Za DS bi mogla biti zanimljiva matematika DSS-a kada je ta stranka "osvojila" nepoverenje gradjana.
Sa 29%, na 18, pa na 12. Svaki put 30-ak procenata manje.
Kod DS-a je pocetni aranzman sa 42 na 29. Manjak 13%, ili 30-ak% sopstvenih postotaka. Neka se ne pozivaju na ZES, sami insistiraju da je to isto.
Znaci, mogu da se poigravaju jos jedan izborni ciklus, nakon kojeg ce postati nekonstruktivna opozicija, kadrovi ce da gledaju preko tarabe, ili kroz, moci ce demonstrativno da napuste skupstinu, i da naprave skromnu infrastrukturu..da se posakrivaju po agencijama ili opstinskim upravama.
Препоруке:
0
0
2
петак, 12 јун 2009 16:59
Nikola Turajlić
Pisac teksta lamentira nad neuspehom DS u prethodnim lokalnim izborima i kritizira njeno rukovodstvo kao "roditelj ćerku koja se vucara s kojekim", a to sa pozicije člana ili u najmanju ruku njenog simpatizera.
Moram priznati da je to za mene neprijatno iznenadjenje jer sam pisca teksta držao za nezavisnog, kritičkog intelektualca, koji po prirodi stvari ne bi trebao na srpskom političkom spektru videti bilo koju stranku koja zaslužuje "očinsku" brigu.
Dozvoljavam da su moji standardi možda zastareli, ali to je već moj problem.
Препоруке:
0
0
3
петак, 12 јун 2009 20:39
Родољуб
Мислим да ДС полако постаје "велики ЛДП", са свим својим непрепознавањем реалности, а и још по којечему. Ок, само ће нешто дуже да се распадају, у односу на "мали ЛДП".
Иначе, подсетио бих ДС да: Алимпић и Ђуришић нису никаква рођена браћа, а поготово им то није Ђилас.
Па, онда... нек' се ови нови ТРАЈНО одреде према оним старима, а не да им Председник повремено најављује "туширање затворским тушем" на партијским скуповима.
Док се не "прекопа" период пок.Богдановића, нема у Београду превише поверења у ДС, можда Ђилас нешто и уради, не знам.
Да и не спомињем бесрамну владавину СПО-а, који је овде тада УБИО сваку наду да су другачији од комуниста 1944.
Напослетку, нек' демократе пронађу некога унутар својих редова ко је најпаметнији, па нек' тај излази пред гласаче, јер ови са оваквим паметовањем само "утапкавају преостале пламичке разума у земљу", да се изразим фигуративно.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 14 јун 2009 16:50
Јозеф К.
Вучинићеви текстови све више навијају, то је чињеница. Овај текст доста подсећа на један текст других аутора ("Пролегомена за сваку будућу демократску странку", 2004.).
Замислите: волим спорт, па иако само рекреативно, до недавно сам се интензивно њиме бавио. Нарочито баскетом. Волим и да погледам добру утакмицу. Па шта је ту чудно?
НИСАМ НАВИЈАЧ! Многе је то збуњивало, нарочито када бисмо коментарисали актуелна спортска догађања. Можда је ова карактерна црта крива за моју повишену сензибилност према сваком навијању.
Поводом спорта, ирацинални разлози за сопствено навијачко опредељење ("тако су романтични", "баш их волим што су такви", "ја волим ѕелену боју", итд.) постали су сасвим друштвено прихватљиви и неупитни, па тако и само навијање.
Хоћемо ли навијање сматрати за прихватљиво и у политичким анализама. Ако хоћемо, што бисмо ту стали?
Лекари не воле да будемо болесни, па кад дођемо код њих, они се мало у својој анализи препусте навијању па нам дају лакшу дијагнозу. Шта да се ради, воле нас!
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 18 јун 2009 22:24
Планета
Што се мене тиче, нема ништа против да ДС настави са досадашњом праксом, што се више буду завлачили у корупцију, ауторитарност и непотизам, пре ћемо им видети леђа. Та странка је одавно пропустила прилику да постане демократска. Надам се да ће им после следећег пада требати дуго дуго времена да се поново усправе.
.jpg)
Sa 29%, na 18, pa na 12. Svaki put 30-ak procenata manje.
Kod DS-a je pocetni aranzman sa 42 na 29. Manjak 13%, ili 30-ak% sopstvenih postotaka. Neka se ne pozivaju na ZES, sami insistiraju da je to isto.
Znaci, mogu da se poigravaju jos jedan izborni ciklus, nakon kojeg ce postati nekonstruktivna opozicija, kadrovi ce da gledaju preko tarabe, ili kroz, moci ce demonstrativno da napuste skupstinu, i da naprave skromnu infrastrukturu..da se posakrivaju po agencijama ili opstinskim upravama.
Moram priznati da je to za mene neprijatno iznenadjenje jer sam pisca teksta držao za nezavisnog, kritičkog intelektualca, koji po prirodi stvari ne bi trebao na srpskom političkom spektru videti bilo koju stranku koja zaslužuje "očinsku" brigu.
Dozvoljavam da su moji standardi možda zastareli, ali to je već moj problem.
Иначе, подсетио бих ДС да: Алимпић и Ђуришић нису никаква рођена браћа, а поготово им то није Ђилас.
Па, онда... нек' се ови нови ТРАЈНО одреде према оним старима, а не да им Председник повремено најављује "туширање затворским тушем" на партијским скуповима.
Док се не "прекопа" период пок.Богдановића, нема у Београду превише поверења у ДС, можда Ђилас нешто и уради, не знам.
Да и не спомињем бесрамну владавину СПО-а, који је овде тада УБИО сваку наду да су другачији од комуниста 1944.
Напослетку, нек' демократе пронађу некога унутар својих редова ко је најпаметнији, па нек' тај излази пред гласаче, јер ови са оваквим паметовањем само "утапкавају преостале пламичке разума у земљу", да се изразим фигуративно.
Замислите: волим спорт, па иако само рекреативно, до недавно сам се интензивно њиме бавио. Нарочито баскетом. Волим и да погледам добру утакмицу. Па шта је ту чудно?
НИСАМ НАВИЈАЧ! Многе је то збуњивало, нарочито када бисмо коментарисали актуелна спортска догађања. Можда је ова карактерна црта крива за моју повишену сензибилност према сваком навијању.
Поводом спорта, ирацинални разлози за сопствено навијачко опредељење ("тако су романтични", "баш их волим што су такви", "ја волим ѕелену боју", итд.) постали су сасвим друштвено прихватљиви и неупитни, па тако и само навијање.
Хоћемо ли навијање сматрати за прихватљиво и у политичким анализама. Ако хоћемо, што бисмо ту стали?
Лекари не воле да будемо болесни, па кад дођемо код њих, они се мало у својој анализи препусте навијању па нам дају лакшу дијагнозу. Шта да се ради, воле нас!