Заиста бих волео да господин Боаров напише и један чланак о Сартиду и његовој приватизацији, чисто да видимо да ли ће исти степен скрутинизације чињеница и економске логике бити примењен и на западне факторе (не могу да напишем "инвестиције" јер за сартидску врсту трансакције постоји друга реч).
Тек после таквог чланка можемо да говоримо о неутралности и кредибилитету писца и "Времена" а до тада само о јавном заступању појединих политичких опција и њихових иностраних спонзора у листу који, уосталом, подржавају и на бројне друге начине.
На потезу је, дакле, господин Боаров.

Господин Боаров пита: "Каква обећања је Тадић добио од Милера у замену за прихватање продаје НИС-а, евентуално, без анекса уговора који би материјализовали руске државне гаранције?". Одмах потом закључује: "Чини се да је руска страна спремна да прихвати укидање фамозне Уредбе о увозу нафте и деривата кроз две године, а не "док се не обави модернизација српских рафинерија" то јест у наредних пет година – то јест спремна је да уважи обавезе Србије према Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, а по коме је нужно укинути ову "монополску уредбу"." Дакле од Русије се очекују додатне гаранције и поврх потписаног и у оба парламента ратификованог међудржавног споразума, а у следећој реченици се наводе "обавезе Србије према Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ" који је, како знамо, суспендован одмах по потписивању - значи правно неважећи и ни близу ратификације и било какве гаранције ЕУ када ће и да ли уопште бити примењен. У две суседне реченице два супротна приступа! Али није ни први ни последњи пут од еврофанатика да примењују двоструке стандарде.