Долазак Бајдена, лепо описано, ситуација сјајно приказана и шта сад. Из текста се наслућује мишљење да ма шта учинили СРБИЈИ се не пише добро. Слажем се са тим али у томе и следи решење. Свесни тога можемо учинити довољно да не изазовемо ново бомбардовање и да нам амбасадори не уређују државу и шетају по њој као по "прчији".
Да су амери толико моћни и сами смене Вука Јеремића то би већ учинили. Сигурно неби дозволили овако споро признање Косова, неби писали писма амбасадама и тражили признања (нудећи нешто за узврат), УН неби тражио мишљење о брљотини са Косовом, Јеремићу неби пало на памет интервју за новине овакве садржине и тако даље примера је довољно за мишљење да се нешто може учинити за Србију а овим насилницима покаже зубе. Те зубе треба показати не као претњу већ само да их имамо верујте деловаће.
Право је питање желе ли то одговорни, имају ли знања за то, ако има потребна снага, нека нас обавесте добиће је довољно.
Овако, плашим се, Бајден ће доћи и отићи, љубиће се и руковати, иза сцене натрљаће им уши, оно што не жели да чује неће, отићи ће а наша "елита" на власти ућутаће и створити довољно простора да светски "кабадахија" заврши оно за што је и дошао.

Тако се надам да се ово последње неће остварити због моје вољене СРБИЈЕ:

Poštovana gospodo iz NSPM,

Ima tome već neko vreme otkako ste prestali da prenosite moje tekstove na Vašem sajtu. Niti sam imao nešto protiv toga, niti sam imao pravo da imam nešto protiv Vašeg prava na izbor. Računao sam da smo se mi negde razišli: Vama se nije dopadalo ono što ja pišem, a ni ja nisam bio oduševljen tekstovima koje sam čitao od Vaših najistaknutijih članova. Međusobno smo za to vreme bili učtivi i korektni i računao sam da nema ničega lošeg da NSPM bude još jedan od srpskih medija na kome ne žele da me vide.

Ali sada, kada ste posle dugo vremena preneli jedan moj tekst, mislim da prvi put imamo problem. Naravno, reč je o jednom tekstu koji, uslovno rečeno, izražava neke rezerve prema američkoj politici u Srbiji. Mogu da razumem da Vam se to dopalo više od svega što sam pisao u poslednjih par godina, kao što mogu da razumem da je ovaj tekst malo više „nspmovski“ od tekstova u kojima sam pisao o, recimo, tragičnom nerazumevanju Zapada unutar korpusa naših nacionalnih intelektualaca, o njihovom izbegavanju da pišu o suštinskim problemimam Srbije i, na kraju o njihovoj, simbiotičkoj uzajamnoj afirmaciji sa političkim krilom nevladinog sektora.

U jednom takvom kontekstu – a nabrojao sam samo nekoliko stvari – objavljivanje mog teksta o poseti američkog potpredsednika smatram izvesnom političkom zloupotrebom i svojevrsnim krivotvorenjem malo šireg konteksta. Zato ću Vam biti veoma zahvalan ako ubuće nastavite da zaobilazite moje tekstove. Direktinije: ne dozvoljavam da oni budu objavljivani na sajtu NSPM.

Nema ničega lošeg u tome što se ne slažemo i ne marimo jedni za druge. Loše je kad se zloupotrebljavamo.

Srdačno
Željko Cvijanović

Misli li autor ovog teksta da Boris pothitno mora da se reši srpskih lidera na Kosovu, prizna EULEX i umiri Dodika kako ne bi bio kaširan? I misli li da je to vrhunac političke promišljenosti i pragmatizma? Voleo bih da ova visokoumna pisanija na kraju ima neki jasan stav ili barem zaključak. Ovako mi sve liči na nabrajanje skoro svima predvidljivih Bajdenovih pretnji, i zastrašivanje - šta će biti ako ne budemo "pametni". Pod "pameću" autor podrazumeva potpuno "razumevanje" zahteva američkog gosta i u skladu sa tim bezrezervnu poslušnost. Ili možda nisam razumeo šta je pisac hteo da kaže.

@ ау миле

Под "памећу" се, мој Миле, данас подразумевају:

а) опортунизам (ду ват ју гада ду... циљ оправдава средство, нема `леба без партије...)
б) евроталибанство (европа нема алтернативу)
в) НАТО еуфорија / Рамбо фасцинација
г) Русофобија (Рашахејтинг)
д) слепо прихватање хрватско-босанске ратне пропаганде за истину (агресија, злочини, Младић...)
ђ) специфичан израз лица док се (тугаљивим) гласом каже "Нема ништа од Косова" и "не може се против силе"
е) атеизам / агностицизам или "осећај приватног бога" (протестантског, вероватно)
ж) писање латинице
з) гласање за "евроблок".
и тако даље, и тако даље.

збогом памети...

Још један текст који ће да буде зебележен у историји бешчашћа спрске политичке мисли са краја прошлог и почетка овог века. Какав инфериорни интелектуални приступ влада спрским јавним дискурсом је за роман. Хорор, наравно.

Cvijanovic ima pravo da trazi da ubuduce ne bude prisutan na ovom sajtu.
Licno,smatram takav potez greskom-novinar mora da bude u kontaktu s javnoscu,cak i ako osude njegove stavove.Ovaj sajt cita veliki broj nasih gradjana u dijaspori i on im je lakmus papir za desavanja u zemlji.
SVE diplomate DIPLKORA u Srbiji prvo citaju NSPM.
za novinara potrebna je kompletna licnost:siroko obrazovanje,lucidnost,zanat,ali i ljudskost,etika, istinski patriotizam i covekoljublje.
De gustibus....

Nije jasno zašto pisac teksta zabranjuje objavljivanje njegovih tekstova na saitu NSPM.
Da li misli da ovdašnji publikum nije dostojan da se upozna s njegovim umotvorinama.
Ili ga možda kompromitira samo pojavljivanje na saitu NSPM kao mediju ispod njegova nivoa.
Ne misli li da njegov tekst pojavljivanjem na ovom saitu dobija drugi kontekst od željenog.
U svakom slučaju treba poštovati njegovu volju, pogotovu što njegovi tekstovi unose smutnju medju čitaoce svojim pitijskim porukama, koje se svode na to da je to što nam oni rade ružno ali moramo se na to priviknuti.
Dozvoljavam si pozdraviti ga u ime čitalaca na, nadam se, posljednjem (neželjenom) gostovanju na NSPM, uz jednu napomenu, da onaj tko visoko leti obično si oprlji krila.

Uh, ovaj komentar gospodina Cvijanovica me je podstakao da mastam i zamislio sam sebe kao citanog zapadnoevropskog ili americkog novinara s kraja pedesetih ili ranih sezdesetih godina proslog veka ciji je clanak prenela tadasnja stampa iza gvozdene zavese, recimo Rusije, Kine, DDR, S.Koreje....Saznavsi za to poceo sam da razmisljam da'l necu ja zbog toga imati problema u mom slobodnom, demokratskom drustvu i da li ce se javiti podozrivost u mom okruzenju prema meni kada moje clanke prenose neki koji su na jako losem glasu kod mojih, a bogami jos za autorska prava i ne placaju.Godi mi sto me uvazavaju, sto moji komentari imaju odjeka, ali pusti, ko zna sta im moze pasti na pamet, sta sve mogu da umisle. Pomislio sam zato, da ne bih imao problema kod kuce, najbolje je da se ja od njih distanciram tako sto cu im napisati jedno pismo i zamoliti ih da me vise ne citiraju. Razumece ljudi.

Reče jednom jedan američki sociolog pre nekoliko decenija (na pitanje šta misli o fenomenu da sve češće mediji pozivaju novinare umesto stručnjaka radi analiza društvenih zbivanja): "Budimo srećni što su to novinari, nije daleko dan kad će se za analize pitati glumci i manekenke". Taj dan je, znamo svi, odavno došao, pa su i Cvijanovići postali autoritet, što više ipak govori o nama nego o njemu.