Па, господо министри, до сада би већ требало да вам буде јасно. Приштину не занима ништа друго осим једне ствари - признања Србије да је Косово независно (тачније две ствари, добро би дошло и Косово без Срба). Никакви добросуседски односи, стабилност региона, техничка питања, бољи живот становника Косова и Метохије бла, бла... ништа то њих не занима. Занима их само да након 300 година отимања српске земље, коначно и сами Срби на то пристану.

Дакле, ако заиста ИСКРЕНО желите да сачувате Косово и Метохију у саставу Србије (па чак и уз употребу једино дипломатских средстава како нам то говори председник Републике), не остаје ништа друго него да се послужимо средствима којима су се у протеклих тридесетак година служили косовски Албанци – формирање паралелних структура власти где год је то могуће, формирање паралелног образовног и здравственог система финансираног из Београда, формирање одвојеног медијског система окренутог Србима и другом неалбанском живљу и кријумчарење (наравно, зашто да не) свега што је потребно за живот преосталих Срба, од енергената до хране и лекова. Узгред, овдашњим политичарима и министрима не би ништа фалило да понекад шумским стазама и богазима пређу административну границу Покрајине и самим својим присуством охрабре тамошње становништво.

Овако, нити ћете помоћи сународницима нити ћете сачувати Косово и Метохију, једино што ћете на сваком кораку добијати вруће шамаре од приштинских власти и трпети понижавања, попут министра Богдановића пре неки дан. Ако је то вама свеједно, Србији није. Ако не можете другачије, шта мислите, има ли неко ко може? Без обзира на то што председник Републике сматра да су избори непотребни и да не отварају радна места (као да је његова Влада отворила неко од оних обећаних 200.000 радних места).