Неће бити коментара, али ево једног. Мада је мој род напустио ту територију пре 90 година (после Грађанског рата), ипак не могу бити потпуно равнодушан према овој садашњој политичкој порнографији, силовању историје и кутуре – а нисам ни Рус! Моји грчки преци су тамо доспели 1778г., после борби с Турцима и победе Русије, миром у Јашију. Положили су заклетву верности руској круни и (као руски племићи) јој верно служили у свим ратовима против Турака, Француза и на крају - Аустроугара и Немаца. Моји руски преци по женској линији (родом баш из те тзв. садашње „Украјине“) су били међу оснивачима града Одесе и истакнутим градитељима привреде на црноморској обали. Из породичних предања никада ништа нисам чуо о „украјинству“. Данашња ситуација у том дубоко интерно (психолошко/религиозно/политичко) поцепаном региону је исто тако трагична као и пред распад у некадашњој Југославији у којој сам имао несрећу да се родим, па све то препознајем и све ме то испуњава болом . Северозападни, поунићајени, одрођени део земље, дубоко прожет мржњом према Русији и свему руском, увек и под свим условима ће се сврстати на страну непријатеља Русије и никада неће желети ни моћи да нађе компромис са југоисточним, који укључује и цело црноморско приобаље. И тако, ово мрцварење ће се наставити. Докле? Једино решење би било подела замље дуж прозападне и проруске линије - али до тога никако не може доћи мирним путем.

Malo je verovatno da bi naredni izbori u Ukrajini mogli dovesti do "razrešenja čvora". Bilo je takvih očekivanja manje više uoči svih izbora u toku proteklih godina, ali se ona nisu ostvarila. Čvor je suviše veliki i zamršen da bi se mogao rasplesti jednim izborima-bar sve dok se na političkoj sceni ne pojave dovoljno profilisani faktori usmereni na suštinske promene. Promene u današnjem odnosu snaga bi mogle doći samo pojavom ukrajinskog Aleksandra Makedonskog koji bi mačem razrešio - čvor. Iako je bilo nekih nedorečenih optužbi da Juččenko gaji upravo ovakve ambicije nikje realno očekivati ni da bi njemu to pošlo za rukom, ne samo zbog odnosa snaga na domaćoj sceni, već više što tako nešto ne bi bilo u interesu ni Moskve ni Vašingtona. Najverovatnije da bi se moglo očekivati malo pomeranja centra moći prema Timošenkovoj i Janukoviču, sa izgledima da se ublaži antiruska histerija. A kad je reč o Juščenku, ako je sudii po onome što se o njemu tamo govori, sa njim tamo više niko ne računa, po svoj prilici ni Vašington, istrošio se, na sitni ekstremizam...