Selo gori nema vrednost!? Ovaj nema pojma, Selo gori je remek delo novije Srpske kinematografije.
Препоруке:
0
0
2
петак, 29 мај 2009 18:03
Nikola
Porno banda je prosto znak da kod nas filmski radnici i dalje imaju (bolesnu) potrebu da budu veći katolici od pape. Tako je Kjubrik snimio Paklenu pomorandžu a mi - Mlad i zdrav kao ruža. To je prosto pretjerivanje i ne čudi me što se Dubravka Lakić zgadila.
Naši reditelji i scenaristi ponekad nemaju granicu i ne shvataju da je u filmu najznačajnije ono šta se ne prikazuje. Atmosfera i simbolizam ne postoje, idemo do koske - vulgarno i primitivno.
Savremeni film se u stvari uopšte ne bavi našom istorijom, osim u prezira vrijednom smislu Aždahe.
1. ne razrješava se jugoslovenski čvor
2. ne bavimo se sukobom partizana i četnika
3. ne prikazuju se ni pravi korijeni današnjeg konformizma - naša viševjekovna kohabitacija sa Turcima i tadašnji drugosrbijanci
4. pitanje odnosa Karađorđa i Miloša Obrenovića
5. ''Seobe'' u devedesetim
6. Ekranizacija ''Na Drini ćuprija'' ?
7. Kad su cvetale tikve?
8. Prijatelj sa Kosančićevog venca?
9. hazarski rečnik?
10. ''vijetnamski'' ciklus? Srbi iz Bosne uopšte nisu predstavljeni u savremenom filmu.
Da ne bude da sam samo kritičan, mislim da Šišanje jeste zanimljiva ideja, ali će ostati nedorađena ako se svede na American history X, jer ne postoji Serbian history X. Postoji Believer/Lost highway/Dečko koji obećava, i na toj osnovi graditi sukob u Šišanju. Skinhed nije prosto proizvod ovog društva, on je ''udaren u glavu'' i iz ''zatvora'' je izašao drugi čovjek. Iz trejlera se vidi da film prosto kreće iz jedne tačke i ne objašnjava ništa.
Препоруке:
0
0
3
петак, 29 мај 2009 20:36
@Nikola
"Porno banda je prosto znak da kod nas filmski radnici i dalje imaju (bolesnu) potrebu da budu veći katolici od pape."
mislite da bismo morali da pazimo da obavezno budemo manji katolici od pape? A mozda da o filmu donosite sud na osnovu toga da li takva poetika funkcionise, a ne da li je ona prikladna za Srbiju?
Препоруке:
0
0
4
петак, 29 мај 2009 21:53
Slavko Rodic
Bravo Nikola! O onome iz tvog zadnjeg pasusa ne znam mnogo ali za ono ispred si potpuno u pravu!
Препоруке:
0
0
5
субота, 30 мај 2009 05:56
Srpski Film 1
Deset godina radim na filmskim skolama u inostranstvu. Predajem scenario i reziju. Radio sam sest godina na Melburnskom Filmskom Festivalu (MIFF), koji je, posle Toronta najveci filmski festival po obimu. Mislim da znam nesto o svetskom i srpskom filmu.
Srpski film je veoma retko i veoma lose zastupljen na festivalima u inostranstvu. Izuzev veterana, srpska kinematografija nema konzistentne predstavnike na filmskim smotrama u inostranstvu. Zilnik se pojavljuje sporadicno, a od filmmejkera srednje generacije postoji jedan, Kusturica. Kusturicin film je inace, najpoznatiji kriticar u zemlji iz koje se javljam, Adrian Martin, i jedan od najznacajnijih filmskih teoreticara u svetu opisao kao svoju 'novopronadjenu religiju'. Kada sam o njegovim filmovima govorio na radiju pitali su me da prokomentarisem taj citat. Svaka druga kultura, bi pokusala da kapitalizuje na takvom kritickom prijemu svojih filmova.
Srbija nije u stanju da na filmskom platnu isprica price iz sopstvene istorije (Vajdin 'Katjin') ili literature tako da te price budu angazovane, interesantne i zaintrigiraju publiku zeljnu 'stranog filma'. Videcemo kako ce Azdaha i Turneja proci kod strane publike, ali i kritike. Neke druge zemlje, poput Madjarske, ne samo da su se pokazale kao vrlo jake na ovom polju, vec ulaze smelo u engleesko govorno podrucje. Pogledajte (Bela) Tarov film, "Covek iz Londona', adaptaciju Simenonove novele sa Tildom Svinton. O Sokurovu i novoj generaciji ruskih rezisera ne smem ni da pocnem da pisem.
U Srbiji se i dalje govori o kritickom uspehu 'Andjela'. Ovaj film u svetu nema nikakvu istoriju, slabije je prihvacen od 'Lepih sela' i bazaira se na lokalnom humoru, bez ikakih referenci za stranu 'ciljnu publiku' (ukoliko takva postoji).
Препоруке:
0
0
6
субота, 30 мај 2009 06:17
Srpski Film 2
Ako ce srpski film u buducnosti slediti uzore kao sto su 'American History X", najbezopasniji politicki film u istoriji novijeg americkog filma (jer se bavi minornim pojavama fasistickog ekstremizma koje nisu uzele maha na Zapadu), umesto pojavama kvazitotalitarizma i autoritarnim duhom srednje klase za ciju se naklonost bore politicari, onda cemo izgubiti svaku nadu da ova, nekad interesantna kinematografija moze da iznedri nesto zanimljivo, originalno. Postoji jos jedan srodni scenario; Kvazizanrovski film koji ce bezopasno, poput britanskog 'The Full Monty' kritikovati ekonomsku i politicku krizu kroz prilicno bezopasne, komicne situacije. Film protiv Tacerizma koji o Tacerizmu ozbiljno ne progovara. Ili komedije u kontekstu SEKE koje o krizi ozbiljno ne govore.
Slazem se sa autorom da Srbija jos uvek ne moze da napravi zanrovski film po klasicnom obrascu, ali i taj obrazac se promenio. U Koreji je poznat kao 'genrebending', mesavina i prozimanje zanrova, u Japanu, Koreji i na Tajlandu kao J, K horror film sa ozbiljnim politickim i socijalnim primesama i - komercijalnim potencijalom. Na Tajlandu je ova vrsta zanrovskog filma nastala kroz razvoj jeftinijih postprodukcijskih kapaciteta i naporno napredovanje u Pacifickom regionu (konkurencija su Australija sa sjajnim studijima i Novi Zeland gde je Piter Dzekson otvorio vrata svetskim kinematografijama za postprodukciju).
Jos uvek nisam video 'Fantoma', i optimista sam, pre svega zahvaljujuci Zarkovicevom prikazu, ali ne vidim da ovaj film u Srbiji nastupa kao deo nekog novog talasa srpskog filma. Naprotiv, politicki podtekst je potpuno dominantan, publika je 'naucena' da ga 'otkriva', a horizont ocekivanja je sveden na nizak prag prigradskog humora i politicki korektnih pridika o nedavnoj proslosti. Srpski film bi morao da nas pouci, iznenadi i odusevi, ali bez pridikovanja, jadikovanja i dosadnog moralisanja, bez nategnutih PC modela i bez imitacija stranih uzora koji to mozda ne bi smeli da budu.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 31 мај 2009 00:15
Nikola
Najbolje bi bilo da uopšte ne budemo katolici. Naravno, ko mene pita.
Ne znam šta uopšte znači da ‘’poetika funkcioniše’’, a još manje šta je ‘’prikladno za Srbiju’’, mislim pretpostavljam značenje, ali mi baš i nije jasno. Prikladno za Srbiju bi mogao biti i jedan turbo-folk film, ekranizovana biografija Baje malog Knindže ili Sinana Sakića…. ali Dragojević reče ‘’ne bi ja ni da to bude prikladno niti da funkcioniše, nego da ja snimim Anđele 3’’ (koji su inače krš film što se mene tiče). Činjenica jeste da se tim filmom nameće jedna ideologija tvrdeći da se ne nameće nijedna ideologija. To se još eksplicitnije vidi u Aždahi, gdje je gos’n reditelj pokušao da se sakrije iza najobičnije zloupotrebe pojma umjetničke autonomije. A kada dođemo do pojma ideologije onda je stvarno pitanje čiji smo katolici.
Stalker Andreja Tarkovskog niti ‘’funkcioniše’’ niti je ‘’prikladan za Rusiju’’, ali jeste ruski film. Nisu mu potrebne ni funkcionalističke ni spiritualističke kategorije da bi bio odličan ruski film.
Hajde da vidimo u čemu je problem sa ‘’bandom’’. Banda navodno ide kroz konzervativnu Srbiju i ‘’prosvećuje’’ je. Hajde da ne ulazimo u to da li Srbija treba da bude ‘’prosvijetljena’’ na taj način (lično smatram da je Srbija seksualno opterećena i da se klinci … k’o štuke, a sjeme im curi niz haustore), ali ajde da uzmemo da je Srbiji potrebna neka redefinicija - seksa. Potpuno se slažem da je redefinicija potrebna, možda imamo različite ciljeve, neko ima seksualne slobode, neko rješenje bijele kuge, neko nešto treće, nevažno kad pričamo o suštini stvari.
A suština je da Srbiji stvarno nije potrebna porno banda, ne samo što je porno riječ koja označava prostitutku najgoreg kvaliteta (čuješ najgoreg kvaliteta, sama prostitutka je osoba sumnjivog kvaliteta, a šta bi tek bila prostitutka najgoreg kvaliteta neću ni da zamislim), nego i zato što mi već imamo – Vuka Karadžića. I erotsku poeziju. A gdje je Vuk Karadžić zapisao tu poeziju? Pa ja mislim da je išao
Препоруке:
0
0
8
недеља, 31 мај 2009 00:16
Nikola, nastavak
Pa ja mislim da je išao kroz Srbiju, doduše ne u našaranom hipi-drogaškom kombiju čiji putnici sebe zovu bandom (što je opet jedna kvaziintelektualistička konstrukcija, kojoj su domaći stvaraoci tako skloni), već ponekad na konjskoj zaprezi a ponekad i na drvenoj nozi. Ali pretpostavljam da novoj generaciji sa FDU-a nije dovoljno cool da Vuk Karadžić šparta Srbijom i zapisuje ljubavne igre, čuješ matori brka sa drvenom nogom da bude glavni lik koji upada u zanimljive situacije, kad svi znamo da Srbi prije hipika nisu ni znali šta je seks. Bebe su donosile rode.
Ali pretpostavljam da bi to bio preveliki poduhvat za novu generaciju, da shvate da imaju sopstvenu istoriju i da u njoj uvijek mogu naći inspiraciju, pa čak i za seks. A ne prosto vulgarizovati sve čega se dotaknu, sa nekakvim pornobandama i ‘’srpskim filmovima’’.
--------------
Kad je već pomenut Fantom, moram priznati da je riječ o dobrom filmu, naravno uvijek ima mjesta za neke ispravke, ali u suštini vrlo zanimljivo ostvarenje, jedno od rijetkih koji me u posljednje vrijeme nisu smarali, a čak mi ni iritantni Marko Živić ovdje nije smetao.
.jpg)
Naši reditelji i scenaristi ponekad nemaju granicu i ne shvataju da je u filmu najznačajnije ono šta se ne prikazuje. Atmosfera i simbolizam ne postoje, idemo do koske - vulgarno i primitivno.
Savremeni film se u stvari uopšte ne bavi našom istorijom, osim u prezira vrijednom smislu Aždahe.
1. ne razrješava se jugoslovenski čvor
2. ne bavimo se sukobom partizana i četnika
3. ne prikazuju se ni pravi korijeni današnjeg konformizma - naša viševjekovna kohabitacija sa Turcima i tadašnji drugosrbijanci
4. pitanje odnosa Karađorđa i Miloša Obrenovića
5. ''Seobe'' u devedesetim
6. Ekranizacija ''Na Drini ćuprija'' ?
7. Kad su cvetale tikve?
8. Prijatelj sa Kosančićevog venca?
9. hazarski rečnik?
10. ''vijetnamski'' ciklus? Srbi iz Bosne uopšte nisu predstavljeni u savremenom filmu.
Da ne bude da sam samo kritičan, mislim da Šišanje jeste zanimljiva ideja, ali će ostati nedorađena ako se svede na American history X, jer ne postoji Serbian history X. Postoji Believer/Lost highway/Dečko koji obećava, i na toj osnovi graditi sukob u Šišanju. Skinhed nije prosto proizvod ovog društva, on je ''udaren u glavu'' i iz ''zatvora'' je izašao drugi čovjek. Iz trejlera se vidi da film prosto kreće iz jedne tačke i ne objašnjava ništa.
mislite da bismo morali da pazimo da obavezno budemo manji katolici od pape? A mozda da o filmu donosite sud na osnovu toga da li takva poetika funkcionise, a ne da li je ona prikladna za Srbiju?
Srpski film je veoma retko i veoma lose zastupljen na festivalima u inostranstvu. Izuzev veterana, srpska kinematografija nema konzistentne predstavnike na filmskim smotrama u inostranstvu. Zilnik se pojavljuje sporadicno, a od filmmejkera srednje generacije postoji jedan, Kusturica. Kusturicin film je inace, najpoznatiji kriticar u zemlji iz koje se javljam, Adrian Martin, i jedan od najznacajnijih filmskih teoreticara u svetu opisao kao svoju 'novopronadjenu religiju'. Kada sam o njegovim filmovima govorio na radiju pitali su me da prokomentarisem taj citat. Svaka druga kultura, bi pokusala da kapitalizuje na takvom kritickom prijemu svojih filmova.
Srbija nije u stanju da na filmskom platnu isprica price iz sopstvene istorije (Vajdin 'Katjin') ili literature tako da te price budu angazovane, interesantne i zaintrigiraju publiku zeljnu 'stranog filma'. Videcemo kako ce Azdaha i Turneja proci kod strane publike, ali i kritike. Neke druge zemlje, poput Madjarske, ne samo da su se pokazale kao vrlo jake na ovom polju, vec ulaze smelo u engleesko govorno podrucje. Pogledajte (Bela) Tarov film, "Covek iz Londona', adaptaciju Simenonove novele sa Tildom Svinton. O Sokurovu i novoj generaciji ruskih rezisera ne smem ni da pocnem da pisem.
U Srbiji se i dalje govori o kritickom uspehu 'Andjela'. Ovaj film u svetu nema nikakvu istoriju, slabije je prihvacen od 'Lepih sela' i bazaira se na lokalnom humoru, bez ikakih referenci za stranu 'ciljnu publiku' (ukoliko takva postoji).
Slazem se sa autorom da Srbija jos uvek ne moze da napravi zanrovski film po klasicnom obrascu, ali i taj obrazac se promenio. U Koreji je poznat kao 'genrebending', mesavina i prozimanje zanrova, u Japanu, Koreji i na Tajlandu kao J, K horror film sa ozbiljnim politickim i socijalnim primesama i - komercijalnim potencijalom. Na Tajlandu je ova vrsta zanrovskog filma nastala kroz razvoj jeftinijih postprodukcijskih kapaciteta i naporno napredovanje u Pacifickom regionu (konkurencija su Australija sa sjajnim studijima i Novi Zeland gde je Piter Dzekson otvorio vrata svetskim kinematografijama za postprodukciju).
Jos uvek nisam video 'Fantoma', i optimista sam, pre svega zahvaljujuci Zarkovicevom prikazu, ali ne vidim da ovaj film u Srbiji nastupa kao deo nekog novog talasa srpskog filma. Naprotiv, politicki podtekst je potpuno dominantan, publika je 'naucena' da ga 'otkriva', a horizont ocekivanja je sveden na nizak prag prigradskog humora i politicki korektnih pridika o nedavnoj proslosti. Srpski film bi morao da nas pouci, iznenadi i odusevi, ali bez pridikovanja, jadikovanja i dosadnog moralisanja, bez nategnutih PC modela i bez imitacija stranih uzora koji to mozda ne bi smeli da budu.
Ne znam šta uopšte znači da ‘’poetika funkcioniše’’, a još manje šta je ‘’prikladno za Srbiju’’, mislim pretpostavljam značenje, ali mi baš i nije jasno. Prikladno za Srbiju bi mogao biti i jedan turbo-folk film, ekranizovana biografija Baje malog Knindže ili Sinana Sakića…. ali Dragojević reče ‘’ne bi ja ni da to bude prikladno niti da funkcioniše, nego da ja snimim Anđele 3’’ (koji su inače krš film što se mene tiče). Činjenica jeste da se tim filmom nameće jedna ideologija tvrdeći da se ne nameće nijedna ideologija. To se još eksplicitnije vidi u Aždahi, gdje je gos’n reditelj pokušao da se sakrije iza najobičnije zloupotrebe pojma umjetničke autonomije. A kada dođemo do pojma ideologije onda je stvarno pitanje čiji smo katolici.
Stalker Andreja Tarkovskog niti ‘’funkcioniše’’ niti je ‘’prikladan za Rusiju’’, ali jeste ruski film. Nisu mu potrebne ni funkcionalističke ni spiritualističke kategorije da bi bio odličan ruski film.
Hajde da vidimo u čemu je problem sa ‘’bandom’’. Banda navodno ide kroz konzervativnu Srbiju i ‘’prosvećuje’’ je. Hajde da ne ulazimo u to da li Srbija treba da bude ‘’prosvijetljena’’ na taj način (lično smatram da je Srbija seksualno opterećena i da se klinci … k’o štuke, a sjeme im curi niz haustore), ali ajde da uzmemo da je Srbiji potrebna neka redefinicija - seksa. Potpuno se slažem da je redefinicija potrebna, možda imamo različite ciljeve, neko ima seksualne slobode, neko rješenje bijele kuge, neko nešto treće, nevažno kad pričamo o suštini stvari.
A suština je da Srbiji stvarno nije potrebna porno banda, ne samo što je porno riječ koja označava prostitutku najgoreg kvaliteta (čuješ najgoreg kvaliteta, sama prostitutka je osoba sumnjivog kvaliteta, a šta bi tek bila prostitutka najgoreg kvaliteta neću ni da zamislim), nego i zato što mi već imamo – Vuka Karadžića. I erotsku poeziju. A gdje je Vuk Karadžić zapisao tu poeziju? Pa ja mislim da je išao
Ali pretpostavljam da bi to bio preveliki poduhvat za novu generaciju, da shvate da imaju sopstvenu istoriju i da u njoj uvijek mogu naći inspiraciju, pa čak i za seks. A ne prosto vulgarizovati sve čega se dotaknu, sa nekakvim pornobandama i ‘’srpskim filmovima’’.
--------------
Kad je već pomenut Fantom, moram priznati da je riječ o dobrom filmu, naravno uvijek ima mjesta za neke ispravke, ali u suštini vrlo zanimljivo ostvarenje, jedno od rijetkih koji me u posljednje vrijeme nisu smarali, a čak mi ni iritantni Marko Živić ovdje nije smetao.