Приоритетни циљ 1.1: Капацитети за мониторинг безбедносних претњи унапређени и изграђени.
Приоритетни циљ 1.2: Капацитети за одрживу анализу и синтезу безбедносних ризика унапређени и изграђени у потпуности.
Приоритетни циљ 1.3: Капацитети за брзо деловање на минимизирању безбедносних и других ризика изграђени и оперативни.
...наставак
Приоритетни циљ 2.1: Стартешки план развоја Србије артикулисан уз учешће најшире јавности.
Приоритетни циљ 2.1: Капацитети за мониторинг и евалуацију економског (шире друштевноекономског) развоја изграђени и оперативни.
Приоритетни циљ 2.3: Капацитети за имплементацију стратегије развоја Србије изграђени.
Приоритетни циљ 3.1: Идентификован је модел међународног положаја Србије уважавајући динамички карактер промена у окружењу.
Приоритетни циљ 3.2: Артикулисана је стратегија развоја међуанродног положаја Србије (Визија, стартешки циљеви, приоритетни циљеви, акциони план, ресурси)
Приоритетни циљ 3.3: Изграђени су капацитети за мониторинг и евалуацију имплементације стратегије унапређења међународног положаја Србије.
Приоритетни циљ 3.2: Капацитети за имплементацију стратегије унапређења међународног положаја Србије су изграђени.

Занимљив текст, штета само што људи који доносе или предлажу одлуке нису спремни да уложе више од 5 мин времена у питање регионализације.

Можда би се као интересантан примјер могла узети Аустрија, која је приближна Србији по неким параметрима. У Аустрији постоји 9 покрајина (укључујући Беч) са различитим надлежностима. Када би се гледали приједлози, у неким варијантама могу се назвати и државама.

Ипак по расположењу народа и интерним односима, иако нпр покрајине имају ознаке на аутомобилским таблицама, никоме не пада на крај памети да прича о некаквим отцепљењима и сл, Аустрија им је на првом и једином мјесту. Ево недавно су чак вршили анализе неких надлежности и полако улазе у процес њиховог пребацивања са Беча на покрајине, јер су у дијалогу дошли до тога да то угрожава економију и развој покрајина.

По мени, а како је аутор и нагласио, ако се планира ићи у регионализацију Србије онда Војводина никако не може да буде једна покрајина у границама које су сада предложене, прво због питања асиметричнсоти и неподударности са другим регионима.

Код регионализације треба имати у виду и економске параметре - није оправдано стављати град и становништво који живе 50 км од Београда и гравитирају Београду у другу покрајину и да гравитирају много даљем Новом Саду. Исто тако као што аутор лијепо наводи, цијена регионализације Србије требало би да буде распоређена и на Београд и Нови Сад, који би дијелове својих надлежности требали да препусте и другим покрајинама. Такође и у економском, па можда и у административном погледу неке од надлежности могле би да се препусте покрајинама - нпр неке управе и центри би могли да пређу у градове региона.

На крају само да прокоментаришем још и виђење аутора у погледу разбијања Србије - што мени на жалост изгледа најостваривије од свих ових приједлога. Веома жалосно је али изгледа да ће сва та прича завршити гашењем нашег народа и државе. За утјеху можда да нам буде да нисмо ни први ни последњи у историји

Предлог Миломира Степића ми изгледа најбољи и најозбиљнији, и сматрам да је такав вид регионализације не само пожељан него и неопходан, јер Србију у истој мери угрожавају и "војвођанерски" сепаратизам и садашњи крути централизам, који држави сваком даном наноси све више штете. Стога се надам се да има довољно разума да се дође до решења које ће задовољити и локалне и опште државне интересе. Хтео би да додам и да ми се овако црн сценарио, који је аутор иѕложио и који очекује, ипак чини претераним.

Слажем се Бојане за пример Аустрије, са малом оградом да су код њих у питању историјске покрајине, док се код нас покушавају дати атрибути квазифедералних јединица, географским областима (Шумадија, Ист. Србија). Па ни сама Војводина, као оваква кроз историју НИЈЕ постојала (без Барање, Земуна). Унутар Аустро-Угарске није поседовала апсолутно никакву посебност тј. представљала је само неколико жупанија, какових је било у целој Угарској. И тачно је да Срем, Банат и Бачка дела врло мало заједничких економских интереса (Срем је рецимо јаче повезан са Мачвом него са Бачком, како саобраћајно, тако и економски).
Дакле, таква "регионализација" нема никаквог утемељења у економским интересима, како се покушава подвалити.
Измештање већег броја државних органа, агенција и сл. из Београда у друге градове широм Србије би било право решење (нпр. Републички геодетски завод у НС, Хидрометеоролошки у Ниш, агенција за приватизацију у Суботицу, НБС у Крагујевцу, Врховни суд - изаберите сами...). То би био први корак ка заустављању "београдизације" и периферног пражњења Србије, а све друго су покушају њеног цепања.

Studirajuci devedesetih u Beogradu upoznavao sam Srbe iz raznih krajeva koji su pobegli sa ratom zahvacenih krajeva bivse SFRJ,naravno da postoji razlika izmedju Srbina iz Hercegovine i Srbina iz Banata,ali i pored svih razlika dosao sam do uverenja da su oni pripadnici jedne nacije.I kako mogu vise da se osecam kao Pomoravac,a manje nego Srbinom.Cista besmislica.Svi koji pokusaju Srbe da dele po raznim geografskom oblastima i pokusaju da ih na to podele i da stvore nove nacije unapred su osudjeni na propast.

@НСПМ web

Сад' је све како треба - нема на чему, и други пут.

Чланак опомиње, а силни планови потврђују да се имамо чега бојати, када се већ не стидимо.
Чини ми се да је Сремица у праву, далеко је разумније, јефтиније и ефикасније јачати општине. Али, регионализација је потребна због једног јединог региона који, иначе, ни један од поменутих планова не спомиње - ради се о "кругу двојке"!

2.
Или да наша државна управа пристане да промени флоскулу „Европа нема алтернативу“ у позив свима да разумеју да свет нема алтернативу!?И зашто се све то не дешава?Да ли су за то заслужни обични грађани Србије или они који желе да их видимо великима у малој Србији. При томе ће учине све да нас задрже у информативном мараку, и још при томе набацити дужничку омчу за поколења а све због своје тренутне власти и користи?А сигурно знају колика им је права величина чим се сретну са средње или ниже позиционираним чиновницима ЕУ.
Србија је најгоре(или скоро најгоре) устоличен систем управљања у Европи, прављен годинама зарад стварања грађана првог(запослени у администрацијама ,било које врсте) и другог реда(углавном незапослених) и збрињавање партиски кадрова.Вечито мењање система функционисања власти и разноразних администрација и увек изнова кобајаги усавршавања, само се завршавало повећањем броја чиновника на штету грађана а поготову њихових новчаника(ко их има).Свака сличност са трненутном расправом у Скупштини о регионализацији Србије случајна је.
Србија је и место где се власт осваја перманентним виртуалним представам, коју конзумира становништво препарирано Болоњом и другим изумима који уништавају класично образовање и намећу им системе морала и вредности неспојиво са вековном традицијом и моралом.
Србија је такође и систем поремећених вредности где већина маладих гледајући око себе сматра да је „сналажњивост“ врлина којом се постижу стандарди (новац) који нам је наметнут као мера вредности свега, првенствено сопствених квалитета.

О географским, политичко-географским и геополитичким аспектима регионализације Србије у приступу Миломира Степића, заједно са радом који у својој веома доброј анализи наводи Славољуб Лекић (то је чланак који је објављен 2002. године, али се ради о реферату саопштеном на научном скупу на Брезовици 1997.) видети још у:

Степић, М. (2003), Регион Београд – дистрикт главног града у регионализованој Србији, “Београд и његов регион”, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд.

Степић, М. (2002/ изашло из штампе 2004), Регионализација у функцији унутрашње политичко-територијалне реинтеграције Србије, Зборник Матице српске за друштвене науке, 112-113, Матица српска, Нови Сад.

Овде се може видети предлог региона не само на административној, већ и на општој географској карти (са рељефом, хидрографијом, саобраћајницама, већим насељима, предложеним регионалним центрима...), што свакако даје вернију слику њихове територијалности и функцијске логичности. Уз то, и сам аутор би извршио незнатну корекцију сопственог предлога регионалне организације Србије.