субота, 04. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

„Његош у нашем времену“ - говор на свечаној академији поводом 170 година од штампања „Горског вијенца“

Kоментари (11) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 18 октобар 2017 15:03
пензионер Цвико
У наше време, притисло нас је страшно бреме. То бреме створили су нам они који би највише волели да се Његош никад појавио није. Они би хтели да су једини, да од њих све почиње и да њихово никад не заврши. А ми их трпимо уздајући се у "мијену". Да ли ће мо се и ми променити. "Мијена" каже да али не знамо када.
Препоруке:
28
5
2 среда, 18 октобар 2017 15:05
лепа беседа
Вредна манифестација и лепа беседа. Али то је отприлике и једино што сам видео да је било поводом овог значајног националног јубилеја. Зато се о "паради поноса", лбгт правима, "денацификацији" и "унутрашњем дијалогу" распреда непрестано.
Препоруке:
37
3
3 среда, 18 октобар 2017 18:46
Odbrana
"sa željom da odbranimo sebe od drugog i druge od sebe – to, istina, nije nimalo lak ni bezbolan posao "

Mujo nemoj me više branit !
Препоруке:
10
3
4 среда, 18 октобар 2017 22:13
Марија
Црногорци се окупљају око Теразија, али ко то плаћа?
Препоруке:
11
34
5 четвртак, 19 октобар 2017 18:39
Мики
Марија
Црногорци се окупљају око Теразија, али ко то плаћа?

А ко су Црногорци ?? Па прва Српска држава на Балкану звала се Дукља ( Црна Гора).
Препоруке:
21
2
6 четвртак, 19 октобар 2017 23:36
...узгред
У писму "једном тршћанину" из новембра 1848, Његош спомиње "постидно ропство" Европи ?! Шта се ту ( у погледу многих) променило ?
Препоруке:
12
1
7 петак, 20 октобар 2017 07:25
Бранислав Г. Ромчевић
Сто седамдесет година како је "Горски вијенац" штампан на Његошевом језику. А кад је преведен на Вуков?
Препоруке:
4
10
8 петак, 20 октобар 2017 20:10
Марко
Мики


А ко су Црногорци ?? Па прва Српска држава на Балкану звала се Дукља ( Црна Гора).

Прво Дукља није исто што и Црна Гора нити има неке претеране везе са њом осим што се само делимично територијално поклапају. Друго Дукља није била прва српска држава на Балкану. Сви ви велики познаваоци српске историје упорно заборављате Србију Властимировића која је старија од Дукље. Управо лаж да је Црна Гора Дукља представља основ искренуте историје коју Мило и његови успешно подваљују накадашњим Србима у Црној Гори. Ту долазимо и до треће ставке, а то је да су Црногорци данас Црногорци а не Срби. Престаните више да ширите ту лаж и мит који скупо кошта Србију и њен народ, скупље него било који други мит. Јесу ли се отцепили? Јесу. Јесу прогласили црногорски језик? Јесу. Да ли се изјашњавају као посебан народ? Изјашњавају се. Јел сами упорно бирају Мила за цара? Бирају. Нема више шта да се дода.
Препоруке:
9
2
9 петак, 20 октобар 2017 23:30
Nikola Ivanovic, Milvoki
Lijepu riječ o Njegošu mogli smo čuti posljednji put u osamostaljenoj Crnoj Gori, povodom 150 godina od Njegoševe smrti. U organizaciji Crnogorske akademije nauka održana je svečana akademija u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici.Svoju rezervu prema veličini genija ispod Orlova krša izrazili su visoki vladini činovnici svojim nedolaskom na svečanost.Izgleda, nije im smetao Gorski vijenac, nego Njegosevo srpstvo. Isidora Sekulić pisala je da je Njegoš najveći Srbin poslije Svetog Save. Njegov duh vladao je Crnom Gorom od polovine 19. vijeka do novog milenijuma, dakle, sve do „Dukljana”.Uslijedilo je i usvajanje novog ustava, 19. oktobra 2007. godine, kada je promovisan zaborav i prihvaćen crnogorski jezik, i to baš na godišnjicu smrti Petra II Petrovića Njegoša.
Препоруке:
4
1
10 субота, 21 октобар 2017 23:07
НЕМАЊА ВИДИЋ
" ...а при томе желимо да очувамо наш национални идентитет, прије свега наш језик и културу."
У Његошево време уз српски језик није било потребно помињати ћирилицу , јер се то подразумевало.Наиме, тада нико није могао ни помислити да би латинско писмо могло заменити азбуку у српском језику.
Данас је ћирилице у српским земљама у јавном животу мање од 10%, али њу Мучибабић ипак није поменуо.Опасност од непомињања ћирилице уз српски језик добро је разумео почивши мр Бранислав Брборић, и захваљујући понајвише њему у Уставу Србије пише :
" У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."
Непомињање ћирилице уз српски језик значи мирење с његовом окупацијом хрватском латиницом.Хрвати су написали у свом правопису да се хрватски језик пише латиницом , а Срби у свом правопису да је и латиница стандардно писмо српског језика. Тиме је ћирилици одузет карактер српског националног сибмола, па је лажна свака брига за њен опстанак у двојству с латиницом.
Препоруке:
2
0
11 недеља, 22 октобар 2017 06:47
Крсто Новић
Приметно је да се на сајтовима упорно залажу за ћирилицу Драгољуб Збиљић и Немања Видић. Њихова је теза да ћирилица може опстати само као једино српско писмо, односно као српски национални симбол.Наведено доказују тиме што је после политичког увођења у српски језик и латинице ћирилица пала на једноцифрени постотак у јавној употреби, а да два писма не могу опстати у једном језику доказују и тиме што тога нема нигде другде у свету.
Насупрот њима, министар културе је рекао следеће разлоге некоришћења ћирилице :дух времена,доминација енглеског језика, развој индустрије забаве, интернета.И још :"Ми сви знамо латиницу тако ће и остати тај двофонетски капацитет је предност."
Ако је неко на интернету и оспоравао ставове двојице наведених, није се потписивао именом и презименом. Нико неће да чује непријатну истину да су Хрвати напустили језички договор са Србима из 1954. још 1967., а Срби га се држе и данас. Чак су хрватску латиницу увели и у српски правопис.
Препоруке:
1
0

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер