Ne znam da li nasi mediji veruju da se Zemlja okrece oko Sunca,ali po njima se,svakako, svet okrece oko Srbije.Zato je osvezenje procitati neki clanak,kao Vas, koji se bavi sirom analizom svetskih zbivanja.
Препоруке:
0
0
2
субота, 06 јун 2009 16:44
Petar
Koje su to nove tehnoligije u 21. veku i kako mislite da ce one uticati na svet?Mozda je to samo bajka.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 07 јун 2009 14:52
nedeljko tenjovic
Lepo da Brik već toliko postoji, ali građani Srbije vrlo malo znaju o svim "blagodetima" koje daje i koje bi nam dao BRIK? Pošto pripadam generaciji koja pamti putovanja Tita u današnje članice BRIKa a tada nesvrstane koje su bila protivteža "Zapadu", i šta je sa sobom donosio po povratku za našu privredu a time i građane, treba podržavati naše političare koji se zalažu za sardanju sa članicama BRIKa,i podsticati ih da sve više govore o saradnji sa BRIK-om, a za to nam članstvo u EU nije obaveza, članstvo u EU ne smeta, ali trebamo valjda da se opredeljujemo tamo gde su nam interesi i blagodeti veće. Zato neka nam istorija posluži da opredelimo naše današnje pravce saradnje, BRIK je naša šansa, EU nešto što usput možemo prihvatiti.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 07 јун 2009 15:55
ZOLKIEVSKI
Koje pouke iz prošlih vremena mogu da se odnose na današnji spoljnopolitički kurs BRIK?Pogledajmo istorijske pouke BRIK i prirodno, imamo u vidu ne samo njihovu apsolutnu primenjivost na sadašnju situaciju u svetu.One nas nagone da se zamislimo upoređujemo analiziramo i možda odbacimo onaj deo spoljnopolitičkih sredstava koja su bila primenjiva u ondašnje vreme, a koja očito ne odgovaraju današnjem vremenu.Prvo:Ne samo u prošlosti,već i danas postoje oni koji smatraju da je BRIK oslabljen i da uopšte ne mogu da vode aktivnu spoljnu politiku.U vremenu u kome živimo neophodno je osposobiti privredu, izvršiti reforme u vojsci a zatim nastupiti u spoljnopolitičkoj oblasti kao jedan od glavnih učesnika na međunarodnoj sceni.Takvo gledište ne može da izdrži kritiku.Drugo:Hoće li BRIK imati snage da igra jednog od lidera u međunarodnoj areni?Ne treba sumnjati u to ukoliko se uzme u obzir objektivan geopolitički položaj, zauzimanje jedne od vodećih uloga u svetskom nuklearnom klubu, narastanje ekonomskih mogućnosti kao i stvaranje solidnih uslova za vojnotehničku saradnju sa mnogobrojnim stranim partnerima.Treće:BRIK objektivno pripada neosporno neprihvatanje od strane pretežnog broja država da se saglase sa svetskim poretkom koji određuje jedna država.Četvrto:Danas se ostvaruje prelaz na multipolarni demokratski svetski poredak,koji dolazi na mesto sveta koji se zasnovao na promenljivim veličinama – različitim ravnotežama snaga u svakom datom vremenu. U takvim uslovima, u interesu BRIK,nije formiranje pokretljivih ili stalnih koalicija,nego konstruktivni partnerski odnosi sa svim svetskim polovima koji se formiraju.Naravno,odnosi sa trulim zapadom i posebno sa SAD, posle okončanja globalne konfrontacije, imaju najveći značaj za BRIK. Naša zemlja ne može da se odrekne ravnopravnog i uzajamno korisnog patnerstva sa njima,ignoriše i ne štiti svoje interese,žrtvuje pozitivne vrednosti i tradicije koje je BRIK u celoj svojoj istoriji stekao,uključujući i one iz vremena IMPERIJE
Препоруке:
0
0
5
недеља, 07 јун 2009 18:11
stojan nenadović
Zemlje BRIK obeležava snažan privredni razvoj. Takav razvoj moguć je samo korišćenjem nekreditnog novca. Pošto još vlada svetom kreditni novac, ni zemlje BRIK ne spominju nekreditni novac, ali šta je to ako se krediti prvo daju pa posle otpišu. Tako je izgrađena Evropa, posle Drugog svetskog rata. Maršalov plan bio je zajam Evropi, koji nikad nije bio vraćen. Da je Evropa morala da vraća taj zajam njen napredak bi bio zaustavljen. Pošto se inflacijom stalno obezvređuje novac, to ni jedan dug nije vraćen u celosti. Znači da se jedan deo realnog novca stalno poklanja. Ako bi se sva potrebna količina novca puštala u opticaj kao poklon, inflacija bi isčezla. Biagio Bossone, koji je bio vođa radne grupe koja je pripremala predloge za Samit G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Ričard Kuk koji je izneo svoj, Kukov plan, po kojem svaki građanin SAD treba da dobije nacionalnu dividendu od po 1000 dolara mesečno kao poklon, i tako bi se u SAD emitovao novi novac a ne više kako se to sada radi, u vidu kredita koje daju privatne banke (FED). Kuk kaže da Brazil već koristi nekreditni novac, a na Internetu je bilo napisa da to radi Kina. Kod nas se o tome uglavnom čuti. NSPM je objavila članak Mladena Banjca "Pravi novac je nekreditni novac" ali se na tome završilo. Neka članak o grupi BRIK oživi diskusiju o nekreditnom novcu.
Препоруке:
0
0
6
среда, 10 јун 2009 00:52
Teodora
Pravo je osvezenje, procitati ovakav clanak, da se vidi da nisu svi podlegli, politickom mazohizmu, jednog dela ljudi na vlasti, koji nas ubedjuju da smo mi krivi za sva zla koja nam je Zapad ucinio i da nam nema buducnosti bez njih, ma koliko nas vise mrcvarili, ponizavali i porobljavali. Treba se okrenuti BRIKu i mnogim drugim drzavama koje prava na normalan i dostojanstven zivot,priznaju svima i zele ravnopravnu saradnju. Takvih svakako ima i ima mnogo dobrih alternativa, mada se to kroz domace,vrlo kontrolisane, medije retko o tome govori. Naravno, treba biti i pragmatican, pa saradjivati na svim poljima sa EU i Amerikom, ali ne po svaku cenu i ne pristajati na beskrajne ucene i ponizenja.
Препоруке:
0
0
7
петак, 12 јун 2009 04:36
kroz prizmu
BRIK ce pocivati na razlicitosti, dok to bude bilo moguce, tj. dok se razlicitosni ne probrate u suprotnosti interesa. Sto duze traje znaci da se siri i u druge sfere i oblasti. To se moze dogoditi ako jedna od clanica bude dosla u izuzetnu veliku prednost, citaj razvijenost u odnosu na ostale. Nasa sansa su kako neko rece tamo gde se stalo 70-ih, pokret koji se zove Nesvrstane zemlje jer imaju veliki broj stanovnika i ogromne prirodne i nerazvijene resurse a potrebna im je tehnologija i znanje, za sta smo se vec dokazali decenijama, bas kod njih. Nekreditni novac ce biti sigurno opcija koja nece moci dugo da se zaobilazi jer resava upravo ONO sto nije mogao da razresi kreditni novac. Nije iskljuceno da ce se neka , mozda medjunarodna valuta vezati za zlatnu podlogu i postati neko opste sredstvo placanja. Pored svih cestitki za g. M.Purica, moram da kazem da se ne slazem u jednom sa njim. To je njegovo misljenje da je nasa vlada pocela da se okrece Rusiji iz razloga njenog razumevanja za novu situaciju i polozaj Rusije. Mislim da ova vlada sa ovakvim sistemom vladanja i stranackim interesima koje je vode, nece dugo trajati. Nije donela jednu jedinu stvar, dobru za narod i drzavu. Gleda u Rusiju, laznim i varljivim ocima, jer nema drugi izlaz, misleci da Rusi to ne vide ili ne znaju. Sve opcije kod Zapada je potrosila klanjajuci se bezpogovorno mazohistickom sistemu MMF i rasprodajuci kompletno cak i ono sto nije za prodaju kroz nevidjenu kradju i unistavanje ekonomije. Nikakva nova vlada ne moze biti gora od ove, je cinjenica sa kojom moramo da zivimo do sledecih izbora.Daj Boze da ih uskoro bude. Uskoro ce se vreme u Srbiji, racunati pre i posle demosa.
D.P.
Препоруке:
0
0
8
петак, 12 јун 2009 07:01
Dragan Jovanovic Troglavski
Dobar stivo!
Preporucio bih jedan clanak od William Engdahl=a
Inace William je istoricar ekonomije, mada se danas vise bavi geopolitikom. Napisao je nekolike knjige koje su prevedene na engleski, ruski i kineski. Inace je Njemac.
Today the contrast between declining G7 economies and emerging dynamic high-population growth economies could not be clearer. The G7 nations from USA to Germany to Italy are choking in public debt, ranging from 80% of GDP in the United States to well over 100% in Italy and a staggering 199% in Japan. Only Zimbabwe with 218% debt to GDP tops that. Germany has a ratio of 77%.
Russia, which used the recent boom in oil and gas revenues to pay down its foreign and IMF debts, while the country has severe demographic problems, has a public debt to GDP as of 2008 data of 6%.
.jpg)
D.P.
Preporucio bih jedan clanak od William Engdahl=a
Inace William je istoricar ekonomije, mada se danas vise bavi geopolitikom. Napisao je nekolike knjige koje su prevedene na engleski, ruski i kineski. Inace je Njemac.
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=13926
Today the contrast between declining G7 economies and emerging dynamic high-population growth economies could not be clearer. The G7 nations from USA to Germany to Italy are choking in public debt, ranging from 80% of GDP in the United States to well over 100% in Italy and a staggering 199% in Japan. Only Zimbabwe with 218% debt to GDP tops that. Germany has a ratio of 77%.
Russia, which used the recent boom in oil and gas revenues to pay down its foreign and IMF debts, while the country has severe demographic problems, has a public debt to GDP as of 2008 data of 6%.