Prema rečenom nama su neophodni izbori jer oni koji su srpsku ekonomiju doveli do prosjačkog štapa ne mogu da je dalje vode.
Vreme je za promene, vreme je za izbore.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 14 децембар 2008 15:25
Goran
Stiglic u centru Beograda objasnjava nesposobnost i neukost, mozda namernu, naseg politickog i ekonomskog vodjstva i tragicne gteske koje su napravljene sa nesagledivim posledicama po drzavu Srbiju.
Nek nam je Bog u pomoci sa svim privatizacijama i haosom koji je napravljen u privredi.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 14 децембар 2008 16:39
Sloba
Ovde se odlicno vidi koliko je srpska intelektualna scena "provincijalna". Dovoljno je sto je covek Nobelovac pa da svi u Srbiji hvataju beleske cim porgovori. U SAD, gde ima mnogo Nobelovaca, zna se koje je njegovo mesto, a ono nije bas tako znacajno. Mnogi drugi "Nobelovci" ekonomisti, gaje poprilicnu dozu podsmeha prema Stiglicovim usecerenim i jeftinim prolet ersim tiradama namenjenim da sarmiraju sve one koji vole da cuju kako su zasluzili kule i gradove, samo im pokvareni liberalizam sprecava da ih i dobiju.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 14 децембар 2008 19:51
nobelovci svuda oko nas
A kad cete da nam prenesete Ahtisarijeve analize? I on je Nobelovac.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 14 децембар 2008 20:42
Ognjen
"У иоле озбиљној економској теорији никада и није подржан, а „нема ни подлогу у историјском искуству“.
-Interesantna tvrdnja, uzimajuci u obzir da na nivou makroekonomije Cikaska Skola, jedna od neoliberalnih skola, i dalje ima potpuni primat. Pionirska istrazivanja Fridriha Hajeka u informacionim asimetrijama centralnog planera (drzave), Dzordza Stiglera i Ronalda Koasa u industrijskoj organizaciji i teoriji firme, kao i pionirska istrazivanja Gerija Bekera o prirodi ljudskog kapitala i diskriminacije su opste prihvacene i emprijski dokazane aksiome, koje vode zakljucku da je trziste, i ako nije savrseno, daleko ekonomicnije i efikasnije od drzave. Gospodin Stiglitz jos uvjek nije opovrgao ni jednu od ovih teorija, osim sto je ustanovio da se i trziste cesto suocava sa informacionim asimetrijama. To znaci da po nekad drzava moze pomoci trzistu da bude efikasnije, medjutim njegova istrazivanja su pocinjala sa protpostavkom benevolentne drzave, sto je rjetko kad slucaj. Politicari, a to je politicka ekonomija jos davnom dokazala, prvo brinu o tome da ponovo budu izabrani, pa rjetko kad urade ono sto treba, i kada znaju sta je se treba uraditi. Ovo svodi Stiglitzovo istrazivanje na statisticku anomaliju i svakako ne dokazuje da je trziste nekakav bauk koji nas sve vodi katastrofi.
Ono sto Stiglitz nije spomenuo je cinjenica da postoje tri krivca za ovu krizu. Jedan od krivaca je takozvana sekjutarizacija, sto je krivica trzista. Drugi je monetarna politika koja cilja da odrzava punu zaposlenost i stabilnost cjena, sto je krivica drzave. I treca su Fannie Mae i Freddie Mac, sto je krivica drzave...Rjetko kad cujemo gospodina Stiglitza da govori o ovim problemima. Isto tako nije spomenuo arbitrazne prilike kao jedan od velikih razloga za Azijsku Finansijsku Krizu iz 90-ih, a te arbitrazne prilike je stvorila drzava...
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 15 децембар 2008 00:20
Srba
Svaki sistem koji nije upravljan teži stanju najveće verovatnoće a to je potpuna entropija. Da nije te svesti ne bi bilo ni države ni organizacija. Anomalija je to što je država kao entitet koji organizuje jedno društvo potisnuta a posledice vidimo. Ukoliko imate brod na pučini bez kapetana, kormilara i kompasa verovatno nećete stići gde želite. Isto je i sa ekonomijom - ukoliko nemate regulatorna tela, zakone, instrumente za njihovu primenu ekonomija će skliznuti u stanje najveće verovatnoće a to je potpuna anarhija.
Vašingtonski konsenzus je u suštini umevini anarhizam. Anrahija koja je tek sledi (tranzicija iz jednog stanja u drugo) ima veoma visoku cenu u kvalitetu života ogromnog broja ljudi. Neoliberalni koncept uređenja društva je anarhistički pokret i sudbina će mu biti kao anarhistima od pre jednog veka.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 15 децембар 2008 02:50
Андреја Вражалић
Напротив, хаос настаје када се умеша држава. Највећи хаос је био у Совјетском савезу, где су биле вечите несташице и производња која нема сврху.
Тржиште функционише по крајње демократском и уређеном принципу: сви имају право гласа, и користе га стотинак пута дневно. Сваки пут када нешто купимо, или не купимо, ми гласамо.
Напротив, државно мешање је принцип тираније: неко одлучује шта нама треба и шта заправо желимо. Рецимо, нисмо гласали за тренутну власт, а она нам сада кроји капу. Зато је слободно тржиште неупоредиво моралније, а као пропратини ефекат, и далеко је ефикасније у стварању богатства од било какве државне интервенције.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 15 децембар 2008 13:02
Тешић Горан
Напротив. Нема никакве слободе избора на монополизованом тржишу, где велике корпорације уништавају мање, то јест где влада закон јачег, а не бољег. Капиталистичка економија има две системске грешке што је чини најгорим обликом економије до сада у историји, а то су зарада, то јест профит који стоји у центру те економије и отимачина вишка вредности. Циљ економије не треба да буде профит, већ задовољавање потреба људи. У капиталистичкој економији је све наопако. Уместо да циљ буду људи, циљ су џепови приватних власника. Друга ствар коју сам поменуо је отимачина вишка вредности. Што приватници из великих предузећа сами не праве своје производе? Радници су показали да им не треба приватни власник да би производили. Тако на пример, фабрика аутомобила "Заводи Црвена Застава" у Крагујевцу је производила око 100.000 аутомобила годишње, а да није имала приватног власника. А што се тиче уређености неолибералне и државно руковођене економије, па данас сви видимо како неолиберална економија вапи за помоћи државе. Многа велика предузећа плачу за државном помоћи. Па, чекајте мало, ако неко предузеће треба да пропадне због лошег пословања, што онда власници тог предузећа плачу да им држава помогне? Нек пропадну. Зар то није један од "закона слободног тржишта". А не. Када може да се пропадне, онда "закони слободног тржишта" не важе. И то фер? Зар је фер да држава спасава, рецимо џинове попут "Форда" или "Фијата", а не неког Џона, Ђузепеа или Милета чија мала радња ту на ћошку, у комшилуку, пропада? Наравно да није. Нема ту говора о било каквој фер игри. А што се тиче ефикасности економија, довољно је само да поменем да је капитализам проузроковао сегрегацију у исхрани, то јест правећи две врсте хране, органску и "регуларну". За која је органска храна, а за кога "регуларна"? Где је демократија, то јест слобода избора за већину људи који немају довољно дубок џеп да могу чешће да купују органску храну? Нема је. Капитализам је тиранија злог приниципа да је профит циљ економије.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 15 децембар 2008 14:12
Jovana
"Капиталистичка економија има две системске грешке што је чини најгорим обликом економије до сада у историји, а то су зарада, то јест профит који стоји у центру те економије и отимачина вишка вредности."
Najgori oblik u istoriji? Pa da, definitivno je efikasnija npr. ekonomija poklona, koja je, poznato je, dovela do pravog uzleta medicine ili transporta. Ili lovno-sakupljacka, koja je toliko insistirala na organskoj ishrani, za svih par hiljada njih koje je uspela da odrzava u zivotu.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 15 децембар 2008 14:41
Андреја Вражалић
Па баш је профит јасно мерило задовољавања потреба људи. Ко их боље задовољи - профитира.
Та жалба на "присвајање вишка вредности" у потпуности не стоји. Предузетник рескира, а радник не. Профит или "присвајање вишка вредности" су мерила оправданости ризика, тј. заинтересованости људи за оно што предузетник нуди.
Свакако, држава може да имитира предузетнике, па да прави фабрике, али ту постоје битне разлике:
- предузетник рескира своје паре, а држава рескира паре пореских обвезника, тј. туђе
- предузетник/власник има за циљ профит, што значи да ће се најефикасније могуће окренути задовољавању туђих потреба; државни управљачи, напротив, немају императив профита, па могу да користе фабрику за разне друге циљеве: да постигну производне квоте, да запосле пријатеље, купују социјални мир, или да просто пљачкају фабрику.
То што неки кукају за државном помоћи није обележје слободног тржишта, већ државне интервенције, где држава прерасподељује оно што људи зараде, било директно, било давањем привилегија, тј. монопола.
Социјалисти (комунисти) су својевремено хтели да укину приватну својину и профит, па би то увек довело до масовне глади, јер без профита нема информације шта је потребно, а шта непотребно, шта је ефикасно, а шта није. Повратак у феудализам.
Ми данас, захваљујући тој омраженој тржишној привреди, живимо у времену компјутера, доступности информација преко интернета и мобилних телефона, и уопште сталних напредака у науци. Шта мислите, ко има виши стандард, ѕна више, и уопште живи боље: Ви, или неки средњевековни краљ?
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 15 децембар 2008 20:17
Тешић Горан
Профит уопште није никакво мерило задовољавања потреба људи. Мерило задовољавања потреба људи је довољна количина квалитетних материјалних добара (храна, пиће, одећа, обућа, аутомобил...). Сам профит није мера низашта.
Капиталиста отима, то јест пљачка вишак вредности који није он зарадио, већ неко други, то јест радник. Нек ради сам капиталиста, па нек заради. Не може. Мора да има робље, које ће да црнчи за њега. А радници су у социјализму доказали да могу да раде и да зараде без капиталисте. Да, може и држава да организује производњу и то је у реду. Иначе, данас постоје и предузећа која немају приватног власника, већ се у њима самоуправља и таква предузећа се зову - кооперативе и она често добро послују (пример фабрике "Занон" у Аргентини).
Иначе, и радници у капитализму и те како рескирију, јер могу било када да изгубе посао. Капиталиста има више новца од радника и он мање рескира од радника, јер је економски сигурнији. Капиталиста пљачка туђе и то му омогуђава правни систем у демократском капитализму, али тај правни систем нема везе са правдом, јер право и правда нису исто.
Иначе, држава не рескира ничије паре, већ организује посао са циљем да свима буде добро, а не као у капитализму, само да мањини буде добро. У социјализму је расподела материјалних добара много праведнија него у капитализму.
Такође, у капитализму опада квалитет производа, јер капиталисту води профит, а један од главних начина за повећање профита је смањење трошкова, где се врло често закида на квалитету састојака од којих се прави финални производ. Једино што у капитализму јача је маркетинг, а то је, уствари, утеривање производа људима. Отуда је и настао "имиџ". "Имиџ" је превара. "Имиџ" је само слика како би нешто требало да изгледа, али не изгледа тако. Такође, капитализам вештачки изазива потрошњу преко маркетинга, да би повећао профит, а вештачка потрошња нема везе са потребама људи, већ са причом о демонији модерне економије где се мањина богати на рачун већине.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 15 децембар 2008 22:22
pad kvaliteta
"Такође, у капитализму опада квалитет производа..."
istina! nema tv-a do mog starog crno-belog ei NIS. e da mi neko pruzi priliku da opet stedim godinu dana da ga kupim, nego na sve strane mi podmecu hdtv i to za mali mesecne deo plate...
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 15 децембар 2008 23:13
Jovana
Нек ради сам капиталиста, па нек заради. Не може. Мора да има робље, које ће да црнчи за њега.
Pa kako bi siroti Miskovic stigao da opsluzi sve kase u Maksijima? Ah, zaboravila sam, u boljim tipovima ekonomije nema Maksija, vec svako sam mesi svoje spagete i kuva sapun.
Препоруке:
0
0
14
уторак, 16 децембар 2008 13:13
Милан
На бази Незнања и егзистенцијалног Страха већине је нехумано уређено модерно друштво, модерна варијација Робовласничког друштва. Оно је у великој мери зачињено елементима фашизма (Џ.Буш, НАТО, милиони погинулих у ратовима након II-ог св. рата итд.). Мали број енормно богатих људи, власника, контролише банке, индустрију наоружања, производњу и дистрибуцију наркотика, стварају и разарају државе (нпр. Југославија) доносе несрећу милионима (гладни у Африци и Азији, несрећна Ирачку деца). Међу робљем (огромна већина човечанства) увек има оних који на све то пристају, довољно оправдање је да нпр. не морају сами да месе шпагете или да јефтино могу да пазаре нови HDTV. Што је за такав развој у овако уређеном свету неопходна производња ратова, продаја и потрошња оружја, кад то није довољно и светски ратови са милионима погинулих и још више унесрећених људи, то за већину робља не представља разлог да се замисли и да покуша да тражи начине да се такво нељудски уређено друштво промени у хуманије и боље. Напротив, већина робља које је могуће „купити“ нпр. новим телевизором су главни „адвокати“ система који нас све дехуманизује, ако већ не оставља без хране и икакве перспективе попут деце у Африци, или претвара у инвалиде као децу у Ираку. Наравно да је HDTV квалитетнији од црно-белог пријемника, али то не може одбранити ово накарадно, нељудско друштвено-економско-политичко уређење света у ком су већина људи модерни робови, па и онај ко у Београду има прилику да прати ТВ програм на широком екрану. Он је само боље прошао од ирачког детета. Наука, технологија, људска памет и рад могу створити и далеко више од широког екрана, али новац (као суштински вештачка, неприродна ствар) и профит су нешто што се не може бранити и правдати као неопходно, ма да су разлог страдања само једног људског бића, а због профита су страдали и унесрећени милиони људи. Не може се козметичким дотеривањем лечити систем који је суштински погрешан, потребно га је суштински променити.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 16 децембар 2008 17:37
human zivot
"Напротив, већина робља које је могуће „купити“ нпр. новим телевизором су главни „адвокати“ система који нас све дехуманизује."
Da, kupiti spagete u prodavnici ili novi televizor jako dehumanizuje. Humano je umirati od gladi i bolesti u ranoj mladosti i to posto polovinu dece ispratis u grob.
.jpg)
Vreme je za promene, vreme je za izbore.
Nek nam je Bog u pomoci sa svim privatizacijama i haosom koji je napravljen u privredi.
-Interesantna tvrdnja, uzimajuci u obzir da na nivou makroekonomije Cikaska Skola, jedna od neoliberalnih skola, i dalje ima potpuni primat. Pionirska istrazivanja Fridriha Hajeka u informacionim asimetrijama centralnog planera (drzave), Dzordza Stiglera i Ronalda Koasa u industrijskoj organizaciji i teoriji firme, kao i pionirska istrazivanja Gerija Bekera o prirodi ljudskog kapitala i diskriminacije su opste prihvacene i emprijski dokazane aksiome, koje vode zakljucku da je trziste, i ako nije savrseno, daleko ekonomicnije i efikasnije od drzave. Gospodin Stiglitz jos uvjek nije opovrgao ni jednu od ovih teorija, osim sto je ustanovio da se i trziste cesto suocava sa informacionim asimetrijama. To znaci da po nekad drzava moze pomoci trzistu da bude efikasnije, medjutim njegova istrazivanja su pocinjala sa protpostavkom benevolentne drzave, sto je rjetko kad slucaj. Politicari, a to je politicka ekonomija jos davnom dokazala, prvo brinu o tome da ponovo budu izabrani, pa rjetko kad urade ono sto treba, i kada znaju sta je se treba uraditi. Ovo svodi Stiglitzovo istrazivanje na statisticku anomaliju i svakako ne dokazuje da je trziste nekakav bauk koji nas sve vodi katastrofi.
Ono sto Stiglitz nije spomenuo je cinjenica da postoje tri krivca za ovu krizu. Jedan od krivaca je takozvana sekjutarizacija, sto je krivica trzista. Drugi je monetarna politika koja cilja da odrzava punu zaposlenost i stabilnost cjena, sto je krivica drzave. I treca su Fannie Mae i Freddie Mac, sto je krivica drzave...Rjetko kad cujemo gospodina Stiglitza da govori o ovim problemima. Isto tako nije spomenuo arbitrazne prilike kao jedan od velikih razloga za Azijsku Finansijsku Krizu iz 90-ih, a te arbitrazne prilike je stvorila drzava...
Vašingtonski konsenzus je u suštini umevini anarhizam. Anrahija koja je tek sledi (tranzicija iz jednog stanja u drugo) ima veoma visoku cenu u kvalitetu života ogromnog broja ljudi. Neoliberalni koncept uređenja društva je anarhistički pokret i sudbina će mu biti kao anarhistima od pre jednog veka.
Тржиште функционише по крајње демократском и уређеном принципу: сви имају право гласа, и користе га стотинак пута дневно. Сваки пут када нешто купимо, или не купимо, ми гласамо.
Напротив, државно мешање је принцип тираније: неко одлучује шта нама треба и шта заправо желимо. Рецимо, нисмо гласали за тренутну власт, а она нам сада кроји капу. Зато је слободно тржиште неупоредиво моралније, а као пропратини ефекат, и далеко је ефикасније у стварању богатства од било какве државне интервенције.
Najgori oblik u istoriji? Pa da, definitivno je efikasnija npr. ekonomija poklona, koja je, poznato je, dovela do pravog uzleta medicine ili transporta. Ili lovno-sakupljacka, koja je toliko insistirala na organskoj ishrani, za svih par hiljada njih koje je uspela da odrzava u zivotu.
Та жалба на "присвајање вишка вредности" у потпуности не стоји. Предузетник рескира, а радник не. Профит или "присвајање вишка вредности" су мерила оправданости ризика, тј. заинтересованости људи за оно што предузетник нуди.
Свакако, држава може да имитира предузетнике, па да прави фабрике, али ту постоје битне разлике:
- предузетник рескира своје паре, а држава рескира паре пореских обвезника, тј. туђе
- предузетник/власник има за циљ профит, што значи да ће се најефикасније могуће окренути задовољавању туђих потреба; државни управљачи, напротив, немају императив профита, па могу да користе фабрику за разне друге циљеве: да постигну производне квоте, да запосле пријатеље, купују социјални мир, или да просто пљачкају фабрику.
То што неки кукају за државном помоћи није обележје слободног тржишта, већ државне интервенције, где држава прерасподељује оно што људи зараде, било директно, било давањем привилегија, тј. монопола.
Социјалисти (комунисти) су својевремено хтели да укину приватну својину и профит, па би то увек довело до масовне глади, јер без профита нема информације шта је потребно, а шта непотребно, шта је ефикасно, а шта није. Повратак у феудализам.
Ми данас, захваљујући тој омраженој тржишној привреди, живимо у времену компјутера, доступности информација преко интернета и мобилних телефона, и уопште сталних напредака у науци. Шта мислите, ко има виши стандард, ѕна више, и уопште живи боље: Ви, или неки средњевековни краљ?
Капиталиста отима, то јест пљачка вишак вредности који није он зарадио, већ неко други, то јест радник. Нек ради сам капиталиста, па нек заради. Не може. Мора да има робље, које ће да црнчи за њега. А радници су у социјализму доказали да могу да раде и да зараде без капиталисте. Да, може и држава да организује производњу и то је у реду. Иначе, данас постоје и предузећа која немају приватног власника, већ се у њима самоуправља и таква предузећа се зову - кооперативе и она често добро послују (пример фабрике "Занон" у Аргентини).
Иначе, и радници у капитализму и те како рескирију, јер могу било када да изгубе посао. Капиталиста има више новца од радника и он мање рескира од радника, јер је економски сигурнији. Капиталиста пљачка туђе и то му омогуђава правни систем у демократском капитализму, али тај правни систем нема везе са правдом, јер право и правда нису исто.
Иначе, држава не рескира ничије паре, већ организује посао са циљем да свима буде добро, а не као у капитализму, само да мањини буде добро. У социјализму је расподела материјалних добара много праведнија него у капитализму.
Такође, у капитализму опада квалитет производа, јер капиталисту води профит, а један од главних начина за повећање профита је смањење трошкова, где се врло често закида на квалитету састојака од којих се прави финални производ. Једино што у капитализму јача је маркетинг, а то је, уствари, утеривање производа људима. Отуда је и настао "имиџ". "Имиџ" је превара. "Имиџ" је само слика како би нешто требало да изгледа, али не изгледа тако. Такође, капитализам вештачки изазива потрошњу преко маркетинга, да би повећао профит, а вештачка потрошња нема везе са потребама људи, већ са причом о демонији модерне економије где се мањина богати на рачун већине.
istina! nema tv-a do mog starog crno-belog ei NIS. e da mi neko pruzi priliku da opet stedim godinu dana da ga kupim, nego na sve strane mi podmecu hdtv i to za mali mesecne deo plate...
Pa kako bi siroti Miskovic stigao da opsluzi sve kase u Maksijima? Ah, zaboravila sam, u boljim tipovima ekonomije nema Maksija, vec svako sam mesi svoje spagete i kuva sapun.
Da, kupiti spagete u prodavnici ili novi televizor jako dehumanizuje. Humano je umirati od gladi i bolesti u ranoj mladosti i to posto polovinu dece ispratis u grob.