Pre svega, Rusi su genetski u Srbima i obratno. Tako bar kažu genetičari, pa je sasvim prirodno da su nam bliski i u dobru i u zlu. Druga važna komponenta jeste vera, pravoslavna. Ono što je u Jugoslaviji predstavljalo plodno tlo jeste katolička vera na koju se hvatala, lepila prozapadna propaganda sa svojim holivudskim vrednostima. Uz to svakako ide i tehnički standard kao i san o bogatstvu kod ljudi, bez obzira na veru. To je potpalilo ego u ljudima i izazvalo podelu na proruske i prozapande simpatizere u Jugoslaviji a samim tim i njen raspad. Spartakova parola: "zajedno smo jači" pukla je ko mehur od sapunice. Nije pomogla. Šta nam je preostalo nego da se više vežemo za braću Ruse. Šta je sada problem? Deo pravoslavaca, još uvek, grčevito se drži za zapad iako su posle izbora u Americi tresnuli o ledinu. Ajd što srljaju ali što i nas većinu vuku za sobom. I pored svega, čega smo svesni, još uvek im ne pružamo dovoljno snažan otpor. Sav otpor je u statistici: većina neće u NATO a u EU???

Na sbakom mestu I na sve nacine, Zapad sa Vucicem i SNS-om, pokusavaju da izbace Rusiju iz srca Srba.
Hoce da of brace Rusa naprave neprijatelja Srba. Svest Srba menjaju time sto of neprijatelja prave prijatelja, a of prijatelja neprijatelkja.
Sada je sve u rukama naroda, nek` odluci sam. Ne slusajte placenike Zapada, kao ni Vucica I njegovu sektu.
Zivela nasa Rusija, zivela Srbija oslobodjena kvislinga!

Veoma zanimljiv pristup koji će komentarima biti dopunjen, sa kojim se slažem kada se govori o fenomenu odnosa Srba do Rusije i Rusa, što nije samo istorijska veza već i nešto mnogo više, genetski, pravoslavno, krvno, po oružju, kulturi, mentalitetu, po čojstvu,... isprepleteno i toliko uvezano da je upravo to razlog da otvorena i direktna propaganda protiv Rusije postiže suprotan efekat, a ona može biti i podmukla, poput onih floskula o navodnoj "finansijskoj pomoći Zapada", namerno zaboravljajući da je to samo 1 promil od opljačkanog od Srbije i promil promila od šteta koje su joj nanete. Puč pod Arčibaldom nije bio samo protiv Miloševića i Srbije, već i protiv odnosa Srbije i Rusije, sve do ignorisanja njene uloge u zauzimanju pozicija na prištinskom aerodromu.Ipak, nedopustivo je da autor govori o odnosu YU i SSSR-a u vreme "komunizma" jer je to takođe deo prozapadne bauk propagande. Komunizma nikada i nigde nije bilo, a greške socijalizma i KPJ(SKJ) na vlasti nisu komunizam.

Zašto su filmske komedije glavni ako ne i jedini činilac meke moći Srbije (mada i naš inat i hedonizam imaju neku ulogu)? Kako Nemačka i Rusija održavaju svoju privlačnost iako ič nemaju smisla za humor? Zašto ga ni Poljaci nemaju? Kod koga bolje pali taj humor na kom insistiram a kod koga nešto drugo? Na primer stereotipi o nemačkoj perfekciji, engleskim gospodskim tradicijama, japanskoj disciplini? Koliko je važno da meka moć bude zasnovana na realnim osobinama i stanjima društva a koliko je važno da bude ciljana?
Daj bre Tanasiću, piši malo češće.

Ti govoriš kao da si sprovodio neko istraživanje širokog opsega pa znaš kakvo je raspoloženje i znanje Rusa o Srbima. A ono, upoznao si 2 čoveka u nekoj palanci( i to verovatno u krčmi, ili na gradilištu), pa izvlačiš zaključke. Eto, ja sam završio master studije u Sankt Petersburgu, i svi sa kojima sam razgovarao su itekako čuli za Srbe i Srbiju( iako ne znaju koliko mi o Rusiji), i ne mešaju nas sa " Bugarima" ili" Bosancima".

To je zapadni deo gde si ti bio, pro zapadni. A ja se stvarno izvinjam sto po gradilistima i krcmama ne sede masteri i doktori i druge salonske patriote vec obican svet.

Mi Srbi(čak i ovako dobrim delom obezboženi) zadržali smo onaj osećaj za pravdu.
Taj osećaj za pravdu nas prečesto vodi u našem postupanju - kako ličnom tako i kolektivnom


U Rusiji vidimo nekoga uvek na strani te neke uzvišene pravde. Nekoga ko je silan a dobar. Nekoga ko ne istrebljuje indijance, ne eksploatiše Afriku do granice umiranja od gladi, nekoga ko od južne Amerike nije napravio crnu tačku kriminala, nekoga ko nije stotine naroda i država unesrećio agresijama.

Nekoga ko je protivteg zapadnoj koaliciji imperijalističkih zemalja, koje sve ovo nabrojano sprovode.

Pravda je kompatibilna istini - a istine u ovom Univerzumu nema bez Hrista i Pravoslavlja. Takođe Srbi i tu prepoznaju uzvišenu misiju Rusije, i zadovoljni su jer smo istog roda tj, poreklo vodimo od istog pretka.

Tako kada sve to znamo ili prosto osećamo - volimo Rusiju i uopšte nam nije bitno da li neki Rus iz Nižneg Novgorada sa Kamčatke ili Čukotke zna da li Srbija uošte postoji.

U ovom grmu i leži zec. Srbi transponuju svoj identitet i mentalitet na Rusiju na onako romantičan način na koji petogodišnje dete vidi svoju majku ili velikog starijeg brata. To, uz nepoznavanje jezika ih sprečava da zaista upoznaju rusku kulturu onakvu kakva jeste, čudnu, nelogičnu, nerazumljivu s milionima krajnosti koje jedna drugu potiru. Mnoge stvari među našim kulturama su kao nebo i zemlja, mnoge nekompatibilne, mnoge se i ne trebaju pomešati. Srbin nikada neće upoznati onaj severnjački, vikinški gen Rusa, koji ih čini lucidnim, tako da ništa manje od Šveđanina ne kontrolišu svoje emocije i reakcije. Ludo pijančenje su sigurno dobili od vikinga, ta vikinška žica u njima ih čini ekstremno dobrim vojnicima kada dođe čas, dok ih metafizika slovenskih pastira iz Pontskih stepa umiruje, dezorganizuje, upodobljuje i daje im više ljudsku dimenziju, pa brutalna vikinška kontrola emocija pomešana sa slovenskom osećajnošću stvara autentičnu rusku letargičnost i pragmatični mentalitet.

Ako postoji neka dodirna tačka Srba i albanaca, to je upravo sklonost ka mitovima. Recimo, kod vas je najizraženiji onaj o tome da ste potomci Ilira. Ili to da ste državotvorni narod. Ima toga još, ali ovo je najupadljivije.

Nikolina konstatacija o snaznom uticaju mita u istorijskoj (i politickoj) svesti srpskog naroda je tacna i ima svog osnova, o tome su mnoge knjige argumentovano napisane. Medjutim, on tu istinitu tvrdnju prosiruje preko mere u njenom znacenju, pa se iz teksta stice utisak da je naklonost Srba prema Rusima zasnovana u vecoj meri na nerealnim nego na realnim osnovama. Time zapada u novu zamku, pa dodatno pojacava ovom recenicom:

Dakle, Nikola nije daleko od onih misljenja koja opominju kako Rusija nama i nije toliko bliska koliko se to nama samo cini. Jer, eto, kada se suocimo s njom, nastupa - "razocaranje"! (???)

Autor ni u opisu svog naroda nije mnogo nezniji. Kada pise o fenomenu simpatija Srba prema ruskim negativcima u americkim filmovima, Nikola to objasnjava ovako:

Pokusavsi da bude sto objektivniji, autor je lako skliznuo u stereotipe, cime je, nesvesno potvrdio optuzbe protiv Srba koje postoje sirom zapadnog sveta koje su plod propagande.

Ulaganja nisu uvek u obliku novca. A cak i sa ovakvom vlascu i politikom, mi Srbi jos uvek (zacudo) imamo kredita kod Rusa. Hvala im na tome.

Molim, ako neko zna, da postavi link ovog Tanasićevog teksta na ruskom jeziku (ili bar na engleskom). Hteo bih da pošaljem mojim ruskim prijateljima u Kanadi.

@Vojna pošta 6143/5,
Ako ste pročitali gde je održan sastanak na kom je govorio mladi Tanasić, onda bi mogli pretpostaviti gde možete potražiti prevod na ruskom jeziku.

Tradicija

Da Vam objasnim.
To što osećate je- strah.
Pozdrav i Vama.

Rusija je naša majka i zaštitnica. U svakom vremenu nam je pomagala u skladu sa svojim mogućnostima. Tako je i danas. Međutim za naš narod karakteristične su određene zablude. Njih je mnogo i teško ih je sve taksativno pobrijati, pa ću ja ukratko o nekim aktuelnim. Npr. jedna od najvećih zabluda je da je Jeljcin izdajnik, dok je Putin njemu sušta suprotnost. Putina su srpski mediji, političari i pisci bukvalno inaugurisali u sveca. Blago je reći da se radi o pretjerivanju. Tačno je jedino da se Putin pokazao dosta sposobnijim liderom od Jeljcina i da je svoju političku karijeru gradio u manje turbulentnim vremenima za Rusiju, a upravo mu je sam Jeljcin dobrim dijelom to omogućio. Druga aktuelna zablud koja je prisutna među najvećim brojem komentatora ovdje, pa i političara (npr.Šešelj) je da rusko rukovodstvo nije danas u prilično dobrim odnosima sa Vučićem i Dačićem. Mislim čak da su kroz cijelu istoriju naših odnosa rijetki bili momenti tako tijesne saradnje kao što je to danas.

@Bojan, Priština

Ako veruješ u to što si napisao onda uveri poljake, čehe i slovake da su nekada, kada su bili pod ruskom čizmom, bolje živeli nego žive danas kada su dio EU. Statistički podatci te demantuju.

@Brzi

Štovani g. Brzi, da biste me lakše razumeli, napisat ću vam odgovor na zapadnom narečju srbijanskog jezika. Ispričavam se ak napravim kakvu grešku.

Dakle, to nije bila ruska čizma nego SSSR. Lekcija iz povijesti: SSSR su vodili Gruzin Staljin, Ukrajinci Hruščov, Brežnjev i Černjenko. Jedini Rus je (do Gorbačova) bio Andropov koji je "slučajno" brzo umro. Tako da prvi put kad je Rus došao na vlast, srušio je SSSR. Uzgred, ako prebrojimo žrtve sovjetske čizme, videćemo da Rusi čine sigurno više od polovine.

Narodi koje pominjete izjednačavaju Ruse sa SSSR jer prosto, mrze Ruse pa im je zgodno da ih izjednačavaju sa "imperijom zla". Tak Vam je isto bilo i u SFRJ: na vlasti su bili tito hrvat i kardelj slovenac, predsednici SIV-a su bili redom hrvati: milka planinc, branko mikulić, ante marković, šef tajne službe Mustać itd. Vi hrvati ste poslije falsifikovali povjest pričama o nepostojećoj Srboslaviji.

Ljep pozdrav!

Iz raznih motiva istorija Rusije se trpa u isti koš i gleda na sve to kao na “Rusiju“, ne znajući/ne prihvatajući činjenicu da se radi o tri drastično različita fenomena:
1. Prava – istorijska Rusija, koja je postojala do kraja Građanskog rata, 1920-tih godina, kada je u stvari “ubijena“;
2. SSSR - u kome su vlastodršci, boljševici, sve činili i to sa mnogo uspeha, da zatru sav duh istorijske Rusije. Samo povremeno - npr. u II Svetskom ratu su u paničnom strahu od sopstvene propasti privremeno dozvoljavali upotrebu tradicionalnih simbola, da bi ih posle opet gušili;
3. Postsovjetska Rusija, koja je bućkuriš, galimatijas fenomena 1. i 2. i u kojoj je pitanje koji će nadjačati.
Autor kaže: “…U vreme komunizma Jugoslavija nije imala naročito prijateljske odnose sa Sovjetskim Savezom…”. Nije istina: od 1945 – 1949 g. Jugoslavija je bila u pravom smislu reči kolonija SSSR-a.
U ostalom delu teksta, autor je uglavnom u pravu.

brzi
Niste me baš uverili da su imali balti, ili kavkažani neki interes da gaze narode sa kojima nemaju nikakvog interesa. "

Balti - mislite: baltički narodi? Litvanci, Estonci, Letonci? Da "gaze" nekoga, bilo koga? Are you well? You must be joking?( or insane). Nisu li oni zadovoljni da neko ne zgazi njih? A šta ćemo sa razglašenim pokretom otpora iz onog rata u Vilnusu, Rigi (nezavisno od kolaboracionista, koji uvek i svuda postoje). ...Kad zazuje mehanički insekti oni će prvi otići ad patres i oni to znaju isto kao što osećaju kolika je nesreća biti malen.

Predlažem Tanasiću, pošto se ovde često pojavljuje kao filmsko - politički kritičar, da napiše jedan tekst o tome kako se u američkim jeftinim filmovima (svi do jednog su jeftini) gleda na Ruse.

Nema Kineza, Japanaca, taman posla europljana, Rusi su specijalan arhetip... ali zanimljiva je to stvar, iako uglavnom neprijatelji, priglupi američanci na ih izvestan način poštuju, čak i plaše...

Tanasiću, prihvati se teme!

i među komentarima (Rusija i @Rusija) jasno se vidi kako su slabi efekti anti-ruske propagande, u ovom slučaju patetičan pokušaj "otvaranja očiju" komentatora Rusija, koji vrlo lako može biti neki nato-trol, koji sada zadovoljno žvaće čizburger i pijucka Koka-kolu, i munjeviti odgovor koji ga demantuje...

Izuzetno poštujem Nikolu Tanasića ali ne bih mogao da se složim sa nekim tezama u ovom tekstu. On pokušava da objasni i racionalizuje nešto što je po prirodi iracionalno - prosto ljubav!

Sudim po sebi... Ja znam puno o istoriji i svestan sam koliko dugujemo Rusiji. Ja uživam čitajući rusku književnost, slušajući ruske pesme, gledajući ruske filmove... Krenuo sam, sam i bez ikakvog povoda, sa učenjem ruskog jezika. Uživam i u tome.

Ali sve to nije bitno. Sve to nije odgovor na pitanje - zašto sam rusofil; zašto volim tu zemlju kao svoju rođenu?! I moj otac i deda i pradeda su bili rusofili. I moji daleki nepismeni preci koji su se u velikoj seobi uputili ka Rusiji (a stigli tek do Timočke Krajine) - svi su oni izgleda nosili u sebi to isto osećanje. Nema to veze sa Holivudom i dnevnom politikom.

Reč je o čuvenom fenomenu - prava i iskrena LjUBAV!

DŽaba novci zapadni propagandisti! To se neće promeniti.
I vi dragi domaći analitičari - to se ne da racionalno objasniti.