Ко се бави проблемом дроге и проституције у овој држави? Да ли има оних који су за то задужени? Ако има -толико су развили рад у тајности, да шира јавност за њих не зна.
Један пример проституције:
Не тако давно појавио се снимак на коме девојчице туку своју вршњакињу. Медији су два дана причали, доводили квази експерте у студио и чудили се откуд толико бруталности. Нико се није упитао због чега је та девојчица тучена, иако се на снимку јасно чује разлог (парафразирам: ради неке ствари за неке мале паре у тим годинама). Нико се није упитао ко искориштава ту децу на тај начин, појединац или више њих (имају цене, што упућује да има неке организације у томе, није спонтано), да ли је то било први пут или се и пре дешавало, а можда и даље то чини или чине? Због чега деца то раде? Колико је ту људи и институција морало реаговати? А нико није. И ко је за то одговоран?
Један пример о доступности дрога:
У Новом Саду, пролазећи суботом поподне, баш у време ручка, у два парка кроз која сам прошао видео сам децу, отприлике 16-19 година, како безбрижно користе марихуану. Нису никога провоцирали, једноставно мирно стоје, друже се и кружи тај смотуљак, за њих -обичан дан. Толико се то одомаћило. Дрога никад јефтинија (бар тако кажу сваки пут кад о њој говоре којекакви стручњаци).
А код нас "Без бриге, без бриге... Брига њих што је зликовац у нашој кући! Ови разгранали мреже на све стране, а он само понавља: без бриге, без бриге!"
Препоруке:
0
0
2
среда, 27 мај 2009 20:35
Toto
Ja sam ubedjen da nijedan veliki diler, a i manji, ne radi sam, vec ima sigurna ledja tamo gde treba, a ubedjen sam i da je svakoj danasnjoj drzavi potrebna droga kao izvor velikog novca i sredstvo pacifikacije dela stanovnistva. Zato mislim da se i akcenat u borbi protiv droge ne stavlja na dilere, vec na sugerisanje potencijalnim korisnicima da to ne cine, i lecenje jednog dela zavisnika. Sto naravno daje mrsave rezultate, jer profit je isuvise veliki da bi se dopustilo da narkomanija nestane. Ponesto droge se s vremena na vreme zapleni, poneki diler ostaje u zatvoru, ali sistem ostaje netaknut.Sto se tice Crne Reke, svaki narkoman, a posebno onaj na heroinu je ogromno zlo(ako nije, onda zbog heroina to mora da postane). U borbi protiv narkomanije svaka metoda je dobra ako donosi rezultat - posledice zavisnosti su uvek mnogo gore.
Препоруке:
0
0
3
среда, 27 мај 2009 21:50
Dejan
G-dine Pavkov, ovu važnu temu koja će već sutra biti gurnuta pod tepih do sledećeg skandala, Vi ste uspeli da i sami omalovažite. To što je Miloš Vasić bivši policajac sa očuvanim kontaktima u službi, pomenuli ste tri puta u tekstu kao bitni izvor Vaše frustracije ali za ovu temu je to nebitno.
Ta klinika u Crnoj Reci postoji više godina, ima neke rezultate u radu, a za metode lečenja smo odavno znali. Lično podržavam njen rad, čisto da se u startu izjasnim. I samog protu sam više puta slušao u raznim tv-emisijama u kojima je govorio da je batinanje krajnje rešenje koje mu ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, što pomalo podseća na posao zatvorskog čuvara. Niste pomenuli ni to da se klinika u Crnoj Reci nalazi pored same kuće u kojoj prota živi sa svojom porodicom. Ne, Vama je bitno da ovu temu iskoristite da biste napali Natašu Kandić, Vasića, Poligraf, drugu srbiju... Površno, besmisleno i na kraju - jalovo. Protu i njegovu kliniku treba braniti, ali argumentima kojih ima a ne ubeđenjima koja sa ovom temom nemaju veze.
I pored ovakvih promašaja na temu, i dalje verujem da će biti alternative na sadašnje stanje u Srbiji, bez zavisti i mržnje. Pozdrav.
Препоруке:
0
0
4
среда, 27 мај 2009 21:53
veljko
Kao jedan od pet do deset profesionalaca koji je zaista radio na lečenju narkomana, i izložio se mogućnosti da ga bilo ko i bilo gde upita, "a koliko si ih izlečio", dolazim u situaciju da razmišljam o tome kako o drogiranju pišu i govore svi oni koji o tome ne znaju ništa. Računajući tu i one koji dnevno zarađuju između dve i pet hiljada evra lečeći zavisnike, i zaključujući nakon "gle čuda" nespešnog lečenja, a samo takvo se nastavlja, da je to hronična bolest. Naravno nakon što im uzmu novac. Sva mudrost je u tome da postupak vraćanja novca razvuku dok zlosrećni zavisnik ponovo ne počne da uzima ili dospe u zatvor, tako da se preplaćena potvrda o lečenju koristi isključivo za neku sudsku proceduru.
Za batinanje u Crnoj Reci znam godinama. U toj ustanovi kao i drugoj, "lečenje" i rehabilitacija ima i svoju sudsku dimenziju, kao što "lečenje" po privatnim klinikama ima i ekonomsku i "naučno istraživačku" dimenziju. Zaista, znate li vi čime se leče narkomani, ja sam godinama radio pa ne znam. Odakle ti lekovi, gde se prave, odakle se uvoze, ako se uvoze, ko to kontroliše, i zašto ne kontroliše, koliko to košta i ko stoji iza tog velikog biznisa.
Sve je to sumanuto i bolesno. Možda je neko iz Crkve postavio pitanje o tome šta se tu radi, a neko drugi mu uzvratio otvaranjem priče o Crnoj Reci, da bi im zatvorio usta. Dnevni promet heroina u Beogradu je tri miliona evra. Ni Dačić ni Tadić ne smiju ni pomisliti da upitaju ko drži taj biznis. A i ne moraju. Zna se, DIA i KFOR, znači američka vlada. Sve, od plantaža maka u Avganistanu i Makedoniji, do dilera na Voždovcu.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 28 мај 2009 02:04
Somun velicanstveni
Da li je gospodin koji je napisao ovaj tekst procitao ispovesti sticenika u centru Suva reka? Da li je procitao za sta su dobijali batine sa lopatom, zbog cega su im lomljena rebra, lomljeni zubi, kako se prema njima ophodilo osoblje!?
Zbog kriminala!?
Naravno da su to prazne price, zbog jedne pogresne recenice, zbog prekog pogleda! Da li tamo ima kriminalaca bivsih - pa naravno da ima, ali droga ne bira, ona ne bira one koji su kriminalci nego su zrtve i oni koji nemaju veze sa kriminalom to zna svako ko je iole upucen u temu.
Ukoliko Branislav ne zavrsi u zatvoru, smatracu da je beli sengen dobra prilika da se pozdravimo!
Vozdra!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 28 мај 2009 07:24
Бане
Да ли они који су покренули целу ову хајку заиста желе да заштите наркомане на лечењу, или желе да се затвори овај центар, како би добили назад проверене наркомане којима ће продавати свој отров? А уједно није на одмет ни мало оплести по СПЦ, зар не?
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 28 мај 2009 09:54
O mrznji 'druge Srbije'
Muk koji vlada drugom Srbijom kada se pomenu izvori snabdevanja drogom, etnicke zajednice koje kontrolisu trgovinu narkoticima u Evropi i na Balkanu, i strategije za borbu protiv ove posasti, je samo dokaz njihove hipokrizije.
Ne cudi da je poslednji slucaj izazvao paznju dezurnih oportunista. Kako Pavkov primecuje, nisu oni zabrinuti zbog nasilja nad narkomanima, ni nasilja narkomana nad porodicom, sugradjanima, vec zainteresovani za 'navlakusu' za SPC, kako bi se jos jednom umilostivili svojim sponzorima. Bilo bi im bolje da sponzore koji svakodnevno ubedjuju Srbe da prihvate 'novu realnost', upitaju ko kontrolise trgovinu narkoticima u njihovim zemljama. Ako bismo verovali filmovima, to cini ruska mafija, taj poznati bauk kog su porodili holivudski filmovi sa dugokosim bardom Yu glumista u ulogama ruskih dilera, pedofila, itd. Nasi 'elitni' novinari i intelektualci bi mogli da im poruce da mogu da mrze rusku mafiju, ali da im neko drugi truje i ubija decu. Ali onda bi presusile slavine stranog sponzorstva.
1. Odakle stize droga u Srbiju? Postoji li statistika vezana za pristizanje narkotika iz okupiranog regiona na jugu?
2. Postoji li statistika vezana za siroko promovisani festival na severu Srbije (smrtnost, hitne intervencije, hapsenja) ili cemo zatvarati oci slusajuci socinjenija eurounijata kojima se ovaj festival nekriticki hvali?
3. Koliko puta su 'slobodni mediji' govorili o radu manastira u Kovilju sa ovisnicima i o njihovoj pomoci najugrozenijim socijalnim slojevima? Da li su rezultati grupe medijski promovisanih strucnjaka uporedivi sa rezultatima crkve? A troskovi?
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 28 мај 2009 09:54
Ivica
Bravo veljko!!!!
Nama , obicnim smrtnicima , koji JOS ne shvataju sta nam se desava objasnio si sve. Da li to obican NAROD moze da shvati vec je mnogo teze pitanje.
Ovi , koji regulisu svetske ZIVOTNE TOKOVE , nama nisu dostupni pa protiv njih i ne mozemo da se borimo. Ali sigurno mozemo da pruzimo otpor nasim.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 28 мај 2009 10:08
Mladen_rs
Све је више права младих и наркомана, а све више дроге и разбојништва на улицама па чак и по селима. Људска права никад нису била већа а све више шприца по хаусторима па се запитам кога штите та права и за кога су направљена. Да се вратимо у блиску будућност када се батињање узимало као нормална мјера или санкција против нечега што није било добро па смо опет израсли у људе и личности за које одговорном тврдим да су ако ништа друго бар моралнији од ових данашњи генерација и тада није било толико дроге и није била доступна на сваком мјесту ипак су то методе које су биле дјелотворне.. Данас ниси у "фазону" ако се не дрогираш а полиција није полиција ако брани да млади имају своја права а ја питам гдје су им обавезе? (част изузетцима) Било какав метод је бољи од никаквог, нека распусте тај камп али нека људи из тога кампа иду да живе само 10 дана са оним који то затварање заговарају, они као своју дјецу увјек одгајају лепим речима. Ово је све усмјерено ка слабљењу СПЦ терба се запитати зашто баш сад? ако тај снимак постоји већ дуже вријеме. И на крају да се осврнем на морал и начела данашњи тзв. вођа народа. Сви они имају своју рачуницу једни у продаји тог зла а други у лијечењу лијепим методама на атрактивним локацијам и то у градовима гдје их само ограда раздваја од дилера а Црна Рјека није добра јер тамо нема начина да се дрога дотури онима којима је најмање потребна.
Да неко немисли да сам од оних коиј су старији и само знају да критикују младе имам 26 година и остао сам здрав и имун на нове ИН методе живљења и покушавам само да повучем паралелу између НЕКАД И САД.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 28 мај 2009 10:27
Мунзе Конза
Лопата је из раја изашла, одмах да се разумемо. Красотне приче о "љубави, прихватању одбачених, лепим речима" и слично, а што смо имали задовољство чути од г-дина Кораћа пре дан, два, немају за циљ излечење - оно ако се деси, десило се. А ако не (а мало их се на такав начин са игле скинуло, на жалост), остаје нам макар "борба за људска права болесних" и млатарање сопственом "хуманошћу", макар објекат над којим се "хуманост" практикује и цркао од дроге. Удрите, дакле, браћо, с вером у Бога, кад већ ништа друго не помаже!
Заиста, осећа се код "другосрбијанаца" велики жал што је Црква реаговала онако, а не скривајући и заташкавајући. А таман би свима легло ко кец на једанаест - "мрачњаци, средњи век" и слични епитети би преплавили медије. Још се нико није сетио да повуче паралелу између "лечења хомосексуалаца" од пре десетак година за време геј параде које је предводио свештеник и данашњег лопатања. У ствари. мислим да се сетио, али није политички коректно у исту реченицу стављати "болесне" наркомане и "здраве" гејеве, зар не?
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 28 мај 2009 10:42
EXPADOBRANAC
Kao po starom dobrom obicaju uvek se bavimo posledicama a ne uzrokom.Gde su u ovoj celoj prici Drzava i narko dileri.Setite se cigareta i prodaje na crnom trzistu,trajalo je godinama-dok ja trebalo,onda se neko dosetio da treba to kanalisati i da drzava trba uzeti svoj deo i bio je u pravu.Na drogu nemozete nalepiti akciznu markicu a zarada je mnogo lepa i sto je se odricati.Glavni problem nije Crna Reka i otac Branislav,on je zadnja karika u lancu. Kada bi se htelo a nece se treba poceti od prve karike. U svakom gradu u Srbiji pitajte decu na ulici koje glavni za drogu u njemu oni ce vam reci, a molim vas policija nema pojma.Ne znaju jer niko od njih ne trazi da znaju,a i kada saznaju taj(DILER) brzo zavrsi na slobodi.Riba smrdi od glave a ne od repa.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 28 мај 2009 12:03
луди скретничар
Нико тамо није приведен, сви су добровољно дошли и уз то били упозорени на примену физичке силе, што су и потписали.
Негде сам већ написао, али да поновим - црква није требало да се петља у те ствари, за то постоје овлашћене установе, државне или приватне, овако су само дали повода за наставак хајке на СПЦ, коју води 2. србија преко својих медија. Из снимака се не може утврдити ког интензитета сила се примењује, конкретно онај пример ударања коленом у главу, у тој ситуацији сигурно је да би већ од другог ударца жртва пала и вероватно изгубила свест. Овако нисам сигуран у целовиту аутентичност.
И ја једва чекам бели шенген, па да они што кукају за њим ("мој шенгене бели..."), спакују кофере и засучу рукаве у комуналним управама Лондона, Берлина...
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 28 мај 2009 13:54
Стева Надрљански
Гади ми се количина лицемерја коју ових дана просипају промотери идеологије људских права, који се не баве конкретним човеком и његовим проблемом, него своју идеологију користе искључиво за обрачун са својим непријатељима, што значи неистомишљеницима. Брига њих што у њиховој савезничкој ОВК творевини на месту нашег Косова бујају институције нарко-државе, не занима их патња родитеља коју смо синоћ могли видети на РТС-у (код, узгред речено, срамно лоше водитељке), њих занима њихова теорија чије постулате папагајски понављају, као роботи. Шта би сами чинили са наркоманима - то не знају, али знају кога би све забранили и отерали на суд, макар сви наркомани касније поумирали. Хиљаде томахавка им не сметају, али им смета пар десетина лопата за уразумљивање. Ја сам у својим лудим годинама доста времена провео са наркоманима, многи су кроз врата Драјзерове и кроз разноразне клинике отишли до капија смрти, управо зато што нико не зна шта ће са њима, сем да ко може на њима заради. Наркоману је личност сасвим разбијена, он је на нивоу детета које, међутим, може да учини све и свашта кад почне да кризира. Не бих могао да опишем ужасе којих сам се нагледао, па иако немам појма како се они лече, добро знам како завршавају и зашто тако завршавају. Но све то није проблем - проблем је кад се нађе неко ко ће са својих петеро деце живети са њима и полагати живот за њих, макар их морао дисциплиновати (не лечити, како се упорно инсинуира) шамаром и лопатом. Чули смо родитеље, чули смо и бивше наркомане - да је, не дај Боже, живот мог детета у опасности, радо бих се сложио да двапут добије онакве батине (узгред, оно млаћење под иконама више ми личи на инсценацију - свако ко је видео праву тучу може да закључи да је оно набадање коленом више сценски потез, јер да га је изистински ударао, овај би из треће пао у несвест). А они који се жале на овакав третман углавном су они који су успешно збрисали и наставили да се фиксају, па сад неко мора да им буде крив. Али, шта брига државу и НВО-е.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 28 мај 2009 14:10
Стева Надрљански
Симптоматично је, осим тога, како људоправисти увек инсистирају на формалној страни! Таквa идеологија, примењена у педагогији, довела је до сомнамбулног схватања да је, кад родитељ шопи дете по туру, насиље и злостављање, па се уводе и санкције за родитеље. Нпр. ако мој син реши да претрчава улицу а да не гледа лево и десно, и ако неће ни из сто пута да се уразуми, нема друге но да се прибегне пруту. Је ли то насиље? А ако би родитељ поштовао слободу детета и пустио га да на крају тако погине, онда би морално и идеолошки био исправан, јер није применио насиље него се држао горепоменутих рецепата? Браво! Па нек сви пропадну, само да се извршава та идеолошка мантра.
Уосталом, већ је много пута речено да се тзв. батине примењују у мањем броју случајева и само у одређеним ситуацијама. Међутим, медијски манипулатори направили су од тога слику конц-логора, важно да има о чему да се разглаба! А што држава не мрда прстом да се прекину токови дроге, то није важно. Проблем је кад неко почне да ради оно што она неће. Ако ја лично знам ко у неком селу дилује дрогу, откуд да полиција "не зна"?! Пре извесног времена затекли смо у комшијској кући младића који се предозирао, па иако знају ко му продаје дрогу, ништа се не дешава, радњица и даље ради. Душебрижнике то не занима, али су зато нашли жртву за колективно идеолошко искаљивање беса.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 28 мај 2009 14:48
Нимбус
Зашто је потребан `шенген` да се оде из земље? 2/3 мојих рођака је напустило ову земљу и без пасоша, у време за које нас упорно убеђују да је било "време благостања", јер нису могли да поднесу задато "благостање".
Нешто овде не штима: одкуд толико приче по свим `каналима комуникације` о батињању (које подржава и већина родитеља)? Не тако давно, жандармерија је за време демонстрација УБИЛА човека, тукући га цокулама. `Инцидент` врло брзо заташкан, па ни један пекарски производ није морао да размишља о (сопственом) извозу...
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 28 мај 2009 17:04
dragoslav pavkov
@Dejan;
Dejane,policijski bekgraund M.Vasića je bitan da bi čitaoci koji ne poznaju njegov opus shvatili odakle dolaze informacije koje on plasira po medijima.Gospodin Vasić je novinar kome puno ljudi veruje i čija reč ima težinu,pogotovo u redovima tzv."druge Srbije.Kad on nekog pohvali-taj može da se nada berićetu,a onaj koga opljune je obrao zelen bostan.Svestan sam nemoguće misije da nekog od njegovih čitalaca nagovorim da pokuša da kritički razmisli o Vasićevom pisanju,pa na to neću ni gubiti vreme.Međutim NSPM je medij koga čitaju ljudi kojima pamet ne smeta da prihvate i viđenje nekog problema koje se ne uklapa od opšteprihvaćeno,pa smatram za potrebno da takvima skrenem pažnju na izvor informacija M.Vasića.Poznato je da su neki od "očuvanih kontakata" i saradničkih pozicija ovog novinara procesuirani u slučaju "Makina grupa" kao osumnjičeni da su u prikupljanju podataka o ovoj kriminalnoj grupi koristili rekvizite tipa plastične kese za glavu M-03 kao i lopatu istog modela.Nije valjda da mislite da takvima treba verovati!?Takođe,ne možete u jednom trenutku pozdravljati javno pripaljivanje ćuški,a odmah zatim da osuđujete fizičko kažnjavanje disciplinskih prekršaja.Znate,kada policajac nekom klincu pripali "vaspitnu" on nije ništa drugo nego nasilnik koji se krije iza uniforme.Kada Nataša Kandić nekom starcu koji na Trgu Republike traži pravdu za svoje otete rođake udari šamar je takođe nasilnica,a ništa bolja nije ni B-92 koja izveštava da ju je starac izprovocirao.M.Vasić i njemu slični nemaju pravo da izdaju licence o tome ko sme tući,a ko ne.Pozdrav Vama.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 28 мај 2009 17:05
dragoslav pavkov
@Somun Veličanstveni;
Nigde nisam rekao da mislim bilo šta dobro o fizičkom kažnjavanju,jedino da JA ne vidim drugi način da se na mestu kao što je Crna Reka održi disciplina neophodna za funkcionisanje tog centra.Ako vi znate bolje-da čujemo.Prilično je lako i komotno govoriti drugima da to što rade ne valja ništa,naročito ako ni sami ne znate kako treba.Ne sumnjam,kad biste imali neki recept za izlečenje ovisnika da biste ga odavno na opštu radost te populacije patentirali -i zgrnuli lovu.Do tada treba da znate sledeće:Ljudi nad čijom sudbinom lamentirate su sebe i svoje najbliže POTPUNO SVESNO doveli u situaciju da im je pomoć u Crnoj Reci neophodna.Ne može se posle jednog džointa ili eksera postati narkoman.Mediji su prepuni sadržaja obrazovnog tipa,filmova i sličnog koji bi mogli da mlade odvrate od uzimanja narkotika-samo kad ti isti mladi nebi prepotentno i bahato,puni vere u svoj "granitni" ego odlučili da nastave sa drogiranjem jer "oni mogu da prekinu kad hoće,a ovisnici su slabići..."Većina čak i kad shvati da je u problemu odbija da vidi svoju odgovornost,već pokušava da je podeli sa ratom,sankcijama,tranzicijom i sličnim a najčešće krive roditelje.Nije sporno da se svejedno radi o ljudskim bićima kojima treba pomoći,ali ne mogu ONI određivati način kako će se to činiti,niti sami sebi propisivati terapiju.Na sajtu Politike imate čak predlog da država otvori i opremi mesta gde bi se oni drogirali kvalitetnom robom (valjda po evropskim standardima) kako bi se smanjila smrtnost prouzrokovana lošim heroinom.Kada neko lopatom spreči narkomana da u krizi napusti centar to jeste neprijatno za gledanje,ali je efikasno i većina ih bude zahvalna osoblju.Sledeći vašu logiku,i ritualno obrezivanje neki bi nazvali sakaćenjem,ali nikom ne pada na pamet da ga zabrani,pošto bi došao pod mikroskop uticajnih i bogatih verskih zajednica.Bezbednije je oplesti po Raško-Prizrenskoj eparhiji.
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 28 мај 2009 18:35
Јован Јанковић
Метода лечења по Перановићу има читав спектар медицинских индикација, не само зависност од дроге. Може се користити и за лечење алкохолизма и за одвикавање од пушења. Ко год је био пасивни пушач и тако се излагао ризику од рака плућа, јер је имао жену у кући која пуши, зна колико је ова метода делотворна! Па шта је сад боље, умрети од рака или излечити жену пушача и спасти и себе и њу сигурне смрти? Министарство, које се тако здушно залаже за борбу против пушења свим средствима, морало би основати државне центре за лечење ове опаке болести широм земље, најделотворнијом расположивом методом, а то је метода по Перановићу. Исти метод се успешно може примењивати и за лечење гојазности, депресије, клептоманије и многих других обољења. Принцип је увек исти: пацијенту се пропишу јасна упутства, а свако одступање се коригује одговарајућим бројем "ашова". Тако, на пример, ако се гојазан пацијент не придржава прописане дијете - 10 ашова, па још 10, па 20, па 40, па 80, па 200 итд. до излечења.
Чак се и одређени проблеми из домена друштвене патологије могу успешно искорењивати овим приступом на системском нивоу. На пример, корупција: за сваки проневерени динар, по 1 "ашов". 10 динара = 10 "ашова", 100 динара = 100 "ашова" итд. Ако је проневерена сума у страној валути, може се конвертовати у "ашове" према званичном курсу НБС на дан када је ординирана антикорупциона терапија. Отпор појединих министарстава оваквој терапији потиче од неких непријатних нуспојава лековитог средства, али би вероватно баш у државној управи било највише користи ако би се корупција искоренила тако што би неко ашовом благоумлатио одговорне.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 28 мај 2009 20:47
Стева Надрљански
Г. Јанковићу (ако сте то ви), молим вас да изнесете алтернативну методу, политички коректну, људскоправистички ефикасну и драјзеровски успешну, само да се не исказује у стопроцентном броју предозираних и умрлих, него броју излечених и до памети доведених. Ако успете да је нађете, сматрајте да сте преузели овај веома захвални и надасве исплативи бизнис. Мислим да ће сви наркомани света и околине похрлити да вам се нађу на услузи.
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 28 мај 2009 20:55
Владан Ненадић, први део
У целој овој причи око Црне Реке и наводног злостављања оних који у том центру бораве, јасне су позиције оних који оправдавају методе и поступке дисциплиновања (не лечења, о дисциплиновању је реч!) прекршилаца, као и што су јасне позиције тобожњих заштитника људских права штићеника центра. На страну то што је у први план расправе избила последица проблема које Србија има са дрогом, а не суштина, односно чињенице да се дрога малтене несметано продаје у школским двориштима, да је узрок бројних породичних и друштвених проблема, да се „крупне рибе“ у том бизнису не гоне и хапсе, да се неуспеси лекара у лечењу овисника заташкавају (притом, сви говоре како им је деловање таквих центара одраније познато!), занимљиво је да нико не спомиње политичку страну ове актуелне теме. А она је све друго, само није незанимљива. Колико је мени познато, једини ју је споменуо преосвећени владика Артемије, па чак и он некако недовољно оштро.
По мом мишљењу, политичка страна ове „афере“ огледа се у томе да се преосвећени дрзнуо да забрани (или не благослови, свеједно) посету Џозефа Бајдена манастиру Високи Дечани.
Сви ти наводни заштитници наркомана држе до њихових људских права као до лањског снега, и било би им свеједно да поцркају сви до једног, али им се искреност и отвореност владике Артемија, који нема длаке на језику, наместила као „кец на једанаест“. Потпомогнути дежурним кербером нашег медијско-информативног простора, телевизијом чије ни име нећу да споменем, помислили су: „Ето згодне прилике да се обрачунамо са свим тим мантијашима“. Још да су успели целу СПЦ да увуку у своју отровну спиралу зла, било би сјајно. Али, добро је и овако, задали су бар један ударац том „тврдоглавом Артемију“ и (највероватније ) испословали нове донације и хонораре.
Препоруке:
0
0
21
четвртак, 28 мај 2009 20:58
Владан Ненадић, други део
Када у некој од назови истраживачких емисија шифроване телевизије (звала се она Инсајдер, Аутсајдер, Сведок или Народ против, свеједно) будем чуо нешто о путевима којима дрога стиже у Србију, евентуалној повезаности наших домаћих мафијаша и њихових пајташа из комшилука, евентуалној повезаности и једних и других са српским царинско-полицијским врхом, евентуалној повезаности и једних и других и трећих са српским партијско-државним врхом, када будем чуо нешто о начинима на који се новац од дроге пере у разним лукративним „бизнисима“, или о томе на који начин фармаколошка мафија утиче на тржиште дроге у Србији, и када коначно будем видео конкретна имена и конкретне цифре, онда ћу поверовати и њима и свима онима којима су ових дана пуна уста заштите Устава и заштите људских права. Дотле, не верујем им ни реч и сматрам да су њихове изјаве руковођене најприземнијим побудама и интересима.
Ово што сам набројао изгледа као немогућа мисија? Можда. Вероватно је и да су претходници Елиота Неса мислили то исто. Он није. Могуће је и да су колеге Карла Бернстајна и Боба Вудворда мислиле да је превише опасно бавити се истраживачким новинарством. Они нису. Резултате знамо.
Препоруке:
0
0
22
четвртак, 28 мај 2009 23:13
Nikola Turajlić
Gotovo nisam poverovao vlastitim očima kada sam pročitao strašnu grozbu Somuna Veličanstvenog da će otići u Beli Šengen, ako Branislav ne završi u zatvoru.
Iz ovog sam shvatio da za odredjen broj srpskih gradjana bezvizni režim znači stupanje u obećanu zemlju (raj), što bi rekli, da će Somunovci biti dočekani u "Šengenu" kao pobednici, te da će kao takovi projahati na belom konju kroz parisku Triumfalnu kapiju.
Ovakovo vidjenje bezviznog režima može se izjednačiti sa fatamorganom u pustinji.
Evropa je puna i sita Rumunja, Bugara i sličnih pa će željeznom metlom, pogotovu sada u SEKI, čistiti Somunovce, a ne dočekivati ih raširenih ruku u zagrljaj.
Istina dobrodošli će biti oni koji će trošiti EUR-e, ali takovi nisu imali neke probleme i sa viznim režimom.
Završio bih time da beli Šengen će nešto značiti u budućnosti, za obične gradjane, u situaciji kada budu išli kupovati benzin i kavu u susedne EU države (mi stariji poznamo takove situacije), a govore da se historija i ponavlja.
Препоруке:
0
0
23
четвртак, 28 мај 2009 23:36
Неофит77
Сетимо се само како се Милош Васић наслађивао на Б92 када је полиција брутално разбила демонстрације СРС и када је убила једног човека, и сада се такав лик наводно згражава Црне реке. Лицемерје!
Препоруке:
0
0
24
петак, 29 мај 2009 00:25
Somun velicanstveni odgovor za @Dragoslav Pavkov
Tvrdite da ne vidite drugi nacin da se odrzi disciplina osim da se neko prebija lopatom pola sata dok se ne onesvesti! A na osnovu cega to moze da radi upravnik centra Branislav? Na osnovu cega on moze nekoga da isprebija lopatom i da ne bude kaznjen?
Kazete sa ni sami ne znate na koji drugi nacin bi se resili problemi narkonama, pa zar je nasilje odgovor na neznanje!?
Savremene metode lecenja, omogucavaju da se ovi problemi rese na drugi nacin, ali vi u vasem tekstu se podsmevate takvim metodama kao da se radujete sadizmu upravnika Branislava. Roditelji te dece koja su u centru grese iz svog ocajanja i o tome moze posebna tema da se otvori, ali ne treba njihovo ocajanje zloupotrebljavati
Da zakljucim, narkomanija se ne leci lopatom i to svima mora da bude jasno
Препоруке:
0
0
25
петак, 29 мај 2009 08:18
dragoslav pavkov
@Somun
Ja barem "znam da ne znam".A "savremenim metodama" se podsmevam jer je od svih njih efikasnija lopata pravoslavnog popa koji je uzgred budi rečeno inženjer poljoprivrede.A šta biste vi očekivali u zemlji gde se psihijatri bave svim i svačim osim lečenja ovisnika,a ove uspešno leče sveštenici,koje za nagradu besposleni komentatori nazivaju sadistima....
@Jovan;
Ironija bi bila na mestu kada onaj kome se ne dopada suprugino pušenje nebi mogao da se od nje razvede.Mišljenja sam da bi i alkoholičarima koji ugrožavaju druge kadkad pomogla lopata...ALI OD SVOG DETETA NE MOŽETE DA SE RAZVEDETE.A ono to pod uticajem psihoaktivnih supstanci koristi da bi se ubijalo.Ne sumnjam da se možete na tren staviti u poziciju roditelja.Probajte,verujem da će vam presesti ironisanje.
Препоруке:
0
0
26
петак, 29 мај 2009 10:45
Стева Надрљански
Да покушамо још једном објаснити, г. "Somun": батине НИСУ начин лечења него дисциплиновања оних чија је личност у распаду и не може им се другачије доказати компликована ствар да је боље да дрогу не уносе у центар и да остану живи. Формално гледано, отац Бранислав је несумњиво крив; међутим, склонији сам да верујем самим наркоманима и њиховим родитељима да од тога ипак има користи. Није то ваљда тако тешко схватити? Њих тамо нико није приводио, то није затвор. Не примењују се ваше фамозне "савремене методе", али се они од којих су сви дигли руке ипак враћају у живот. И није лепо инсинуирати да се очај родитеља злоупотребљава: пошто су их "савремене методе" изневериле и узеле им огромне паре, имају ли неки други избор? Можда да испоштују ваше светле принципе о ненасиљу и да пусте да им деца поумиру? Какву корист од тога може имати тај "злоупотребитељ" који је њих почео да лечи о свом трошку, у својој породици са својих петеро деце? Нисте ли видели да су родитељи захвални? Да, биће врло лако оца Бранислава осудити за ово и ви ћете бити несумњиво задовољни; само се питам шта ће бити са његовим штићеницима. Можда ће их депортовати у Драјзерову на успешно рокање метадоном.
Препоруке:
0
0
27
петак, 29 мај 2009 16:40
Zoran Radisic
Na RTS-u procitao sam sledece:
"Нико нема право да малтретира и злоставља грађане Србије и да их мучи, било да је реч о припадницима неких верских заједница, било да је реч о некима који мисле да на такав начин некога лече", навео је Дачић.
Ivica Dacic, ministar unutrasnjih posova Srbije, za RTS 28. V '09.
>>Милосављевић је оценио да је злостављање неприхватљиво било где у Србији да у том случају има посла за истражне органе. moraju postovati? Da li nas ombudsman gosp. Sasa Jankovic priprema materijal i za pokretanje takvih istraga? Ako ne, da li mu je barem palo napamet, ali ne sme zbog svemocnih ministara? Nesto mislim da mu verovatno nije ni padalo napamet, pa bi bilo lepo da procita moj komentar! ;)
Ili su se drzavni organi jednostavno okomili na centar zato sto je povezan sa SP Crkvom, pa s ovim hoce da podsete nase jerarhe "gde im je mesto"...
Препоруке:
0
0
28
петак, 29 мај 2009 16:48
Zoran Radisic
Uh, ljudi, iskasapiste mi komentar na cisto - vise od pola fali, vide se samo pocetak i kraj.
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Препоруке:
0
0
29
петак, 29 мај 2009 19:20
НСПМ web
@ Zoran Radisic
Uh, ljudi, iskasapiste mi komentar na cisto - vise od pola fali, vide se samo pocetak i kraj.
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Испада да овде не удовољавамо вашој жељи и не бришемо оно што нас молите - али заиста не бисмо волели да испадне да смо "искасапили" нешто ако нисмо: ваш коментар је објављен онако како је стигао до нас, НИШТА нисмо дирали/секли!
Кад смо то разјаснили (а други начин комуникације немамо), ви онда одлучите да ли да остану коментари - нама се чини да и овако има (неког :) смисла.
поздрав од
(супер)модератора
Препоруке:
0
0
30
субота, 30 мај 2009 11:47
Joван Јанковић
Овима што су коментарисали мој напис:
(i)
То што сам написао било је шаљиво. Ако ћемо о том проблему говорити озбиљно, мислим да су аргументи обе "стране" подједнако добри. Та "установа" (назовимо је тако, у недостатку бољег израза) јесте друштву чинила више користи него штете, вероватно и родитељима и тој деци. Једино што мени лично смета је то што је у питању свештено лице. И то ми много смета.
Ако говоримо о наркоманији, то је доста комплексан проблем. Пре свега, друштвени експерименти са потпуном забраном психоактивних супстанци су се показали контрапродуктивни. Прохибиција, односно забрана производње и промета алкохола у САД 1920-33 (и у још неким земљама) je само довела до бујања организованиг криминала и уличних обрачуна. Са друге стране, ниједно друштво није пропало зато што је алкохол био легално доступан. Једно време је легално био доступан амфетамин, затим Бенседин (под именом Валијум у САД) такође без штетних последица. Оног момента када су ови препарати постали "контролисане супстанце" процветао је криминал. Дакле, на том нивоу, решење је у легализацији производње, промета и поседовања свих оних супстанци које нису директно отровне (а поједине психоактивне супстанце то јесу). То је, дакле, само враћање одговорности за евентуалну злоупотребу супстанци на сваког пунолетног појединца (не говорим о деци). Тиме се криминалцима укида један значајан извор прихода.
Такође, велики број смртних исхода услед примене наркотика потиче од лоше синтетисаних, лоше пречишћених или лоше умешаних дрога. То многи не знају. Чак и када је активна супстанца (наркотик) врло чиста, када је необучени криминалци измешају са парацетамолом, не измешају то уједначено, па у једној "дози" има много више дроге него у другој; корисник тада, на основу слабог искуства са "мањом" дозом, узме више оне "јаче" и -- застој рада срца. Али ово је само један од честих сценарија. Хоћу да кажем да наркотик често није више опасан од било ког другог лека, само што је нестручно припремљен.
Препоруке:
0
0
31
субота, 30 мај 2009 11:47
Јован Јанковић
(ii)
Деца богатих родитеља на "партијима" често користе наркотике али не пролазе као ови што дрогу набављају преко дилера-пропалица, јер је квалитет производа бољи. Слична ствар је и са студентима на америчким универзитетима, који традиционално уживају канабис, као раније Кинези опијум. Легализацијом би се производња вратила одговорним стручњацима, производи би били безбеднији, не би било толико смртних исхода од тровања и "овердоза", мање полиције би се плаћало, а приходи државе би порасли. Корисник би јефтино и лако могао доћи до наркотика и не би имао разлога да силом изнуђује новац. Онда би се проблем свео на стварне, много мање димензије, као што их данас има нпр. алкохолизам. Алкохол је доступан, јефтин, опасан ако је нестручно припремљен, психоактиван (депресор ЦНС), али нису сви који су га пробали, или га повремено користе, алкохоличари. Само мали проценат је заиста озбиљно угрожен.
Ту долазимо до нечега што многи такође не уважавају, а то је да је структура личности зависника таква да је он склон употреби психоактивних супстанци и да се не може "излечити" јер то није некаква инфекција која може да се санира овим или оним мерама. Као што поједини родитељи имају проблема јер им деца имају неки урођени дефект или показују антисоцијално понашање, тако један број њих има склоност ка дрогама. То је проблем који се само може контролисати, а не "излечити". Може се контролисати претњом санкцијом батинама, али у најтежим случајевима је и даље неопходна хоспитализација.
У условима легалне доступности психоактивних супстанци, проблем би био одвојен од сфере криминала и било би лако идентификовати стварно проблематичне особе (зависнике) и помоћи им у ефикасној контроли њиховог проблема. Више не би био проблем у вези са криминалцима или могућем тровању, већ само у неспособности наркомана да се ефикасно интегрише и привређује у заједници. То би се решавало обавезном хоспитализацијом и накнадним праћењем, као код других психичких поремећаја.
Препоруке:
0
0
32
субота, 30 мај 2009 15:08
Samo pitanja
Kakvi su rezultati legalizacije i distribucije ['lakih'] droga i programa 'safe injecting rooms' u Zapadnim zemljama? Imaju li ti srpski svestenici cije zvanje toliko 'smeta' jednake ili bolje rezultate? Da li su troskovi uporedivi? Da li pristup verske institucije ponekad podrazumeva i reviziju ili vaspostavljanje drustvenih i duhovnih vrednosti sticenika koje su mozda [ili njihov nedostatak ili 'pomerenost'] bile i 'okidac' za uzimanje narkotika? Da li je u Srbiji, sa nekoliko stotina NVO i vladinim sluzbama koje se hitro priblizavaju evrovrednostima ikome palo na pamet da istrazuje rad duhovnika na iskorenjavanju ovog problema? Dobra tema za PhD, ali kao da bas tu 'nesto nema stipendija'? Postoji li 'autoritaran' i/ili 'demokratski' pristup lecenju od adikcije? I jos jednom, po hiljaditi put: Odakle stize droga u Srbiju (geografski), ko i kako je distribuise, i zbog cega nema efektnije akcije protiv distributera?
Препоруке:
0
0
33
субота, 30 мај 2009 17:39
горштак
Зашто се, на пример, против цигарета води тако силна кампања да су забрањене на свим јавним местима (а помиње се чак и њихово потпуно укидање), док се у исто време по целовечерњим емисијама и штампи заговара ''легализација марихуане'' (по угледу на Холандију и друге ''развијене земље'' ).
Рекло би се да се здушним укидањем цигарета (мада не безопасног али ипак не тако деструктивног порока) становништво индиректно подстиче да масовније прелази на нешто ''теже'' попут марихуане. А можда и на нешто ''још теже'' попут кокаина и хероина, обзиром да их, сем повремених формалних и млаких осврта, нико од званичних органа не прогања ни упола тако оштро као цигарете (али им зато оштрине не фали када треба прогањати свештенике попут честитог Перановића, игноришући његову жртву и заслуге).
Можда усрећитељи човечанства сањају о ''критичним масама удрогираних'', као најпожељнијим за све могуће манипулације на локалном и глобалном нивоу, за шта цигарете ипак нису довољно добре.
.jpg)
Један пример проституције:
Не тако давно појавио се снимак на коме девојчице туку своју вршњакињу. Медији су два дана причали, доводили квази експерте у студио и чудили се откуд толико бруталности. Нико се није упитао због чега је та девојчица тучена, иако се на снимку јасно чује разлог (парафразирам: ради неке ствари за неке мале паре у тим годинама). Нико се није упитао ко искориштава ту децу на тај начин, појединац или више њих (имају цене, што упућује да има неке организације у томе, није спонтано), да ли је то било први пут или се и пре дешавало, а можда и даље то чини или чине? Због чега деца то раде? Колико је ту људи и институција морало реаговати? А нико није. И ко је за то одговоран?
Један пример о доступности дрога:
У Новом Саду, пролазећи суботом поподне, баш у време ручка, у два парка кроз која сам прошао видео сам децу, отприлике 16-19 година, како безбрижно користе марихуану. Нису никога провоцирали, једноставно мирно стоје, друже се и кружи тај смотуљак, за њих -обичан дан. Толико се то одомаћило. Дрога никад јефтинија (бар тако кажу сваки пут кад о њој говоре којекакви стручњаци).
А код нас "Без бриге, без бриге... Брига њих што је зликовац у нашој кући! Ови разгранали мреже на све стране, а он само понавља: без бриге, без бриге!"
Ta klinika u Crnoj Reci postoji više godina, ima neke rezultate u radu, a za metode lečenja smo odavno znali. Lično podržavam njen rad, čisto da se u startu izjasnim. I samog protu sam više puta slušao u raznim tv-emisijama u kojima je govorio da je batinanje krajnje rešenje koje mu ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, što pomalo podseća na posao zatvorskog čuvara. Niste pomenuli ni to da se klinika u Crnoj Reci nalazi pored same kuće u kojoj prota živi sa svojom porodicom. Ne, Vama je bitno da ovu temu iskoristite da biste napali Natašu Kandić, Vasića, Poligraf, drugu srbiju... Površno, besmisleno i na kraju - jalovo. Protu i njegovu kliniku treba braniti, ali argumentima kojih ima a ne ubeđenjima koja sa ovom temom nemaju veze.
I pored ovakvih promašaja na temu, i dalje verujem da će biti alternative na sadašnje stanje u Srbiji, bez zavisti i mržnje. Pozdrav.
Za batinanje u Crnoj Reci znam godinama. U toj ustanovi kao i drugoj, "lečenje" i rehabilitacija ima i svoju sudsku dimenziju, kao što "lečenje" po privatnim klinikama ima i ekonomsku i "naučno istraživačku" dimenziju. Zaista, znate li vi čime se leče narkomani, ja sam godinama radio pa ne znam. Odakle ti lekovi, gde se prave, odakle se uvoze, ako se uvoze, ko to kontroliše, i zašto ne kontroliše, koliko to košta i ko stoji iza tog velikog biznisa.
Sve je to sumanuto i bolesno. Možda je neko iz Crkve postavio pitanje o tome šta se tu radi, a neko drugi mu uzvratio otvaranjem priče o Crnoj Reci, da bi im zatvorio usta. Dnevni promet heroina u Beogradu je tri miliona evra. Ni Dačić ni Tadić ne smiju ni pomisliti da upitaju ko drži taj biznis. A i ne moraju. Zna se, DIA i KFOR, znači američka vlada. Sve, od plantaža maka u Avganistanu i Makedoniji, do dilera na Voždovcu.
Zbog kriminala!?
Naravno da su to prazne price, zbog jedne pogresne recenice, zbog prekog pogleda! Da li tamo ima kriminalaca bivsih - pa naravno da ima, ali droga ne bira, ona ne bira one koji su kriminalci nego su zrtve i oni koji nemaju veze sa kriminalom to zna svako ko je iole upucen u temu.
Ukoliko Branislav ne zavrsi u zatvoru, smatracu da je beli sengen dobra prilika da se pozdravimo!
Vozdra!
Ne cudi da je poslednji slucaj izazvao paznju dezurnih oportunista. Kako Pavkov primecuje, nisu oni zabrinuti zbog nasilja nad narkomanima, ni nasilja narkomana nad porodicom, sugradjanima, vec zainteresovani za 'navlakusu' za SPC, kako bi se jos jednom umilostivili svojim sponzorima. Bilo bi im bolje da sponzore koji svakodnevno ubedjuju Srbe da prihvate 'novu realnost', upitaju ko kontrolise trgovinu narkoticima u njihovim zemljama. Ako bismo verovali filmovima, to cini ruska mafija, taj poznati bauk kog su porodili holivudski filmovi sa dugokosim bardom Yu glumista u ulogama ruskih dilera, pedofila, itd. Nasi 'elitni' novinari i intelektualci bi mogli da im poruce da mogu da mrze rusku mafiju, ali da im neko drugi truje i ubija decu. Ali onda bi presusile slavine stranog sponzorstva.
1. Odakle stize droga u Srbiju? Postoji li statistika vezana za pristizanje narkotika iz okupiranog regiona na jugu?
2. Postoji li statistika vezana za siroko promovisani festival na severu Srbije (smrtnost, hitne intervencije, hapsenja) ili cemo zatvarati oci slusajuci socinjenija eurounijata kojima se ovaj festival nekriticki hvali?
3. Koliko puta su 'slobodni mediji' govorili o radu manastira u Kovilju sa ovisnicima i o njihovoj pomoci najugrozenijim socijalnim slojevima? Da li su rezultati grupe medijski promovisanih strucnjaka uporedivi sa rezultatima crkve? A troskovi?
Nama , obicnim smrtnicima , koji JOS ne shvataju sta nam se desava objasnio si sve. Da li to obican NAROD moze da shvati vec je mnogo teze pitanje.
Ovi , koji regulisu svetske ZIVOTNE TOKOVE , nama nisu dostupni pa protiv njih i ne mozemo da se borimo. Ali sigurno mozemo da pruzimo otpor nasim.
Да неко немисли да сам од оних коиј су старији и само знају да критикују младе имам 26 година и остао сам здрав и имун на нове ИН методе живљења и покушавам само да повучем паралелу између НЕКАД И САД.
Заиста, осећа се код "другосрбијанаца" велики жал што је Црква реаговала онако, а не скривајући и заташкавајући. А таман би свима легло ко кец на једанаест - "мрачњаци, средњи век" и слични епитети би преплавили медије. Још се нико није сетио да повуче паралелу између "лечења хомосексуалаца" од пре десетак година за време геј параде које је предводио свештеник и данашњег лопатања. У ствари. мислим да се сетио, али није политички коректно у исту реченицу стављати "болесне" наркомане и "здраве" гејеве, зар не?
Негде сам већ написао, али да поновим - црква није требало да се петља у те ствари, за то постоје овлашћене установе, државне или приватне, овако су само дали повода за наставак хајке на СПЦ, коју води 2. србија преко својих медија. Из снимака се не може утврдити ког интензитета сила се примењује, конкретно онај пример ударања коленом у главу, у тој ситуацији сигурно је да би већ од другог ударца жртва пала и вероватно изгубила свест. Овако нисам сигуран у целовиту аутентичност.
И ја једва чекам бели шенген, па да они што кукају за њим ("мој шенгене бели..."), спакују кофере и засучу рукаве у комуналним управама Лондона, Берлина...
Уосталом, већ је много пута речено да се тзв. батине примењују у мањем броју случајева и само у одређеним ситуацијама. Међутим, медијски манипулатори направили су од тога слику конц-логора, важно да има о чему да се разглаба! А што држава не мрда прстом да се прекину токови дроге, то није важно. Проблем је кад неко почне да ради оно што она неће. Ако ја лично знам ко у неком селу дилује дрогу, откуд да полиција "не зна"?! Пре извесног времена затекли смо у комшијској кући младића који се предозирао, па иако знају ко му продаје дрогу, ништа се не дешава, радњица и даље ради. Душебрижнике то не занима, али су зато нашли жртву за колективно идеолошко искаљивање беса.
Нешто овде не штима: одкуд толико приче по свим `каналима комуникације` о батињању (које подржава и већина родитеља)? Не тако давно, жандармерија је за време демонстрација УБИЛА човека, тукући га цокулама. `Инцидент` врло брзо заташкан, па ни један пекарски производ није морао да размишља о (сопственом) извозу...
Dejane,policijski bekgraund M.Vasića je bitan da bi čitaoci koji ne poznaju njegov opus shvatili odakle dolaze informacije koje on plasira po medijima.Gospodin Vasić je novinar kome puno ljudi veruje i čija reč ima težinu,pogotovo u redovima tzv."druge Srbije.Kad on nekog pohvali-taj može da se nada berićetu,a onaj koga opljune je obrao zelen bostan.Svestan sam nemoguće misije da nekog od njegovih čitalaca nagovorim da pokuša da kritički razmisli o Vasićevom pisanju,pa na to neću ni gubiti vreme.Međutim NSPM je medij koga čitaju ljudi kojima pamet ne smeta da prihvate i viđenje nekog problema koje se ne uklapa od opšteprihvaćeno,pa smatram za potrebno da takvima skrenem pažnju na izvor informacija M.Vasića.Poznato je da su neki od "očuvanih kontakata" i saradničkih pozicija ovog novinara procesuirani u slučaju "Makina grupa" kao osumnjičeni da su u prikupljanju podataka o ovoj kriminalnoj grupi koristili rekvizite tipa plastične kese za glavu M-03 kao i lopatu istog modela.Nije valjda da mislite da takvima treba verovati!?Takođe,ne možete u jednom trenutku pozdravljati javno pripaljivanje ćuški,a odmah zatim da osuđujete fizičko kažnjavanje disciplinskih prekršaja.Znate,kada policajac nekom klincu pripali "vaspitnu" on nije ništa drugo nego nasilnik koji se krije iza uniforme.Kada Nataša Kandić nekom starcu koji na Trgu Republike traži pravdu za svoje otete rođake udari šamar je takođe nasilnica,a ništa bolja nije ni B-92 koja izveštava da ju je starac izprovocirao.M.Vasić i njemu slični nemaju pravo da izdaju licence o tome ko sme tući,a ko ne.Pozdrav Vama.
Nigde nisam rekao da mislim bilo šta dobro o fizičkom kažnjavanju,jedino da JA ne vidim drugi način da se na mestu kao što je Crna Reka održi disciplina neophodna za funkcionisanje tog centra.Ako vi znate bolje-da čujemo.Prilično je lako i komotno govoriti drugima da to što rade ne valja ništa,naročito ako ni sami ne znate kako treba.Ne sumnjam,kad biste imali neki recept za izlečenje ovisnika da biste ga odavno na opštu radost te populacije patentirali -i zgrnuli lovu.Do tada treba da znate sledeće:Ljudi nad čijom sudbinom lamentirate su sebe i svoje najbliže POTPUNO SVESNO doveli u situaciju da im je pomoć u Crnoj Reci neophodna.Ne može se posle jednog džointa ili eksera postati narkoman.Mediji su prepuni sadržaja obrazovnog tipa,filmova i sličnog koji bi mogli da mlade odvrate od uzimanja narkotika-samo kad ti isti mladi nebi prepotentno i bahato,puni vere u svoj "granitni" ego odlučili da nastave sa drogiranjem jer "oni mogu da prekinu kad hoće,a ovisnici su slabići..."Većina čak i kad shvati da je u problemu odbija da vidi svoju odgovornost,već pokušava da je podeli sa ratom,sankcijama,tranzicijom i sličnim a najčešće krive roditelje.Nije sporno da se svejedno radi o ljudskim bićima kojima treba pomoći,ali ne mogu ONI određivati način kako će se to činiti,niti sami sebi propisivati terapiju.Na sajtu Politike imate čak predlog da država otvori i opremi mesta gde bi se oni drogirali kvalitetnom robom (valjda po evropskim standardima) kako bi se smanjila smrtnost prouzrokovana lošim heroinom.Kada neko lopatom spreči narkomana da u krizi napusti centar to jeste neprijatno za gledanje,ali je efikasno i većina ih bude zahvalna osoblju.Sledeći vašu logiku,i ritualno obrezivanje neki bi nazvali sakaćenjem,ali nikom ne pada na pamet da ga zabrani,pošto bi došao pod mikroskop uticajnih i bogatih verskih zajednica.Bezbednije je oplesti po Raško-Prizrenskoj eparhiji.
Чак се и одређени проблеми из домена друштвене патологије могу успешно искорењивати овим приступом на системском нивоу. На пример, корупција: за сваки проневерени динар, по 1 "ашов". 10 динара = 10 "ашова", 100 динара = 100 "ашова" итд. Ако је проневерена сума у страној валути, може се конвертовати у "ашове" према званичном курсу НБС на дан када је ординирана антикорупциона терапија. Отпор појединих министарстава оваквој терапији потиче од неких непријатних нуспојава лековитог средства, али би вероватно баш у државној управи било највише користи ако би се корупција искоренила тако што би неко ашовом благоумлатио одговорне.
По мом мишљењу, политичка страна ове „афере“ огледа се у томе да се преосвећени дрзнуо да забрани (или не благослови, свеједно) посету Џозефа Бајдена манастиру Високи Дечани.
Сви ти наводни заштитници наркомана држе до њихових људских права као до лањског снега, и било би им свеједно да поцркају сви до једног, али им се искреност и отвореност владике Артемија, који нема длаке на језику, наместила као „кец на једанаест“. Потпомогнути дежурним кербером нашег медијско-информативног простора, телевизијом чије ни име нећу да споменем, помислили су: „Ето згодне прилике да се обрачунамо са свим тим мантијашима“. Још да су успели целу СПЦ да увуку у своју отровну спиралу зла, било би сјајно. Али, добро је и овако, задали су бар један ударац том „тврдоглавом Артемију“ и (највероватније ) испословали нове донације и хонораре.
Ово што сам набројао изгледа као немогућа мисија? Можда. Вероватно је и да су претходници Елиота Неса мислили то исто. Он није. Могуће је и да су колеге Карла Бернстајна и Боба Вудворда мислиле да је превише опасно бавити се истраживачким новинарством. Они нису. Резултате знамо.
Iz ovog sam shvatio da za odredjen broj srpskih gradjana bezvizni režim znači stupanje u obećanu zemlju (raj), što bi rekli, da će Somunovci biti dočekani u "Šengenu" kao pobednici, te da će kao takovi projahati na belom konju kroz parisku Triumfalnu kapiju.
Ovakovo vidjenje bezviznog režima može se izjednačiti sa fatamorganom u pustinji.
Evropa je puna i sita Rumunja, Bugara i sličnih pa će željeznom metlom, pogotovu sada u SEKI, čistiti Somunovce, a ne dočekivati ih raširenih ruku u zagrljaj.
Istina dobrodošli će biti oni koji će trošiti EUR-e, ali takovi nisu imali neke probleme i sa viznim režimom.
Završio bih time da beli Šengen će nešto značiti u budućnosti, za obične gradjane, u situaciji kada budu išli kupovati benzin i kavu u susedne EU države (mi stariji poznamo takove situacije), a govore da se historija i ponavlja.
Kazete sa ni sami ne znate na koji drugi nacin bi se resili problemi narkonama, pa zar je nasilje odgovor na neznanje!?
Savremene metode lecenja, omogucavaju da se ovi problemi rese na drugi nacin, ali vi u vasem tekstu se podsmevate takvim metodama kao da se radujete sadizmu upravnika Branislava. Roditelji te dece koja su u centru grese iz svog ocajanja i o tome moze posebna tema da se otvori, ali ne treba njihovo ocajanje zloupotrebljavati
Da zakljucim, narkomanija se ne leci lopatom i to svima mora da bude jasno
Ja barem "znam da ne znam".A "savremenim metodama" se podsmevam jer je od svih njih efikasnija lopata pravoslavnog popa koji je uzgred budi rečeno inženjer poljoprivrede.A šta biste vi očekivali u zemlji gde se psihijatri bave svim i svačim osim lečenja ovisnika,a ove uspešno leče sveštenici,koje za nagradu besposleni komentatori nazivaju sadistima....
@Jovan;
Ironija bi bila na mestu kada onaj kome se ne dopada suprugino pušenje nebi mogao da se od nje razvede.Mišljenja sam da bi i alkoholičarima koji ugrožavaju druge kadkad pomogla lopata...ALI OD SVOG DETETA NE MOŽETE DA SE RAZVEDETE.A ono to pod uticajem psihoaktivnih supstanci koristi da bi se ubijalo.Ne sumnjam da se možete na tren staviti u poziciju roditelja.Probajte,verujem da će vam presesti ironisanje.
"Нико нема право да малтретира и злоставља грађане Србије и да их мучи, било да је реч о припадницима неких верских заједница, било да је реч о некима који мисле да на такав начин некога лече", навео је Дачић.
Ivica Dacic, ministar unutrasnjih posova Srbije, za RTS 28. V '09.
>>Милосављевић је оценио да је злостављање неприхватљиво било где у Србији да у том случају има посла за истражне органе. moraju postovati? Da li nas ombudsman gosp. Sasa Jankovic priprema materijal i za pokretanje takvih istraga? Ako ne, da li mu je barem palo napamet, ali ne sme zbog svemocnih ministara? Nesto mislim da mu verovatno nije ni padalo napamet, pa bi bilo lepo da procita moj komentar! ;)
Ili su se drzavni organi jednostavno okomili na centar zato sto je povezan sa SP Crkvom, pa s ovim hoce da podsete nase jerarhe "gde im je mesto"...
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Испада да овде не удовољавамо вашој жељи и не бришемо оно што нас молите - али заиста не бисмо волели да испадне да смо "искасапили" нешто ако нисмо: ваш коментар је објављен онако како је стигао до нас, НИШТА нисмо дирали/секли!
Кад смо то разјаснили (а други начин комуникације немамо), ви онда одлучите да ли да остану коментари - нама се чини да и овако има (неког :) смисла.
поздрав од
(супер)модератора
(i)
То што сам написао било је шаљиво. Ако ћемо о том проблему говорити озбиљно, мислим да су аргументи обе "стране" подједнако добри. Та "установа" (назовимо је тако, у недостатку бољег израза) јесте друштву чинила више користи него штете, вероватно и родитељима и тој деци. Једино што мени лично смета је то што је у питању свештено лице. И то ми много смета.
Ако говоримо о наркоманији, то је доста комплексан проблем. Пре свега, друштвени експерименти са потпуном забраном психоактивних супстанци су се показали контрапродуктивни. Прохибиција, односно забрана производње и промета алкохола у САД 1920-33 (и у још неким земљама) je само довела до бујања организованиг криминала и уличних обрачуна. Са друге стране, ниједно друштво није пропало зато што је алкохол био легално доступан. Једно време је легално био доступан амфетамин, затим Бенседин (под именом Валијум у САД) такође без штетних последица. Оног момента када су ови препарати постали "контролисане супстанце" процветао је криминал. Дакле, на том нивоу, решење је у легализацији производње, промета и поседовања свих оних супстанци које нису директно отровне (а поједине психоактивне супстанце то јесу). То је, дакле, само враћање одговорности за евентуалну злоупотребу супстанци на сваког пунолетног појединца (не говорим о деци). Тиме се криминалцима укида један значајан извор прихода.
Такође, велики број смртних исхода услед примене наркотика потиче од лоше синтетисаних, лоше пречишћених или лоше умешаних дрога. То многи не знају. Чак и када је активна супстанца (наркотик) врло чиста, када је необучени криминалци измешају са парацетамолом, не измешају то уједначено, па у једној "дози" има много више дроге него у другој; корисник тада, на основу слабог искуства са "мањом" дозом, узме више оне "јаче" и -- застој рада срца. Али ово је само један од честих сценарија. Хоћу да кажем да наркотик често није више опасан од било ког другог лека, само што је нестручно припремљен.
Деца богатих родитеља на "партијима" често користе наркотике али не пролазе као ови што дрогу набављају преко дилера-пропалица, јер је квалитет производа бољи. Слична ствар је и са студентима на америчким универзитетима, који традиционално уживају канабис, као раније Кинези опијум. Легализацијом би се производња вратила одговорним стручњацима, производи би били безбеднији, не би било толико смртних исхода од тровања и "овердоза", мање полиције би се плаћало, а приходи државе би порасли. Корисник би јефтино и лако могао доћи до наркотика и не би имао разлога да силом изнуђује новац. Онда би се проблем свео на стварне, много мање димензије, као што их данас има нпр. алкохолизам. Алкохол је доступан, јефтин, опасан ако је нестручно припремљен, психоактиван (депресор ЦНС), али нису сви који су га пробали, или га повремено користе, алкохоличари. Само мали проценат је заиста озбиљно угрожен.
Ту долазимо до нечега што многи такође не уважавају, а то је да је структура личности зависника таква да је он склон употреби психоактивних супстанци и да се не може "излечити" јер то није некаква инфекција која може да се санира овим или оним мерама. Као што поједини родитељи имају проблема јер им деца имају неки урођени дефект или показују антисоцијално понашање, тако један број њих има склоност ка дрогама. То је проблем који се само може контролисати, а не "излечити". Може се контролисати претњом санкцијом батинама, али у најтежим случајевима је и даље неопходна хоспитализација.
У условима легалне доступности психоактивних супстанци, проблем би био одвојен од сфере криминала и било би лако идентификовати стварно проблематичне особе (зависнике) и помоћи им у ефикасној контроли њиховог проблема. Више не би био проблем у вези са криминалцима или могућем тровању, већ само у неспособности наркомана да се ефикасно интегрише и привређује у заједници. То би се решавало обавезном хоспитализацијом и накнадним праћењем, као код других психичких поремећаја.
Рекло би се да се здушним укидањем цигарета (мада не безопасног али ипак не тако деструктивног порока) становништво индиректно подстиче да масовније прелази на нешто ''теже'' попут марихуане. А можда и на нешто ''још теже'' попут кокаина и хероина, обзиром да их, сем повремених формалних и млаких осврта, нико од званичних органа не прогања ни упола тако оштро као цигарете (али им зато оштрине не фали када треба прогањати свештенике попут честитог Перановића, игноришући његову жртву и заслуге).
Можда усрећитељи човечанства сањају о ''критичним масама удрогираних'', као најпожељнијим за све могуће манипулације на локалном и глобалном нивоу, за шта цигарете ипак нису довољно добре.