZATU VLAST a ako treba i vojsku ce da posalju na ulicu protiv naroda. To sto narod gladan nema sta ni raditi ni jesti ne interesuje Tadica, Dinkica ili Sutanovca. Marionete poput Cvetkovica i dr. da ne pominjem. Na zdravlje Srbijo.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 17 мај 2009 00:28
Велизар
Браво!
Без длаке на језику, али објективно. Овако нешто могао је да напише само храбар и поштен човек. Да, поштен човек, а управо такви нам највише недостају. Ви сте, Милосављевићу, спасили своју душу и овим текстом обезбедили памћење код потомства, док буде српског непокорног имена.
А биће га!
.jpg)
Па шта од таквих очекивати.
На целој планети земаљској нормално је да човек воли своју отаџбину, овде је то злочин, осим ако је не волите на њихов, благо речено, чудан начин.
Без длаке на језику, али објективно. Овако нешто могао је да напише само храбар и поштен човек. Да, поштен човек, а управо такви нам највише недостају. Ви сте, Милосављевићу, спасили своју душу и овим текстом обезбедили памћење код потомства, док буде српског непокорног имена.
А биће га!