kao sto dobro i tacno rece Ljubisa, ovo nismo ucili u skoli.
Mene ne interesuje sta misle Slovenci, Hrvati i Muslimani, jer s njima ni u kakvu zajednicu nikad vise ne bi trebalo ulaziti, to nas je ujedinjenje stajalo gibitka i vise od jednog veka i to nakon onih pet pod Turcima i pola veka po komitetlijama. Zalosno je da barem 90 % Srba nema ni najednostavniju predodzbu o ovom istorijskom dogadjaju, toliko vaznom za nas. I evo rezultata, "oni" svi idu prema Evropi, svi su dobri i demokrati, a mi balkanski seljaci i opasan element i sve manji i manji. I kad gledam i slusam nase bijedne politicare dodje mi da se poturcim, kako rece jedan nas cuveni pjesnik.
S postovanjem iz Italije
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 01 децембар 2008 12:45
Сремица
Антон Корошец: "Узјахали смо доброг коња, а вратићемо им рагу!"
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 01 децембар 2008 21:24
Sonja
Bolje da nam je Latinka (profesorka istorije)pričala o Srbiji kroz vekove nego o Persiji i Mesopotamiji. Čudno je kako najmanje znamo o sebi, bilo kad je u pitanju naša istorija, naša književnost, ili ma koja druga oblast vezana za nas same. Kakvu ćemo istinu našoj deci ostaviti u nasleđe?
Препоруке:
0
0
5
уторак, 02 децембар 2008 11:34
Владислав Б. Сотировић
Из све ове приче и препуцавања око "1.-ог децембра 1918. г." остаје просто невероватно необјашњена чињеница звана "23. новембар 1918. г"!!! Као прво, зашто се узима (бар званично) 1. децембар као дан Уједињења? Ваљда зато што је регент Александар тог дана прочитао своју Декларацију (тј. Прокламацију) у кући Крсмановића на ушћу улице Краља Милана (Обреновића) и Теразија (са чесмом Кнеза Милоша Обреновића) о Уједињењу. Као друго, да ли се сама Прокламација да славити (тј. обележавати) као де факто дан уједињења или неки други датум? Оно на шта бих желео скренути пажњу читалаца је чињеница да је у ствари сам чин уједињења прокламован у Загребу 23. новембра 1918. г. а не у Београду 1. децембра исте године. Треба само читати изворе. А извори јасно и гласно веле да је Народно Вијеће (основано 6. октобра 1918. г. у Загребу) самопрокламоване (и једино од Београда признате) Државе Словенаца, Хрвата и Срба (29. октобра 1918. г.) прогласило уједињење Државе СХС 23. новембра 1918. г. са Краљевином Србијом и Краљевином Црном Гором. Ова последња је као одговор на загребачку Прокламацију изгласала присаједињене Црне Горе Србији 26. новембра 1918. г. исто као и Војводина дан раније). Оно што се де факто догодило тог повијесног 1. децембра 1918. г. је персонална од стране регента верификација прокламованог уједињења од стране Загреба (узгред, у Држави СХС већину су чинили етнички Срби). Наравно, Пашић је претходно удаљен из Београда а сам чин верификације (не проглашења) у кући Крсмановића је више личио на приватну журку него на свечани државни акт и церемонију. На крају, зашто је Загребу било потребно проглашење уједињења са Србијом и Црном Гором крајем новембра 1918. г. лако је уочити ако се знају одредбе Лондонског тајног споразума Антанте са Италијом из априла 1915. г. и тренутно стање на јужнословенском фронту у јесен те 1918. г.
.jpg)
Mene ne interesuje sta misle Slovenci, Hrvati i Muslimani, jer s njima ni u kakvu zajednicu nikad vise ne bi trebalo ulaziti, to nas je ujedinjenje stajalo gibitka i vise od jednog veka i to nakon onih pet pod Turcima i pola veka po komitetlijama. Zalosno je da barem 90 % Srba nema ni najednostavniju predodzbu o ovom istorijskom dogadjaju, toliko vaznom za nas. I evo rezultata, "oni" svi idu prema Evropi, svi su dobri i demokrati, a mi balkanski seljaci i opasan element i sve manji i manji. I kad gledam i slusam nase bijedne politicare dodje mi da se poturcim, kako rece jedan nas cuveni pjesnik.
S postovanjem iz Italije