Никола, сјајан си. Бескомпромисност и храброст коју испољаваш у супростављању финансијском али и идеолошком и политичком другосрбијанском криминалу, једноставно импонује. Динкић,Ђелић,Јелашић и остали заиста трче почасни круг (како то рече Горислав Папић) око гробља српске економије. Чега су се год дотакли то се "позлатило" (као у миту о Миди), али за разлику од расплета у том миту у овом ће народ цркавати од глади... и наравно гласати за њих!

moja supruga je radila u Beobanci, tri godine nije primala platu (od 2002. do 2005. godine)i sa kolegam iz organizacionog dela te banke (Finkomtrast, firma koju je Beobanka osnovala) podnela je tužbu Trgovinskom sudu u Masarikovoj u Bgd,tužba je odbijena, a sud je za nekakvo veštačenje traŽio pod pretnjom prinudne naplate, da svako od radnika bez plate, plati u proseku 9000 dinara.Nakon dodatnog ponižavanja supruge i sapatnika, sudija se smilovao i odustao od naknade za veštačenje. Stečaj je proglašen tek sada, u junu t.g. i supruga je prijavila potraživanja, videćemo šta će biti. Ne mogu da zaboravim kako je Mlađan Dinkić finansijski ekspert, u čiju stručnost sam, priznajem, i ja pa i moja supruga, na neviđeno, tada verovao, hladno komentarisao nezadovoljstvo Premijera Zorana Đinđića, povodom afere "Nacionalna štedionica", rečima (podrugljivim) pozajmljenim iz filma "Maratonci trče počasni krug", "Laki je malo nervozan". Nikada neću ni zaboraviti te reči, sliku raspada mlade ekipe kojoj smo supruga i ja poverovali, koji smo gledali i "Radovana III" i još mnogo toga, i tada mislili da smo dočekali posle ratova i nesreća, mlade sposobne i složne ljude koji znaju svoj posao. Zna se ko je ubijen, ko je osuđen i ko je ostao sa nama,(Greška, nad nama?)Te reči su nam ubile nadu, i koštale nas mnogo više od besparice te tri godine. Znali smo i tada i sada kako mnogi bračni parovi sigurno žive teže od nas, jer mi smo ipak imali moju platu, ali nas je ovaj cinizam, sve skupa, kako osećam, porazio.

Све похвале за текст. Аутор који није економиста јасно види и истиче проблем који домаћи економисти не виде. Ма шта не виде, плаћени су да не виде на овај или онај начин, макар то било радно место на универзитету где продају маглу студентима, а у медијима ламентирају што нема "страних инвестиција".

А има толико делатности и неискоришћених ресурса где нису потребне никакве девизе или страни "know how" да се покрене производња, већ само наш динар и то бесплатно када држава организује производњу (нпр. гради инфраструктуру, школује стручни кадар кадрове, улаже у предузећа од стратешког значаја за земљу и сл.) или у виду кредита али под веома повољним условима када је реч о приватној иницијати, а ово последње могу да испрате само домаће развојне банке.