pa sta vise reci ovaj tekst do tancina sve je rekao iz usta umnog coveka, kao sto je i izvinjenje i poklonjenje muslimanima i hrvatima, cega nije bio u slucaju nasih zrtava
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 01 децембар 2008 21:33
M. Bačvanski
O značaju i učinku madjarskog nacionalizma uopšte i prema srpskoj i drugim manjinama u Madjarskoj i Vojvodini može se više naći u radovima jednog od najpoznatijih madjarskih istoričara, prof. dr Peter A. Sugara (Peter F. Šugar, umro pre par godina u SAD), pre svega u radu pod naslovom "Što se više menjao, madjarski nacionalizam je sve više ostajao isti", objavljenom na engleskom pod naslovom "The more it changes, the more Hungarian Nationalism Remain the Same" u Austrian History Yearbook, Vol.XXXI (2000), jedno vreme mogao se naći u prevodu na srpski pod zaštitom prava na sajtu - B92, Dokumenti. Objektini prikaz istorije madjarskog naroda nalazimo u njegovom kapitalnom delu "History of Hungary", Peter F. Sugar Editor, Indiana UP, 1994. ISBN 0253208676, kao i u delu "Eastern European Nationalism in the 20 Century" Za dopunu i ilustraciju, aktuelni stavovi i najznačajnije izjave zvaničnih i opozicionih krugova prema tzv. Vojvodjanskom pitanju i položaju madjarske manjine u Vojvodini od 1990/91. do danas mogu se naci na raznim sajtovima ("Hungarian Nationalism" i sl.).
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 01 децембар 2008 22:42
Djordje-novosadjanin
Bila,jeste i ostace zauvek vojvodina SRPSKA!Svi mi,Srbi iz vojvodine,koji cinimo 70% stanovnika pokrajne nikada necemo dozvoliti da nam madjarska manjina odredjuje sta cemo sa nasom teritorijom.A nas predsednik,Boris Tadic,treba ozbiljnije da shvati "pretnju" sa severa.Ziveo Novi Sad,zivela SRPSKA vojvodina!
Препоруке:
0
0
4
уторак, 02 децембар 2008 11:48
Лалош
Неће то ићи тако лако. Ипак смо ми Срби овде већина. Као што је рекао велики вожд: "Бићемо се море до задњега!"
Препоруке:
0
0
5
среда, 03 децембар 2008 11:58
jovan
Pa bili smo vecina, na Kosovu, pa dobili smo nogu.Pa smo bili vecina u Crnoj Gori, pa opet noga.Znam da se isto desava sa Vojvodinom, a kasnije ode i Sandzak.Je li to osveta za Milosevicevu politiku, ili sto smo im srusili F-116.Uglavnom, jedno je sigurno.Hoce da nas stjeraju u Beogradski pasaluk.Cini mi se da polako uspijevaju.A mi ce mo se samo uzdati i dalje u bracu Ruse.
Препоруке:
0
0
6
среда, 03 децембар 2008 12:51
Antifasista
Tekst je poprilicno neutemeljen u nekim (VAZNIM!!) detaljima.Sto je generalno boljka stranaca koji se bave nasom tematikom, bez obzira kojoj opciji bili naklonjeni.
Docim separatisticke tendencije u autonomaskoj vrhuski Vojvodine NIKAKO i NICIM ne treba gurati pod tepih, niti cutati o ozbiljnoj meri relativizacije i de fakto rehabilitacije hortijevsko-fasisticke agende koju sprovode umotanu u "evroregionalnu" oblandu, potpuno je nekorisno ici u dnevnopoliticke demonizacije i preterivanja bez osnova. Upucujem ovde na (krajnje nedokaziv i nesuvisao) osvrt autora na navodnu politiku Zorana Djindjica prema Vojvodini.Autor ga apostrofira kao, bezmalo, separatistu. Sto je apsurdno.
Za kritiku odnosa zvanicnog Beograda prema Vojvodini ima mnogo razloga, i fakat jeste da ni Djindjic i Kostunica (kao ni garniture pre i nakon njih) nisu dovoljno ozbiljno razumeli prave namere vojvodjanskih separatista, histericne margine koja se devedesetih slikala pod Hitlerovim plakatima i koristila ogavni rasisticki jezik mrznje prema "Ciganima i izbeglicama", sa sve nacistickom krilaticom "Vojvodina Vojvodjanima". Fakat je i da Beograd, svojim mentalitetom koji obuhvata iskljucivo istorijski i kulturoloski vidokrug smederevskog sandzaka - ne razume i ne prihvata dovoljno ozbiljno zelju sopstvenih sunarodnika da iz Vojvodine da budu deo Srbije bez autonomija i specijalnih statusa. Nego sa kategorijom Vojvodine izjednacava upravo ANTIVOJVODINU, koju Kasa i Canak sprovode cak i na nivou simbola, uvodeci u Vojvodinu grbove srednjevekovnih ugarskih zupanija,te zloslutne negacije principa modernosti koji je i stvorio Srpsku Vojvodinu na rusevinama ugarskog "drzavnog prava" (mracnog habzburskog koncepta "naprednog" koliko i robovlasnistvo). Kao sto Beograd pre 20 god. nije razumeo ni zelju Srba u BiH i Hrvatskoj da ne zive pod barjacima politickih sledbenika ustasa i SS Handzar divizije. Niti strah Srba u CG od Djukanoviceve "drzavnosti" koja ih je zatvorila u geto na severu.
Препоруке:
0
0
7
среда, 03 децембар 2008 14:13
Сурова истина
Трагедија је у томе што је текст у коме се каже истина написао странац а не неко од наших аналитичара.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 11 децембар 2008 23:35
Nikola
Moram da primetim da autor teksta ne poznaje dovoljno političku scenu Srbije, ustavnu istoriju Srbije (Jugoslavije), ali i etnički sastav Vojvodine.
Naime, kada se govori o "obnavljanju" ovlašćenja pokrajinskih organa vlasti onda se ne misli na nekakvo uredjenje Austrougarske, kako autor sugeriše već na Ustav iz 1974 godine.
Što se tiče etničkog i nacionalnog sastava Vojvodine, ogromnu većinu stanovništva u njoj čine Srbi, tako da ne vidim na koji način bi za njih bila primamljiva "majčice Madjarska" koju autor spominje.
Što se tiče decentralizacije Kosova, pa nakon toga i proglašenja nezavisnosti, moram da dodam da je istorija tekla malo drugačijim tokom. Kosovu je ukinuta autonomija i zamenjena Miloševićevom centralističkom upravom. Nije nam valjao Azem Vlasi pa sada imamo Ramuša Haradinaja. Težnja za decentralizacijom Srbije nije nikakva separatistička težnja, već mogućnost da tako deccentralizovani organi mogu da odlučuju u nekim stvarima bez stalnog pritiska iz centrale.
Na kraju primetio bih da je autor vrlo zabrinut za privatizaciju NIS-a. I ja sam takodje. Kao gradjanin ove zemlje u smislu enrgetske stabilnosti zanimaju me dve stvari: prodaja NIS-a po što višoj ceni i stvaranje novih obnovljivih izvora energije. Cena koju je ponudila ruska strana je mala, zbog toga sto nije organizovana javna prodaja na kojoj bi se strane nadmetale. Ukoliko bi u tom slučaju ruska strana ponudila najvišu cenu ja ne bih imao ništa da zamerim.
.jpg)
Docim separatisticke tendencije u autonomaskoj vrhuski Vojvodine NIKAKO i NICIM ne treba gurati pod tepih, niti cutati o ozbiljnoj meri relativizacije i de fakto rehabilitacije hortijevsko-fasisticke agende koju sprovode umotanu u "evroregionalnu" oblandu, potpuno je nekorisno ici u dnevnopoliticke demonizacije i preterivanja bez osnova. Upucujem ovde na (krajnje nedokaziv i nesuvisao) osvrt autora na navodnu politiku Zorana Djindjica prema Vojvodini.Autor ga apostrofira kao, bezmalo, separatistu. Sto je apsurdno.
Za kritiku odnosa zvanicnog Beograda prema Vojvodini ima mnogo razloga, i fakat jeste da ni Djindjic i Kostunica (kao ni garniture pre i nakon njih) nisu dovoljno ozbiljno razumeli prave namere vojvodjanskih separatista, histericne margine koja se devedesetih slikala pod Hitlerovim plakatima i koristila ogavni rasisticki jezik mrznje prema "Ciganima i izbeglicama", sa sve nacistickom krilaticom "Vojvodina Vojvodjanima". Fakat je i da Beograd, svojim mentalitetom koji obuhvata iskljucivo istorijski i kulturoloski vidokrug smederevskog sandzaka - ne razume i ne prihvata dovoljno ozbiljno zelju sopstvenih sunarodnika da iz Vojvodine da budu deo Srbije bez autonomija i specijalnih statusa. Nego sa kategorijom Vojvodine izjednacava upravo ANTIVOJVODINU, koju Kasa i Canak sprovode cak i na nivou simbola, uvodeci u Vojvodinu grbove srednjevekovnih ugarskih zupanija,te zloslutne negacije principa modernosti koji je i stvorio Srpsku Vojvodinu na rusevinama ugarskog "drzavnog prava" (mracnog habzburskog koncepta "naprednog" koliko i robovlasnistvo). Kao sto Beograd pre 20 god. nije razumeo ni zelju Srba u BiH i Hrvatskoj da ne zive pod barjacima politickih sledbenika ustasa i SS Handzar divizije. Niti strah Srba u CG od Djukanoviceve "drzavnosti" koja ih je zatvorila u geto na severu.
Naime, kada se govori o "obnavljanju" ovlašćenja pokrajinskih organa vlasti onda se ne misli na nekakvo uredjenje Austrougarske, kako autor sugeriše već na Ustav iz 1974 godine.
Što se tiče etničkog i nacionalnog sastava Vojvodine, ogromnu većinu stanovništva u njoj čine Srbi, tako da ne vidim na koji način bi za njih bila primamljiva "majčice Madjarska" koju autor spominje.
Što se tiče decentralizacije Kosova, pa nakon toga i proglašenja nezavisnosti, moram da dodam da je istorija tekla malo drugačijim tokom. Kosovu je ukinuta autonomija i zamenjena Miloševićevom centralističkom upravom. Nije nam valjao Azem Vlasi pa sada imamo Ramuša Haradinaja. Težnja za decentralizacijom Srbije nije nikakva separatistička težnja, već mogućnost da tako deccentralizovani organi mogu da odlučuju u nekim stvarima bez stalnog pritiska iz centrale.
Na kraju primetio bih da je autor vrlo zabrinut za privatizaciju NIS-a. I ja sam takodje. Kao gradjanin ove zemlje u smislu enrgetske stabilnosti zanimaju me dve stvari: prodaja NIS-a po što višoj ceni i stvaranje novih obnovljivih izvora energije. Cena koju je ponudila ruska strana je mala, zbog toga sto nije organizovana javna prodaja na kojoj bi se strane nadmetale. Ukoliko bi u tom slučaju ruska strana ponudila najvišu cenu ja ne bih imao ništa da zamerim.