На видео снимку који никада није приказан у Србији о оснивачком састанку ХДЗ (видео трака се може наћи у Архиву отвореног друштва Централноевропског универзитета у Будимпешти) на кући испред које седе врховници новопечене ХДЗ са Туђманом у гро плану (оснивачки састанак је био конспиративне природе и зато није одржан у дворани Лисински) стоји усташка застава из Другог светског рата. Та застава се јасно разликује од "демокрацијске" хрватске заставе јер се на усташкој застави налази шаховница која покрива само "било" поље заставе и без круне је. Ипак, круцијало обележје Павелићеве шаховнице је чињеница да шаховничарска поља почињу у горњем левом углу са белим а не са црвеним пољем и читава шаховница не прелази белу траку. Познаваоци повијесне шаховнице наравно добро знају да је и оваква "било-црвена" а не само "црвено-била" шаховница постојала у хрватској повијести али исто је тако добро познато да је само оваква "било-црвена" шаховница која се налази искључиво у оквирима беле штрафте коришћена у ХДХ. И баш таква "поглавниковска" шаховница је стајала изнад глава Туђмана и остатка ХДЗ врховничке клике на њеном оснивачком састанку. Узгред, у читавој хрватској повијести се никада "куна" као званична државна монета није користила сем у два случаја: у Павелићевој и Туђман-Месићевској Хрватској. И после се Хрвати питају а шта је требала Крајишницима "Балван револуција" 1991. г?

Pitanje je kakvu politiku vodi Srbija prema Hrvatskoj ovih dana? Da li je to jedna, makar zvanicna, ili ih ima vise koje su razlicite i za koje se slucajno sazna. Povod za to je poseta od pre otprilike mesec dana predsednika hrvatskog parlamenta i istaknute figure HDZ-a,Vladimira Seksa, Sremskoj Mitrovici, prilikom ponovnog otvaranja hrvatske biskupije u tom gradu posle vise od dve stotine godina. Sve je to medijski propraceno jedino u lokalnom listu Sremske novine i nigde vise. Seks je licnost koja je od `91 do danas svedok ili ucesnik svih desavanja na relaciji Srbija-Hrvatska, hard core HDZ-a, a i danas visoko pozicionirani zvanicnik hrvatske politike pa je zanimljiva nezainteresovanost srpskih medija za njegovo prisustvo(narocito onih koji "neguju" istrazivacko novinarstvo)u Srbiji u danima kada je medjunarodni sud pravde resio da se proglasi nadleznim po tuzbi Hrvatske. Sa druge strane hrvatski i srpski mediji naveliko prate posetu radikalskog konvertita Aleksandra Vucica selima u Dalmaciji opustelim od Srba a u nekim mestima (Zadar) se odrzavaju i demonstracije protiv njegovog prisustva iako je on u poslednjim izjavama odustao od radikalske ideologije. Seks od HDZ-a nikada nije. Da li bi danas mogli zamisliti situaciju da neko iz visokog rukovodstva SRS-a ili neko od saradnika Milosevica iz vremena devedesetih prisustvuje nekoj svecanosti u Hrvatskoj u sredini gde su pre `91 Srbi bili vecina. Tesko, zar ne, jer tamo nisu dobrodosli a postoji i verovatnoca da su na nekoj od hrvatskih tjeralica. Ali zato Seks bez problema provodi dan u mestu u kojem su Hrvati znacajna manjina i za koje Hrvatska u svojoj tuzbi protiv Srbije za genocid tvrdi da je postojao koncentracioni logor za Hrvate u kojem su muceni i ubijani. Tako da iz navedenog nisam siguran da postoji neka konsistentna politika Srbije prema Hrvatskoj i da sve sto se desava na toj relaciji je za unutrasnju upotrebu a da odluke donosi uzak krug ljudi i da je komentar vaseg saradnika samo jedno razmisljanje.

Kapo was a term used for certain prisoners who worked inside Nazi concentration camps during World War II in various lower administrative positions. The term is sometimes used to describe self-hating Jews and Jewish anti-Semites[1].

The German word also means "foreman" and "non-commissioned officer", and is derived from French for "Corporal" (fr:Caporal) or the Italian word capo[1][2]'. Kapos received more privileges than normal prisoners, towards whom they were often brutal. They were often convicts who were offered this work in exchange for a reduced sentence or parole, however they were usually murdered and replaced with a new batch of prisoners at regular intervals.

This role has been described in many books, among them Primo Levi's If This is a Man and Viktor Frankl's Man's Search for Meaning, the latter treating it from a psychiatrist's standpoint. It is also mentioned in Elie Wiesel's autobiography Night, and is featured in the Gillo Pontecorvo movie Kapò. The term Kapo is still familiar in the Czech language given that Antonín Zápotocký who was Prime Minister of Czechoslovakia from 1948 to 1953 and President of Czechoslovakia from 1953 to 1957 was an infamous kapo in Sachsenhausen. After the war the Netherlands unsuccessfully sought Zapotocky for crimes against humanity.

Prateci sve dogadjaje i sudbinu srpskog naroda na teritoriji danasnje Hrvatske i BiH kroz istoriju od Turske,AU monarhije, Nemacke okupacije,NDH do 95 a i danas pitam se sta bi to jos trebali da urade sa srpskim narodom sto vec nisu uradilida bi se nekoj srpskoj vladajucoj strukturi probudila svest i da se svemu tome jednom zauvek stane u kraj .Da se kaze istina ma kakva ona bila ali istina.Koliko god se u Srbiji trudili da se osude svi zlocini pocinjeni od pripadnika srpskog naroda,nikakvog ucinka nece biti dok to isto ne urade i svi drugi.Jedino ce se postici jos veci gnev srpskog naroda i sve veci otpor kaznjavanju zlocina od strane Srba.A to imamo prilike da vidimo prilikom svakog hapsenja optuzenih.Toliko dokumentarne gradje ,toliko jos zivih svedoka koji su sve pogrome doziveli i preziveli pa sta to jos treba.Mozda ti svedoci nisu verodostojni pase traze oni kojima je neko reko da je cuo od nekoga kako je o tome cuo kad je neko nekome pricao da je cuo od nekoga.

Gospodin Milorad Pupovac je predstavnik Srba u Hrvatskoj. Gospodin Livada se, ako niste znali, takodjer borio da bude 'saborski Srbin', cini se nije mu se gadila ta funkcija.
Zao mi je sto vidim da srpske politicke elite ne znaju nista drugo osim politicariti zajedno sa hrvatskim politickim elitama. To politikantstvo, samo da napomenem, uglavnom se obijalo o glavu Srbiji (necu da kazem srpskom narodu, jer narod, izgleda, nikoga ne zanima) jer je bilo sracunato za kratkorocne, dnevnopoliticko-izborno-foteljaske ciljeve.
Formiranje Savjeta povjerenja, kao mjesta gdje bi moglo doci do argumentovanog dijaloga, bez obzira da li do sudskih procesa doslo ili ne, ne moze skoditi nikome dobronamjernom.